Image and video hosting by TinyPic

Autor Tema: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti  (Pročitano 6684 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.


  • Milan Van mreže
    • Administrator
    • *


    • Muškarac cs
    • Poruke: 4256

      • Piksla Forum

ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« poslato: Maj 02, 2008, 22:51:01 »
ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti

ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line)

ADSL je tehnologija za prenos digitalnih podataka velikom brzinom preko postojece telefonske linije. Za razliku od pristupa Internetu preko komutirane telefonske linije (pristup preko modema), ADSL omogucuje stalnu vezu sa Internetom.

Kako radi ADSL

Telefonska pretplatnicka linija se relizuje preko jednog para bakarnih zica od lokacije Telekoma Srbije do lokacije korisnika. Za prenos govora u klasicnoj telefoniji koristi se osnovni opseg. S obzirom da preko bakarnih zica postoji mogucnost da se prenosi siri frekvantni opseg, ADSL koristi frekventni opseg koji se deli na dva ili vise opsega.
Osnovni opseg (0 – 4kHz) koji se koristi za telefonski saobracaj (prenos govora), posebnim filtrom (splitter-delitelj frekvencija) je odvojen od opsega koji se koristi za prenos podataka.

ADSL koristi dve razlicite vrste opreme. Na strani korisnika nalazi se delitelj frekvencije i ADSL primopredajnik (ADSL modem). Delitelj ima funkciju da od celokupnog frekventnog opsega izdvoji osnovni opseg koji sluzi za telefonski razgovor. Preko delitelja se prikljucuje obican telefonski aparat ili ISDN terminalni uredjaj (ISDN telefon, ISDN faks grupe 4) i to u zavisnosti da li je ADSL realizovan preko obicne telefonske linije ili preko baznog ISDN prikljucka.

ADSL primopredajnik se prikljucuje na drugi izlaz delitelja i omogucuje protok podataka sa korisnickog racunara ili mreze na ADSL liniju. U zavisnosti od proizvodjaca, moguca je integracija mreznog rutera, svica ili druge opreme u ADSL primopredajnik. Na strani Internet provajdera nalazi se DSL pristupni multiplekser (DSLAM – Digital Subscriber Line Access Multiplexer) koji se sastoji od delitelja i ADSL primopredajnika. Delitelj ceo saobracaj deli na dva dela: telefonski saobracaj koji se prosledjuje Telekomu Srbija i digitalne podatke koji se salju prema Internetu preko ADSL primopredajnika.

DSLAM obezbedjuje glavnu razliku izmedju ADSL servisa i servisa realizovanih preko kablovskog modema. Korisnici kablovskog modema dele mreznu petlju gde dodavanje novih korisnika znaci smanjenje perfomansi servisa. Dodavanje novih ADSL korisnika ne dovodi do pada perfomansi sve dok ukupan broj korisnika ne dovede do zagusenja Internet veze provajdera sto se lako resava prosirenjem ukupne veze provajdera.

Potrebni uslovi za realizaciju ADSL-a

Za realizaciju ADSL potrebna je "cista" bakarna parica. Ukoliko je telefonska linija realizovana preko PCM-a ili kao dvojnicka linija potrebno je prvo da Telekom Srbija obezbedi par bakarnih zica do korisnika.
Drugi uslov je da je na Vasoj centrali postoji DSLAM jer ADSL radi na maksimalnom rastojanju od 5-6 km od telefonske centrale uz odgovarajuci precnik zica.



  • Milan Van mreže
    • Administrator
    • *


    • Muškarac cs
    • Poruke: 4256

      • Piksla Forum

Одг: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #1 poslato: Maj 02, 2008, 22:51:30 »
Korak napred, nazad dva

Domaći Internet provajderi već godinu i po dana nude ADSL kao savremeno rešenje za brzu, jednostavnu i pouzdanu vezu s Internetom. Gde smo danas i šta nas čeka u budućnosti?

Brzi pristup Internetu polako pušta korene i u zemlji Srbiji. I dok su, ne tako davno, u blagodetima broadband Interneta mogli da uživaju samo zaposleni u firmama koje su iznajmljenom telefonskom paricom bile direktno vezane na nekog od domaćih Internet provajdera, u poslednje vreme sve je više običnih „smrtnika” koji su ovu civilizacijsku tekovinu uveli i u svoje domove. Iako „sporovozni” dial-up pristup (veza ostvarena preko telefonske linije i klasičnog modema ograničena na 56 kbit/sec, „surfovanje” po Internetu, elektronsku poštu i tek po koji multimedijalni sadržaj) predstavlja i dalje dominantan način pristupa Internetu za većinu rezidencijalnih korisnika, sve veći udeo na tržištu imaju i servisi bazirani na neuporedivo bržim kablovskim, bežičnim i ADSL vezama.

