Autor Tema: Bolesti uha, grla i nosa (Otorinolaringologija)  (Pročitano 51270 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Bolesti uha, grla i nosa (Otorinolaringologija)
« poslato: Avgust 02, 2010, 22:19:06 »
Adenoiditis acuta







Adenoiditis acuta predstavlja akutno gnojno zapaljenje limfnog tkiva smeštenog u nazofarinksu – farinksne tonzile ( krajnik).

Uzrok nastanka
Nastaje najčešće kao posledica akutnih virusnih rinogenih infekcija na koje se brzo nadovezuje bakterijska infekcija izazvana pneumokokom, streptokokom ili hemofilusom.

Klinička slika
Oboljenje se najčešće javlja u odojčadi i male dece i nekada može da ima lakši tok razvijajući se pod slikom kijavice ili rinofaringitisa. Češće ima akutni tok praćen visokom temperaturom (do 40°C), groznicom, nekada i febrilnim konvulzijama. Nos je zapušen, dete otežano diše, a sekrecija, koja je u početku sluzava, a zatim gnojna, sliva se u gustom mlazu niz zadnji zid farinksa. Dete kašlje zbog ascedentne infekcije donjih disajnih puteva, a nekada nastaje i otežano disanje i promukli kašalj zbog razvoja subglotičnog laringitisa. Skoro svaki adenoiditis je praćen reakcijom širenja zapaljenja na srednje uvo, pa je dete razdražljivo i plačno. Gutanjem sekreta nastaju i gastrointestinalne smetnje u vidu povraćanja i gubitka apetita. Propratni simptom je i cervikalna adenopatija (uvećane žlezde na vratu).

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu kliničke slike i objektivnog pregleda.

Lečenje
Primenjuju se antibiotici 7 - 10 dana i simptomatska terapija (antipiretici, kapi za nos).


nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Afonija
« Odgovor #1 poslato: Avgust 02, 2010, 22:20:02 »
Afonija je simptom koji predstavlja bezvučnost glasa, ne mogućnost govora.


Uzrok nastanka
Veliki broj bolesti može da uzrokuje afoniju. Neke od njih su: paralize rekurensa, konverzivne neuroze, miastenia gravis (paraliza laringealnih (grkljanskih) i faringealnih (ždrelnih) mišića), amiotrofična lateralna skleroza, botulizam (paraliza mekog nepca i/ili mišića larinksa) i dr.

Klinička slika
Afonija označava bezvučnost glasa. U zavisnosti od osnovnog oboljenja mogu je pratiti i drugi simptomi (paraliza kranijalnih nerava, mišića, očiju ( strabizam, spuštene obrve, itd.); disfagija ( otežano gutanje); vrtoglavica; smanjenje ili potpuni nedostatak svih sekreta).

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, neurološkog pregleda, elektromiografskog pregleda,  CT-a (kompjuterizovana tomografija) i NMR-a (nuklearna magnetna rezonanca), elektroencefalograma, izolacije uzročnika i toksina iz ostataka hrane (kod botulizma)

Lečenje
Leči se osnovno oboljenje koje je uzrokovalo afoniju

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Akutna akustička trauma
« Odgovor #2 poslato: Avgust 02, 2010, 22:21:07 »




Akutna akustička trauma je specifična trauma srednjeag uva koju izazvaju zvuci izuzetne snage i trajanja.

Uzrok nastanka
Uglavnom se radi o jednokratnom kraćem ilii dužem delovanju zvuka visokog intenziteta. U pitanju su visoke frekvencije intenziteta oko 2000 herca (buka aviona, pucanja, eksplozije,  i dr).

Klinička slika
Simptomatologija naglo započinje. Bolesnik oseća jak šum u ušima i nagluvost. Audiometrijski nalaz pokazuje pad sluha sa skokom na 4000 herca. Posle povrede sluh može da se popravi, naročito u području dubokih tonova. Nema poremećaja vestibulumskog aparata. Otoskopski nalaz je uredan.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ORL pregleda (otoskopija, audiometrija).

Lečenje
Lečenje je simptomatsko, daju se vitamini, naročito vitamin A, i vazodilatatori.

 
 
 

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Akutna gluvoća
« Odgovor #3 poslato: Avgust 02, 2010, 22:21:42 »

Akutna gluvoća (hypoacusis sensoneuralis acuta) predstavlja nagli nastanak nagluvosti ili gluvoće kod bolesnika koji do tada nisu imali smetnje sa sluhom.

Uzrok nastanka
Tačan uzrok nastanka nije poznat. Pretpostavlja se da postoji poremećaj mikrocirkulacije sa promenama u kohleranom delu unutrašnjeg uva. Akutna respiratorna infekcija prethodi u malom broju slučajeva.

Klinička slika
Postoji osećaj pritiska u uvu, izraženo zujanje i težak gubitak sluha, koji naglo nastaje. Bolesnik nema vrtoglavicu, niti poremećaj ravnoteže i oftalmološke i neurološke smetnje. Bolest se najčešće javlja jednostrano.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ORL i neurološkog pregleda.

Lečenje
Nema specifičnog lečenja. Koriste se kortikosteroidi, hiperbarična oksigenacija, niskomolekularni dekstrani, blokada gangliona stelatuma i infuzije vazodilatatorima.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Akutna okluzija tube
« Odgovor #4 poslato: Avgust 02, 2010, 22:22:49 »




Eustahijeva tuba (tuba pharyngotympanica, tuba auditiva) je tuba koja spaja ždrelo sa srednjim uvom. Kod odraslih ljudi duga je otprilike 35mm. Tuba se proteže od prednjeg zida srednjeg uva do lateralnog zida nazofarinksa, približno do nivoa donje nosne školjke. Deo tube (otprilike 1/3) koji je bliži uvu načinjen je od kosti dok je ostatak od hrskavice. Uobičajeno je tuba zatvorena, ali se može otvoriti kako bi propustila manju količinu vazduha da bi izjednačila pritisak srednjeg uva i atmosfere. Zevanjem i gutanjem dolazi do pomeranja mišića vrata što otvara tubu. Opstrukcija Eustahijeve tube može zatvoriti lumen tube, i kao posledica može se razviti upala srednjeg uva. Kod male dece tuba se nalazi više vodoravnije, što otežava oticanje iscedka i zbog toga su upale srednjeg uva kod male dece češće.

Uzrok nastanka
Loša funkcija Eustahijeve tube može nastati kod loše funkcije mišića tenzora, otoka sluzokože tube zbog infekcije u okolini, zapušenja viskoznim mukusom, opstrukcije adenoidnim vegetacijama, priraslica adenoidektomije i infiltracije tumorom. Nezalečen akutni otitis, efekat prethodne virusne infekcije, alergija i rascep nepca ometaju pravilnu tubarnu funkciju.

Klinička slika
Akutna zapušenost Eustahijeve tube se karakteriše pritiskom, lakim bolom i nagluvošću za vreme infekcije u rinofarinksu. Otoskopski je bubna opna uvučena, uz nekad diskretnu hiperemiju i zamućenost. Tonalni audiogram pokazuje umereno, prolazno konduktivno oštećenje sluha. U zavisnosti od etiologije bolest traje različito, ali obično ubrzo dolazi do potpune sanacije.


Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, otoskopije, audiometrije, ispitivanja prolaznosti tube.

Lečenje
Lečenje uključuje primenu vazokonstriktornih kapi za nos, antihistaminike i peroralne analgetike. Analgetske kapi za uvo menjaju otoskopski nalaz, pa ih ne treba koristiti. Valsalva manevar sa insuflacijom vazduha u uvo je nekad koristan, ali se ne sme raditi kod zapaljenja u rinofarinksu.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Akutni bakterijski sijaloadenitis
« Odgovor #5 poslato: Avgust 02, 2010, 22:24:21 »




Akutni sijaloadenitis izazvan bakterijama najčešće pogađa velike pljuvačne žlezde u prvom redu parotidnu a zatim submandibularnu. Akutno zapaljenje sublingvalne pljuvačne žlezde je ređe.

Akutni nespecifični parotitis
Akutni nespecifični parotitis nastaje kao posledica ascedentne infekcije iz oralne šupljine, koja zahvata salivarni duktogeni sistem i lokalizuje se u parotidnoj žlezdi. Oboljenje se javlja kod starijih osoba i bolesnika sa akutnim i hroničnim oboljenjima u kojih je smanjena sekrecija salivacije ( lučenje pljuvačke). Ređe obolevaju deca.

Uzrok nastanka
Predisponirajući faktori su dehidratacija, oskudna oralna higijena i oslabljena otpornost organizma. Prouzrokovači su najčešće Staphylococcus aureus, Streptococcus viridans, Streptococcus hemolyticus, Pneumococcus i dr. Sve ove bakterije su stanovnici oralne šupljine a kod smanjene sekrecije pljuvačke umnožavaju se i ascedentnim putem, preko kanalikularnog sistema zahvataju parenhim parotidne žlezde.