Haos koji vlada na tržištu bežičnog pristupa Internetu, često sa neregulisanim pitanjem legalnosti, tj. dozvole potrebne za korišćenje odgovarajućeg frekventnog opsega, zavređuje poseban tekst koji ćemo ostaviti za neku drugu priliku. Kablovski pristup Internetu polako hvata zamah, pre svega zahvaljujući činjenici da kablovski Internet provajderi (pre svega SBB) imaju sopstvenu, od Telekoma nezavisnu infrastrukturu koju mogu da šire i prilagođavaju svojim potrebama. Ipak, u ovom tekstu ćemo se osvrnuti samo na ADSL, broadband servis koji se u javnosti najviše reklamira, pre svega zahvaljujući brojnim Internet provajderima koji ga distribuiraju krajnjim korisnicima.

Start

Pođimo prvo od nekih činjenica: ADSL je u Srbiju došao krajem januara 2005. godine. ADSL je opšteprihvaćena skraćenica za „Asymmetric Digital Subscriber Line” (asimetričnu digitalnu pretplatničku liniju). Pomenuta asimetričnost predstavlja esencijalnu karakteristiku ADSL-a: maksimalna brzina kojom „dovlačite” podatke sa Interneta (download) višestruko je veća od brzine kojom podatke šaljete ka Internetu (upload).

Inicijalne zasluge za dolazak ADSL-a na domaće tržište pripadaju Telekomu – čitava ADSL infrastruktura pripada njemu i svi ADSL priključci završavaju na Telekomovoj opremi, ali distribuciju servisa „širokim narodnim masama” (bar za sada) vrše isključivo Internet provajderi. Trenutno su na raspolaganju tri brzine ADSL pristupa: 64/256, 128/512 i 192/768 Kbit/sec (prva brojka predstavlja brzinu uploada, druga downloada). Odnos 1:4 u korist downloada nije nešto što diktira ADSL standard – količnik je izabrao Telekom, a njegova optimalnost je diskutabilna. Iako ćemo se lako složiti da je ovo za red veličine bolje od onog što smo do juče imali preko old-fashioned telefonskog modema, Srbija u tom pogledu i dalje zaostaje za svojim najbližim okruženjem: slovenački Siol i hrvatski T-Com nude, na primer, ADSL baziran na megabitnoj (1 Mbit/sec) brzini (ADSL standard podržava download od 7 Mbit/sec i upload od 1 Mbit/sec). Servis se realizuje preko postojeće telefonske linije korisnika uz mogućnost simultanog korišćenja klasične telefonske i Internet veze.

Svedoci smo bespoštedne bitke koju domaći provajderi vode oko sadašnjih i budućih ADSL korisnika: ozbiljne radio i TV kampanje imaju SezamPro, Eunet, Beotelnet i drugi, dok se još suroviji rat vodi na Webu, gde sve vrvi od novih ADSL paketa, boljih cena i dodatnih servisa koji ADSL ponudu treba da učine atraktivnijom, sadržajnijom i pristupačnijom. Treba napomenuti da prelazak na ADSL ne iziskuje dodatnu investiciju u hardver od strane korisnika pošto provajderi besplatno daju na korišćenje svu potrebnu opremu. Obično se nude dva modela tarifiranja servisa: skuplji, usmeren na veće potrošače, koji podrazumeva neograničeno korišćenje (tzv. flat model), i jeftiniji, gde je količina prenetih podataka ograničena, uz naplatu eventualnog prekoračenja. Najjeftinija „mesečna karta” za svet ADSL-a košta nešto manje od 1.000 dinara a za maksimalan komfor potrebno je izdvojiti nekoliko puta više.

U borbi za korisnike ponekad se ne biraju sredstva. Pojedini provajderi iskrivili su čak i samo značenje skraćenice ADSL kako bi svoju ponudu pošto-poto izdvojili u odnosu na ostale (otprilike kao kada biste rekli da JAT znači „Joke About Time”, duhovito ali ne i korektno). Takođe, koliko je autoru ovog teksta poznato, nijedan domaći Internet provajder (izuzev EUneta) nije obelodanio svoj contention ratio (ili stepen agregacije, jedan od najznačajnijih tehničkih parametara kvaliteta ADSL-a), iako je to u svetu uobičajena praksa.