Klinička slika
U zavisnosti od opšteg stanja zdravlja bolesnika i njegove otpornosti kao i virulencije bakterija i obima smanjenog lučenja salive, akutni nespecifični parotitis može se javiti u dve forme kao serozni i gnojni.

Serozni parotitis prati otok parotidne žlezde koji se blago uvećava za vreme jela, jer je zapaljenjem uglavnom obuhvaćen izvodni kanalikularni sistem. Otok ne prelazi granice parotidne žlezde, elastično - mekane je konzistencije i bolan na dodir. Pritiskom žlezde dobija se lako zamućen sekret. Opšti znaci infekcije su minimalni. Oboljenje ima povovljan ishod, jer posle dva do tri dana otok žlezde gubi a sekrecija postaje normalna. Serozni parotitis može imati i drugi tok. On često predstavlja početak purulentnog (gnojnog) parotitisa.

Purulentni parotitis manifestuje se naglim otokom parotidne žlezde, koji se ubrzo širi i van njene projekcije, tako da zahvata deo lica i vrata, podižući aurikulu (ušnu školjku) naviše i upolje. Otok je praćen intenzivnim bolovima zbog pritiska supuracijskog procesa preko fibrozne parotidne kapsule. Koža nad otokom je hiperemična, zategnuta, sjajna i topla. Otok je bez jasnih granica, čvrste konzistencije i jako bolan. Otvaranje usta je ograničeno trizmusom, različitog stepena. Na orificijumu salivarne papile Stenonovog kanala, uočava se kap gustog gnojnog sekreta ili slobodno oticanje purulentnog sekreta. Pritiskom žlezde pojavljuje se obilna purulentna sekrecija.

Gnojno zapaljenje parotidne žlezde praćeno je visokom temperaturom, groznicom, malaksalošću, gubitkom apetita, ubrzanim pulsom i intoksikacijom organizma. Otok parotidne žlezde je obično unilateralan, mada nije retka pojava i bilateralnog otoka kod kahektičnih i iscrpljenih bolesnika prethodnim akutnim oboljenjima.

Lečenje
Lečenje obuhvata primenu visokih doza antibiotika a na osnovu antibiograma dobijenog kulturom prouzrokovača iz gnojnog sekreta. Kod prisutne fluktuacije potrebno je izvršiti inciziju ispod ugla mandibule, vodeči računa o toku grana n. facialisa. Pored ovoga potrebno je dati dovoljno tečnosti i sprovesti drugo simptomatsko lečenje.

Akutni sijaloadenitis submandibularne pljuvačne žlezde
Akutni sijaloadenitis submandibularne pljuvačne žlezde počinje iznenadnim otokom, koji obuhvata pljuvačnu žlezdu i izvodni kanal. U submandibularnoj regiji jasno se ispoljava žlezda, koja je uvećana i palpacijski bolna. Izvodni kanal je otečen i bolan i spontano izlazi gnoj, čija se sekrecija pojačava blagim pritiskom na žlezdu. Ređe infekcija prelazi granice pljuvačne žlezde izazivajući periadenitis i celulitis submandibularne regije. Infekciju prati promena opšteg stanja bolesnika sa blažim simptomima nego kod purulentnog parotitisa.

Lečenje se sprovodi primenom viskih doza antibiotika, određenog na osnovu osetljivosti prouzokovača. Kod formiranja abscesa treba uraditi inciziju i sprovesti drenažu.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Akutni hemoragični laringitis
« Odgovor #6 poslato: Avgust 02, 2010, 22:25:19 »




Akutni hemoragični laringitis (laryngitis acuta haemorrhagica) nastaje kod naglog, eksplozivnog zatvaranja glotisa pri jakom vikanju, pa se stvara submukozno krvarenje.

Klinička slika
Bolesnik se žali na bolu grlu, promuklost i zamor glasa, sve do afonije (potpuni gubitak glasa). Indirektnim pregledom larinksa se vidi krvni podliv na glasnoj žici. Podliv može biti različite veličine, a vidi se i hiperemija (pojačano crvenilo) okolne sluzokože. Zbog hematoma je one mogućeno zatvaranje glotisa u fazi fonacije.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i ORL pregleda (indirektni pregled larinksa).