Ograničena dostupnost

ADSL još uvek nije zakucao na svačija vrata. Servis je inicijalno bio dostupan korisnicima čije telefonske linije završavaju na jednoj od osam glavnih beogradskih centrala. Nakon nekoliko meseci, broj podržanih centrala je udvostručen, tako da je pokrivenost Beograda dostigla 40% (širi centar grada). Danas je podržano 45 centrala u Beogradu, 17 centrala u Novom Sadu (od decembra 2005) i 5 centrala u Nišu (od februara 2006). Kada će ADSL stići i u ostale gradove Srbije, zavisi isključivo od planova Telekoma koji su nam (uglavnom) nepoznati, ali je već sada jasno da u njima još uvek nema mesta za manje urbane celine. Pri tom ni činjenica da živite u jednoj od tri navedene srpske metropole i da se nalazite na jednoj od privilegovanih telefonskih centrala još uvek ne garantuje i ADSL priključak: ukoliko imate telefonskog „dvojnika”, na vašu liniju je montiran tzv. PCM uređaj, ili su naprosto svi kapaciteti zauzeti, moraćete da sačekate modernizaciju telefonske infrastrukture ili da potegnete neku od svojih veza „tamo gde treba”.

Do sada je ukupno instalirano oko 23.000 ADSL priključaka (iako je interes neuporedivo veći): 35% korisnika drži SezamPro, 25% EUnet, 12% Beotel, 10% Neobee, dok ostali provajderi imaju simboličan tržišni udeo (oko 20 provajdera ima ovu uslugu u svom portfoliju). Na prvi pogled, reklo bi se da je ADSL u Srbiji još uvek na svom početku, ali da taj početak obećava svetlu budućnost, kako Telekomu tako i provajderima koji su oslonjeni na njega. Činjenice, međutim, govore drugačije: situacija je daleko od idealne i sve je više znakova da se nad ekspanziju domaćeg ADSL tržišta nadvijaju tamni oblaci za koje su ponajmanje krivi provajderi.

Pre svega, daleko zaostajemo u odnosu na svoj region. Početkom prošle godine, kada su srpski provajderi počeli da realizuju prve ADSL priključke, Hrvatska ih je već imala 31.500 da bi do kraja 2005. godine taj broj premašio 100.000. Slovenija je u istom periodu zabeležila rast sa 115.000 na 197.000 korisnika broadband Interneta. A daleko ispred je Mađarska koja je u januaru ove godine „proslavila” i 400.000 korisnika ADSL-a. Apsolutne razlike između nas i sveta sa kojim toliko volimo da se poredimo ne samo da se ne smanjuju već se i umnožavaju. Zašto?

ADSL ispod haube

Pođimo prvo od načina realizacije samog servisa. Svaki ADSL korisnik priključen je putem svoje telefonske linije na Telekomov „port” u nekoj od telefonskih centrala koje su osposobljene za ovaj servis. Telekom, putem svoje mreže, povezuje ovaj port sa mrežom Internet provajdera za kojeg se korisnik opredeli. Provajder nadalje obezbeđuje vezu krajnjeg korisnika sa Internetom, dodajući usput čitavu gamu dodatnih servisa, u skladu sa sopstvenim mogućnostima i sposobnostima. Korisnik ovu uslugu u celini plaća svom provajderu, dok se Telekom namiruje kroz fakture koje ispostavlja provajderima.

Ovakav način funkcionisanja servisa ne odgovara svim provajderima, pre svega onima koji su godinama gradili službu tehničke podrške u želji da probleme svojih korisnika otklanjaju u najkraćem mogućem roku. Očigledno je da kvalitet ADSL usluge ne zavisi samo od kvaliteta Internet provajdera, već i od kvaliteta rada samog Telekoma, a to je nešto što je manje poznato današnjim ADSL korisnicima koji vide samo svog provajdera i od njega očekuju maksimalan kvalitet.

S obzirom na to da se servis u najvećoj meri bazira na Telekomovoj infrastrukturi u čije stanje provajderi nemaju uvid, čest je slučaj da korisnik ima problem, da on problem prijavi svom provajderu, a da provajder utvrdi da je sa njegove strane sve u redu. Na kraju se ispostavi da je problem, zapravo, negde u Telekomu. Telekomova podrška u ovakvim slučajevima je, blago rečeno, traljava. Otklanjanje kvarova vrši se, najčešće, samo u radno vreme, a ponekad traje i nedopustivo dugo (i preko tri nedelje). U takvoj situaciji nezadovoljan korisnik svoju opravdanu srdžbu iskaljuje na svom provajderu (jer njemu plaća račun), iako provajder tu malo šta može da učini.

Postoje i još drastičniji primeri Telekomove nebrige o postojećim ADSL korisnicima. Relativno je česta situacija da se korisnik prilikom reorganizacije Telekomove mreže sa telefonske centrale na kojoj mu se nalazi ADSL priključak prebaci na tzv. „istureni stepen” (manju centralu, bližu njegovom mestu stanovanja) gde često ne postoje tehnički preduslovi za ADSL. Takav korisnik bez ikakve najave, obaveštenja ili saveta, bilo od Telekoma bilo od svog provajdera, preko noći ostaje bez svog ADSL priključka. Provajder gubi jednog teško stečenog pretplatnika (u kojeg je već investirao dajući mu opremu za rad), pri čemu su mogućnosti da se servis ponovo uspostavi u relativno kratkom roku – simbolične.

Provajderske muke

Problemi koji korisnike pogađaju usled nebrige Telekoma još su i mali u poređenju sa problemima koje imaju sami provajderi. Pre svega, Telekom provajderima uredno naplaćuje setup (stvaranje tehničkih mogućnosti za ADSL) odnosno zakup određenog broja ADSL portova (priključaka). Provajder, tipično, zakupljuje portove u blokovima od po hiljadu i za svaki blok plaća Telekomu preko dva miliona dinara, i to unapred, pre nego što nađe prvog korisnika. Kada provajder ovaj blok potroši (tj. rasproda ga krajnjim korisnicima), od Telekoma zakupljuje sledećih hiljadu priključaka i tako redom. Teoretski, moguće je zakupiti i samo jedan ili dva ADSL priključka, ali je onda cena za provajdera znatno nepovoljnija. Pošto je margina profita inače mala, veliki provajderi praktično su prinuđeni da uvek rezervišu veći broj priključaka.

Opisani model ne bi predstavljao problem kada bi Telekom uvek imao „robu” koju naplaćuje mnogo pre njene „isporuke”. U praksi, situacija je sasvim drugačija. Polovinom jula Telekom je poslao dopis svim Internet provajderima u kojem „sa žaljenjem konstatuje” da na 14 beogradskih, četiri novosadske i dve niške centrale više nije u mogućnosti da aktivira nove korisnike, kako se u dopisu kaže, „zbog nedostatka slobodnih ADSL priključaka”. Rešenje problema nedostajućih priključaka se, prema Telekomu, može očekivati tek „za 2-3 meseca”, pošto Telekom ima „velike probleme prilikom ugovaranja i isporučivanja potrebne opreme”.

I tako je nastala paradoksalna situacija da provajderi, i pored toga što su Telekomu unapred platili nešto što, objektivno, ne postoji, nemaju način da dođu do krajnjih korisnika i tako povrate bar deo značajnih sredstava uloženih u sam servis, marketing i nabavku opreme. Ovo, istovremeno, povećava nezadovoljstvo potencijalnih korisnika koji često i mesecima obijaju pragove provajdera u želji da kupe ADSL servis, a provajdere ostavlja u očajanju. Mogućnost da provajderi sami investiraju u kupovinu priključaka i tako pomognu i sebi i Telekomu i korisnicima trenutno ne postoji jer tako nešto Telekom nije ni razmatrao.

Narastajući monopol

Još jednom se potvrđuje da je domaći Telekom jedinstveni „fenomen” na svetskom tržištu telekomunikacija. U Srbiji postoji na desetine hiljada ljudi i preduzeća spremnih da, ne žaleći novac, investiraju u bolji kvalitet svoje telefonske ili Internet veze prihvatajući sva „pravila igre” koja, uglavnom, diktira Telekom. Svaki drugi „telekom” bio bi srećan da posluje na koliko-toliko platežno sposobnom tržištu koje je gladno boljih i savremenijih telekomunikacionih usluga. Pa ipak, Telekom pokazuje da u ovom trenutku nije sposoban da ovakvu tražnju zadovolji, ako ne zbog provajdera sa kojima sarađuje, a ono bar zbog sopstvenog profita.