Lečenje
Lečenje se sastoji u odmoru glasa i primeni antiedematozne terapije i inhalacija. Smetnje obično spontano nestanu posle nedelju dana.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Akutni mastoiditis
« Odgovor #7 poslato: Avgust 02, 2010, 22:26:27 »




Akutni mastoiditis je akutno gnojno zapaljenje sluznice i kosti mastoidnog nastavka. Danas je veoma retko oboljenje zahvaljujući upotrebi antibiotika.

Uzrok nastanka
Nedovoljno ili nepravilno lečen akutni otitis može da dovede do nastanka akutnog mastoiditisa. Veliko značenje ima dijabetes i starosno doba bolsnika.

Klinička slika
Subjektivni znaci - u toku druge ili treće nedelje ponovo se javlja bol različitog intenziteta, koji se pojačava i širi iza uva. Bol je često praćen glavoboljom, koja  je noću jače izražena.

Funkcijski znaci - postoji nagluvost sprovodnog tipa, različitiog intenziteta.

Objektivni znaci - u početku bolesti inspekcijom se u predelu mastoida ne vide nikakve promene. U slučajevima eksteriorizacije retroaurikularna brazda je zbrisana, a ušna školjka je pomerena prema napred i odstoji od podloge. Palpacijski postoji osetljivost na vrhu mastoida i planumu mastoideumu.

Opšti simptomi - postoji povišena temperatura, najčešće se kreće između 38-38,5°C. Puls je ubrzan. Ponekad kod dece postoje gastrički poremećaji.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, otoskopskog nalaza (u spoljašnjem slušnom kanalu se može naći eksudat, i vidi se crvena i zadebljala bubna opna sa perforacijom na različitim mestima), radiografije mastoida po Schuller-u.

Lečenje
Lečenje akutnog mastoiditisa je na prvom mestu hirurško. Ono se sastoji u sistemskom otvaranju svih obolelih ćelija mastoida i stvaranju od istih jedne jedinstvene šupljine. Ubrzo posle ovog zapaljenski proces se smiruje, bubna opna zarasta. Kao dopunska terapija se primenjuju sulfonamidi.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Akutni mastoiditis
« Odgovor #8 poslato: Avgust 02, 2010, 22:27:35 »



Mastoiditis je najčešća komplikacija zapaljenja srednjeg uva, a predstavlja akutno gnojno zapaljenje sluznice i kosti mastoidnog nastavka. Danas je veoma retko oboljenje zahvaljujući upotrebi antibiotika.

Uzrok nastanka
Za nastanak akutnog mastoidisa uzročni faktori su: virulencija mikroorganizama, anatomska građa mastoida, retencija gnoja, slabost aeracije, lokalni imunitet  i poremećaj opšteg stanja (dijabetes, bolesti jetre i bubrega i dr.). Takođe, veliku ulogu ima lečenje akutnog otitisa, jer nedovoljno ili nepravilno lečen akutni otitis može da dovede do nastanka mastoditisa.

Klinička slika
Akutni mastoiditis obično nastaje 7 - 10 dana posle egzacerbacije otitis, a koji se leči niskim ili nedovoljnim dozama antibiotika. Karakteriše se pogoršanjem opšteg stanja, povišenom telesnom temperaturom, leukocitozom (povišen broj leukocita) i rastom sedimentacije. Lokalno se javlja bol koji pulsira, kao i purulentna (gnojava) sekrecija iz uva. Bol je često praćen glavoboljom, koja je noću jače izražena. Retroaurikularno (iza ušne školjke) postoje otok i protruzija ušne školjke. Nagluvost je različitog intenziteta, a ponekad je jako izražena.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ORL pregleda (otoskopija), rendgenografije.

Lečenje
Terapija je hirurška (mastoidektomija ili radikalna trepanacija) uz dopunsku terapiju antibioticima i simptomatskim merama.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Apsces nosne pregrade
« Odgovor #9 poslato: Avgust 02, 2010, 22:29:30 »




Apsces nosne pregrade nastaje ukoliko dođe do infekcije hematoma. On može uzrokovati perihondritis septuma, nekada i kolikvaciju hrskavice, usled čega može doći do deformacije nosne piramide u smislu lordoze.

Uzrok nastanka
Nastaje sekundarnom infekcijom hematoma posle traume. Može da nastane i spontano kod nekih infektivnih bolesti, kao što je šarlah, tifus ili kao komplikacija furunkulusa nosa.