Da stvar bude gora, Telekom najavljuje da će od jeseni (verovatno u oktobru) krenuti da nudi ADSL priključke i samostalno, a ne isključivo preko Internet provajdera. I do sada su provajderi sumnjičili jedni druge (a svi zajedno Telekom) da se raspodela siromašnih zaliha ADSL priključaka ne vrši sasvim nepristrasno. Šta će se desiti kada Telekom, koji u svojim rukama drži sve ADSL priključke, krene i sam da ih prodaje, ostaje samo da nagađamo. Verovatno se Telekomu neće desiti da ADSL prodaje „na kašičicu”, ravnopravno deleći sudbinu sa ostalim ADSL provajderima. Pre će biti da će priključaka za Telekom biti u izobilju, dok će se ostali provajderi otimati za mrvice koje padaju sa stola. Uz to, Telekom ima dovoljnu finansijsku snagu da ADSL prodaje i po „damping” cenama što može da uništiti mnoge male igrače na tržištu i ozbiljno uzdrma čak i one najveće.

Mogućnosti provajdera da se bore protiv ovakvog stanja stvari veoma su ograničene. U direktnom sudaru sa Telekomom provajderi rizikuju da izgube ili ozbiljno pogoršaju odnose sa partnerom bez kojeg objektivno ne mogu (pomenimo samo da je velika većina provajdera otkazala svoje međunarodne linkove i zamenila ih Telekomovim).

Bude li Telekom direktno ušetao na ADSL tržište, krajnji korisnici verovatno će dobiti niže cene, bar inicijalno, što će mnogi pozdraviti, a Telekom svakako umeti da iskoristi u marketinške svrhe. Međutim, iskustvo drugih nas uči da, na duge staze, niko ne treba da se raduje daljoj monopolizaciji telekomunikacija jer Telekom u svojim rukama ima „i nož i pogaču”, položaj i potencijal koji mu omogućava da „zadavi” svaku konkurenciju, pa i onu na polju ADSL usluga. A ono što je u početku jeftino, kasnije, u nedostatku konkurencije, može da ispadne višestruko skuplje, o kvalitetu usluge da i ne pričamo.

Svetska iskustva

Zakonska regulativa koja bi sprečavala dalju monopolizaciju telekomunikacionih usluga kod nas ili ne postoji ili je nejasna ili je čak i pospešuje. Od dugo najavljivane „demonopolizacije i deregulacije” u sektoru telekomunikacija još uvek nismo videli nikakav opipljiv boljitak.

Ključni problem ADSL-a i mnogih drugih Internet (i ne samo Internet) servisa jeste u stoprocentnom monopolu koji Telekom drži u domenu last mile infrastrukture. Prevedeno na prost jezik, reč je o bakarnim paricama (local loops) kojima su korisnici povezani sa lokalnim telefonskim centralama, a koje se nalaze u ekskluzivnom vlasništvu Telekoma. Provajderi bi rado investirali sredstva u nabavku dodatnih ADSL priključaka, ali teško da mogu da naprave direktan prodor do korisnika sve dok je Telekom jedini „policajac” na „poslednjoj milji”. Velike i naprednije države odavno su donele zakone po kojima infrastrukturu „poslednje milje” mogu da koriste svi zainteresovani operateri, pod jasno definisanim (uglavnom tržišnim) uslovima, jednakim za sve. Ovaj proces, u svetu poznat kao Local Loop Unbundling (LLU), omogućio je korisnicima da lako menjaju jedan „telekom” za drugi, a telefonskim i Internet operaterima da se bore za korisnika u svako doba i na svakom mestu. U atmosferi zdrave konkurencije i ravnopravne tržišne utakmice, kvalitet i raznovrsnost usluga rastu, a cene padaju na zadovoljstvo korisnika.

Ništa od toga mi nećemo imati sve dok se država ozbiljno ne pozabavi problemom telekomunikacija. U našem slučaju deregulacija mora da podrazumeva veće angažovanje države, više a ne manje zakona. Nažalost, izgleda da naša država trenutno ima neka preča posla.

dipl. ing. Vojislav Rodić
Predsednik Udruženja Internet provajdera Srbije


  • Milos Van mreže
    • Prijatelj foruma
    • *


    • Muškarac
    • Poruke: 854

    • Ma ko jos ovo cita...
      • www.piksla.com

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #2 poslato: Maj 23, 2008, 15:55:57 »
Kakve su to lopovcine, ne vidjeno!!!!