Klinička slika
Dominira bol, glavobolja, visoka temperatura i zapušenost nosa. Objektivno se vidi otok septuma obostrano, nekad se otok vidi i spolja, jako je bolan na dodir. Može da se spusti i na gornju usnu. Kao komplikacija može nastati nekroza hrskavice septuma, perforacija septuma ili nekroza i ostalih hrskavica nosa, koje mogu da dovedu do njegovog pada, lordoze i drugih deformacija. Zatim, može da dođe do meningitisa i tromboze sinusa cavernosusa, mada retko.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ORL pregleda (prednja rinoskopija).

Lečenje
Izvode se incizija i drenaža u različitim nivoima apscesa. Uz to se daju visoke doze antibiotika.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Atrofični laringitis
« Odgovor #10 poslato: Avgust 02, 2010, 22:30:07 »

Atrofični laringitis predstavlja hronični atrofični proces sluzokože larinksa, koji je obično udružen sa atrofičnim rinitisom i faringitisom.

Uzrok nastanka
Atrofični laringitis nastaje spuštanjem procesa iz gornjih disajnih puteva ili je posledica dugotrajnog rada u prostorijama sa zagađenim vazduhom (industrijska prašina, gasovi i druge egzogene nokse).

Klinička slika
Dominantni simptomi su promuklost, suvoća i pečenje u grlu. Bolesnik povremeno izbacuje suv, lepljiv sekret ili sasušene kruste. Ako se u larinksu i traheji stvore veće kruste dolazi i do otežanog disanja. Pri pregledu se može videti sivkasto - ružičasta, suva sluznica, koja je mestimično prekrivena sasušenim sekretom. Pri fonaciji se vidi ovalni prostor među glasnim žicama.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike i ORL pregleda (laringomikroskopija).

Lečenje
Primenjuju se sredstva koja će da ovlaže sluznicu larinksa i da olakšaju izbacivanje krusta ako su prisutne (aerosol - inhalacija). Potrebno je uklanjanje iritativnih faktora. Ukoliko dođe do ugroženog disanja zbog krusta, tradi se traheotomija.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Atrofični rinitis
« Odgovor #11 poslato: Avgust 02, 2010, 22:30:43 »

Atrofični rinitis (rhinitis atrophica) predstavlja hronično zapaljenje sa posledičnom atrofijom uglavnom sluzokože nosa.

Uzrok nastanka
Uzroci su infekcije, endokrini poremećaji, avitaminoze i konstitucija.

Klinička slika
Primarni atrofični rinitis (ozaena) može biti uslovljen rinitisom sa egzantemom u ranom detinjstvu. Sekundarni atrofični rinitis je češći oblik atrofije nosa. Nastaje posle oštećenja sluzokože nosa, posle operacije nosne pregrade, hipertrofičnog rinitisa ili polipa i posle specifičnih procesa nosa. Pacijent ima neprijatan zadah, koji on ne oseća zbog poremećaja čula mirisa, povremeno krvarenje i osećaj zapušenosti nosa koji se javlja zbog krusti i zbog degeneracije senzitivnih vlakana u sluzokoži. Glavobolja je često prvi simptom. Atrofija napreduje prema donjim delovima disajnih organa.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ORL pregleda.

Lečenje
Terapija je dugotrajna i teška. Zahteva strpljenje bolesnika i lekara. Upotrebljavaju se nadražajni agensi-aerosoli, talasoterapija i hipervitaminizacija. Kod ozene je uspešnija hirurška terapija.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Barotrauma srednjeg uva (Aerootitis)
« Odgovor #12 poslato: Avgust 02, 2010, 22:32:24 »




Kod barotraume srednjeg uva javljaju se smetnje u funkciji Eustahijeve tube, koje mogu nastati usled edema sluzokože nazofarinksa i tube, povećanog limfnog tkiva na ostijumu tube i dr.

Uzrok nastanka
Barotrauma srednjeg uva nastaje usled neujednačenosti spoljašnjeg atmosferskog pritiska i relativno negativnog intratimpanalnog pritiska. Najčešće se javlja pri letu avionom, u kesonima i slično. Negativni pritisak uvlači bubnu opnu, a reaktivna vazodilatacija u sluzokoži srednjeg uva, edem i mikrokrvarenje su prateći procesi. Ako je razlika pritisaka izrazito visoka ili nastaje naglo može doći do rupture bubne opne.

Klinička slika
Klinička slika se manifestuje osećajem bola i nelagodnosti u uvu, što obično traje nekoliko sati. Autofonija i nagluvost prolaze u roku od nekoliko dana. Retko zaostaje permanentna perceptivna nagluvost. Tinitus ( zujanje u ušima) i vertigo (vrtoglavica) se ponekad javljaju. Otokopski se vide hiperemija delova ili cele bubne opne, mehurići vazduha u srednjem uvu, krvarenje i perforacija.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ORL pregleda (otoskopija).

Lečenje
Teoretski, najbolje lečenje je vraćanje na visinu ili spontano otvaranje tube u komori za regulaciju pritiska. Dovoljne mere su autoinsuflacija vazduha (Vasalva autoinsuflacija), a nekada paracenteza ili kateterizacija tube. Treba izbegavati let avionom rinitisa, treba staviti kapi u nos pri uzletanju i spuštanju aviona.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Cerumen obturans
« Odgovor #13 poslato: Avgust 02, 2010, 22:34:08 »





Cerumen obturans nastaje usled nakupljanja velike količine cerumena u spoljašnjem ušnom kanalu.

Uzrok nastanka
Cerumen (ušna mast) je produkt ceruminskih žlezda koja se nalaze u hrskavičavom delu kanala, dok ih u kostnom delu ima manje. Tačan uzrok nastajanja cerumenskih čepova još se ne zna. Pretpostavlja se da je to ili posledica hipersekrecije cerumenskih žlezda ili posledica eliminacije cerumena. Promene koje dovode do suženja spoljašnjeg ušnog kanala olakšavaju stvaranje cerumenskih čepova (egzostoze, stenoze kanala).

Klinička slika
Cerumen obturans se ponaša kao strano telo, mada to nije. Normalno, cerumen je žućkaste boje, polučvrst, a dužim stajanjem u kanalu dobija mrku boju i čvršću konzistenciju. Pri otoskopiji se vidi masa koja je žuto - braon boje. Bolesnik se žali na nagluvost koju prate autofonija, zujanje i osećaj punoće uva. Usled bubrenja, prilikom pranje kose ili kupanja, može da dovede do osećaja pritiska u uvu i nagle sprovodne nagluvosti.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ORL pregleda (otoskopija).

Lečenje
Cerumen se odstranjuje ispiranjem (ispiranje vrši isključivo lekar!) mlakom vodom, pri čemu se ušna školjka povuče nazad i gore, a vrh tupog nastavka šprica usmerava prema zadnjem gornjem zidu kanala da ne bi došlo do povrede njegovih zidova i bubne opne. Treba izbegavati odstranjivanje cerumena instrumentima i štapićima za uši da ne bi došlo do povrede kože spoljašnjeg ušnog kanala i bubne opne.

nnn

  • Moderator
  • *
  • Van mreže
  • Žena 00
  • Poruke: 11455
  • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!
Čir nosa (Furunculus nasi)
« Odgovor #14 poslato: Avgust 02, 2010, 22:35:41 »




Čir nosa je cirkumskriptno gnojno zapaljenje korena dlačica u vestibulumu nosa ili u žlezdama lojnicama kože nosa.

Uzrok nastanka
Radi se o akutnoj stafilokoknoj infekciji pilosebacealnih žlezda u vestibulumu nosa. Javlja se kao posledica povrede kože vestibuluma nosa mehaničkim nadražajima – čačkanje nosa, čupanje dlačica ili kao posledica raznih profesija gde je veoma zagađena radna atmosfera – kožarska, tekstilna, obućarska industrija.

Klinička slika

Infekcija je najčešće na kožu vrha nosa i ne širi se na sluzokožu. U početku postoje bol, napetost i crvenilo vrha nosa koji postaje napet i crven, a zatim dolazi do spontane evakuacije gnoja ili se zapaljenski proces smiri. Pored otoka i crvenila često je prisutna povišena temperatura, glavobolja i lokalni bol. Proces se može zakomplikovati razvojem celulitisa gornje usne ili trombozom kavernoznog sinusa preko anastomoze angularne i oftalmičke vene.

Dijagnoza
Postavlja se na osnovu anamneze, kliničke slike, ORL pregleda (prednja rinoskopija).

Lečenje
Terapija je konzervativna – velike doze antibiotika i oblozi sa antiseptičko antiflogističkim sredstvima. Furunkul se ne sme pritiskati! Kod težih slučajeva je potrebna hospitalizacija, incizija, parenteralna antibiotika i simptomatska terapija.