Koristim EUnet adsl i hteo sam da predjem na Telekom, u koliko potpisem ugovor na 12 meseci placam ruter,a u koliko potpisem ugovor na 24 meseca raskidanje kosta oko 7000 dinara!!!! Sa Eunetom se dobija modem i moze da se raskine ugovor kada god hoces, bez placanja!


  • mali genije Van mreže
    • Prijatelj foruma
    • *


    • Muškarac
    • Poruke: 3138

    • Od malena uz A.C. Milan

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #3 poslato: Maj 25, 2008, 14:26:24 »
da li neko zna kada ce biti ponovo duplirati brzinu?


  • smeker Van mreže
    • Prijatelj foruma
    • *


    • Muškarac cs
    • Poruke: 3015

    • Блеја цео дан, ништа рад, само лад :)

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #4 poslato: Maj 26, 2008, 00:00:22 »
ma dok se ne izda zvanicno saopstenje nema dupliranja !


inace ja koristim Neobee ADSL ..!

i mogu da kazem da su najbolji !

do pre nekoliko meseci kada je u svim drugim provajderima 1 mb kostao preko 2000 din kod neobee je kostao 1750 i pre dva meseca su povecali !


ja nerazumem u nemocakoj jako jako brz internet valjda 10 mb placate 25 eura i imate besplatne pozive u okviru evrospke unije !

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #5 poslato: Maj 26, 2008, 14:22:12 »
Beotel adsl ima naj losiji ping ... ja se prebacujem na telekom...znaci ne koristite beotel :) osetio sam to na svojoj kozi :)


  • mali genije Van mreže
    • Prijatelj foruma
    • *


    • Muškarac
    • Poruke: 3138

    • Od malena uz A.C. Milan

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #6 poslato: Maj 27, 2008, 21:17:30 »
ko pored mene koristi sezampro adsl. aj neka se javi


  • ime Van mreže
    • Kapetan

    • *


    • Muškarac
    • Poruke: 3031

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #7 poslato: Maj 28, 2008, 03:46:29 »
eunet adsl. Sad nemam poredjenje da bih ga vredjao ili hvalio, ali s obzirom da sam pre bio na dial up, ovo je neuporedivo bolje


  • Milos Van mreže
    • Prijatelj foruma
    • *


    • Muškarac
    • Poruke: 854

    • Ma ko jos ovo cita...
      • www.piksla.com

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #8 poslato: Maj 28, 2008, 16:12:37 »
eunet adsl. Sad nemam poredjenje da bih ga vredjao ili hvalio, ali s obzirom da sam pre bio na dial up, ovo je neuporedivo bolje
predji na telekom, eunet je sranje, ja prelazim ovih dana...

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #9 poslato: Maj 28, 2008, 22:52:08 »
Ja koristim Telekom i mogu reci za sada je  _biggreen_ 

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #10 poslato: Jun 15, 2008, 20:46:41 »
Koristim i ja telekom ali nemam bas tako dobre utiske ,mada koliko vidim po vama i nema boljeg tako da ipak moram biti zadovoljna _conf_


  • CyBeR Van mreže
    • Redov

    • *


    • Muškarac
    • Poruke: 211

    • PATRIZAN!!!

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #11 poslato: Jun 29, 2008, 16:08:23 »
ja koristim sezampro,i mogu da kazem da je super!`


  • Mandy Van mreže
    • Supermoderator
    • *


    • Muškarac cs
    • Poruke: 3025

    • Never Give Up

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #12 poslato: Jul 07, 2008, 02:25:30 »
ko pored mene koristi sezampro adsl. aj neka se javi

i ja takodje,stwarno mi uopshte ne zajebawa!!!-shto se mene tiche swe pohwale!!! respect

  • Gost
Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #13 poslato: Jul 30, 2008, 21:31:29 »
koristrim NEOBEE ADSL
nista ne valja cesto se iskljucuje tokom download-a.
jednom ce da mi pukne ku**c ima sve da pokidam i pobacam

Odg: ADSL internet u Srbiji - Pitanja, problemi, saveti
« Odgovor #14 poslato: Avgust 13, 2008, 17:35:57 »
Ja koristim adsl na tippnetu. Dobro radi ali ne mogu downloadovati sa rapidsharea zato sto 1 IP adresu koriste nekoliko korisnika, tako da moram da se dizam u 5 da stavim download :D :D :D