Autor Tema: Ginekologija (Pročitano 60390 puta)

nnn · « **Odgovor #30 poslato:** Maj 15, 2010, 00:06:24 »

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=JSXDrOo0dg8" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=JSXDrOo0dg8</a>

nnn · « **Odgovor #31 poslato:** Maj 15, 2010, 00:07:18 »

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=wWm5RQQta7Q" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=wWm5RQQta7Q</a>

nnn · « **Odgovor #32 poslato:** Jun 25, 2010, 15:12:33 »

Ključni mehanizmi kojima priroda vlada nama i našim telom i dalje su nepoznati

SVA pitanja koja su poslednjih sto godina mučila ginekologe i dalje su misterija, napredovala je samo tehnologija uz pomoć koje zbrinjavamo prevremene porođaje, spontane pobačaje i decu rođenu s anomalijama. I dalje ne znamo zašto u određenom trenutku kreće porođaj, šta dovodi do prevremenog porođaja, zbog čega nastaje pobačaj, kaže za „Novosti“ dr Mima Fazlagić, ginekolog akušer sumirajući utiske sa 22. evropskog Kongresa ginekologa u Granadi.

- Dijagnostika se usavršava, imamo sve bolje ultrazvučne aparate, pronalazimo i lečimo bolesti fetusa, čak ga i operišemo u materici - pojašnjava dr Fazlagić. - Ali, odgovori na ključne probleme - da predvidimo i sprečimo prevremeni porođaj i spontani pobačaj, još su daleko van naše moći. Ključni mehanizmi kojima priroda vlada nama i našim telom i dalje su nepoznati, glavni je zaključak kongresa.

Medicina se sve više koncentriše na pomaganje prevremeno rođenoj deci, kao i onima s anomalijama koje nisu mogle da se spreče umesto na zdrave, nerizične trudnoće.

- Mnogo pregleda u trudnoći i „beskrajne“ analize nisu doprinele smanjenju morbiditeta i mortaliteta ni majki ni beba, pa se taj koncept polako napušta - uverena je dr Fazlagić. - Ginekolozi na zapadu sve više insistiraju na prirodnom ponašanju trudnice u skladu s tim kako se oseća. Normalna, zdrava trudnoća treba da se vodi u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, a naš zadatak je da na vreme izdvojimo rizične trudnoće. Ali, pobačaji nekada ne mogu da se spreče, jer gotovo 40 odsto uzroka svih spontanih pobačaja ostaje nepoznato.

- Menja se i stav prema „održavanju trudnoće“. Jedno vreme masovno su se trudnicama davali antibiotici, jer se smatralo da su infekcije uzrok prevremenih porođaja. Osamdesetih su „hit „ bili tokolitici, a onda se shvatilo da oni mogu da odlože porođaj samo u kratkom periodu. U svetu je još pre pet godina prestala da se daje ova terapija - navodi naša sagovornica.

- Sada smo se opet vratili lokalnom davanju progesterona, koji je bio popularan pre 25 godina. Smatra da ne sme estrogen da nadvlada progesteron, da ne bi došlo do otvaranja grlića. Ali, kod većine problema koji se javljaju u trudnoći, ležanje, mirovanje, pa nekada čak i terapija nisu mnogo od koristi, osim što lekari imaju osećaj da su probali da pomognu, a trudnicama je psihički lakše.

LEK ZA FETUS

Mada se sve više priča o matičnim ćelijama koje se dobijaju iz drugih tkiva, njihovo uzimanje iz pupčanika još dugo će odstati dominantan način sakupljanja - kaže dr Mima Fazlagić. - Ako se matične ćelije ostave na rođenju, one su neozračene, imunonaivne i nezagađene. Matične ćelije su ogroman potencijal, čak se počinje s lečenjem fetusa u materici davanjem matičnih ćelija. Švedski eksperti su kroz pupčanik primenjivali matične ćelije u trbušnu maramicu ili blizu jetre. Na taj način se problem uoči i izleči i pre rođenja.

Visoke troškove čuvanja stem ćelija trebalo bi da ublaži prva javna banka matičnih ćelija u Srbiji, čije otvaranje se očekuje do kraja godine.

TRUDNOĆA NIJE BOLEST

VIŠE od 90 odsto trudnoća ne zahteva medicinsku pomoć, a drugo stanje treba tretirati kao normalno, jer trudnice nisu bolesne - zaključeno je na kongresu. - Čudni i neprijatni simptomi koji prate drugo stanje su prolazni i ne znače da je trudnoću potrebno posebno medicinski pratiti ili uključivati terapiju bez velike potrebe. Naprotiv, terapije se nekada uključuju pre sigurnosti radi nego što je medicinski opravdana.

nnn · « **Odgovor #33 poslato:** Jul 08, 2010, 21:21:18 »

Hormonski poremećaji, a često i stres, izazivaju promene menstrualnog ciklusa
PRAKSA ginekologa pokazuje da je malo žena koje nisu imale nikakav problem sa menstrualnim ciklusom. Izostanak krvarenja, smanjena ili obilna krvarenja - anomalije su ritma menstrualnog ciklusa, isto kao i krvarenja između dve menstruacije, pre ili posle ciklusa i produžena obilna krvarenja u samom ciklusu. Lekari upozoravaju da svako krvarenje duže od deset dana zahteva pregled.

Ginekolozi kažu da se povremeno može javiti nepravilno krvarenje, u potpuno nepravilnim vremenskim intervalima, nezavisno od ciklusa, a može biti veoma dugotrajno i obilno. Problem je uglavnom u hormonima usled stresa, gubljenje ili povećanje težine.

Prema rečima ginekologa dr Dušana M. Protića, kod nekih žena javlja se intermenstrualno krvarenje - između 12. i 16. dana, slabije i kraćeg trajanja od normalne menstruacije. Međutim, u pitanju je normalno krvarenje koje kod nekih nastaje zbog naglog pada estrogena a može biti znak da je došlo do pucanja folikula i oslobađanja jajne ćelije.

- Predmenstrualno krvarenje javlja se zbog poremećaja funkcije žutog tela i nedostatka progesterona - kaže dr Protić. - Da bi se sprečilo, mogu se dati gestageni dva dana pre nego što počne ovo krvarenje. Dešava se čak da počne 10 dana pre početka menstruacije i da se održava do same menstruacije. Uglavnom se javlja zbog hormonskog poremećaja ili u preklimakteričnom dobu.

Postmenstrualna krvarenja mogu nastati zbog zapaljenjskog procesa, zapaljenja materične sluzokože, usporene regeneracije sluzokože materice, neadekvatnog otpadanja endometrijuma u toku menstrualnog krvarenja. Ako se radi o zapaljenju koriste se antibiotici, međutim, pošto se najčešće radi o otpadanju endometrijuma, preporučuje se sedam dana pre početka menstruacije primena kombinovanih estrogensko-gestagenskih preparata.

- Menoragija je krvarenje koje traje duže od sedam dana, a hipermenoreja ne traje duže od sedam dana, ali se radi o veoma obilnom krvarenju, u narodu poznati kao „odlivi“ - objašnjava dr Protić. - U oba slučaja, uzrok je organske prirode - mogu biti polipi, miomi, pa čak i stres.

Smanjeno krvarenje javlja se u dva slučaja - zbog ašermanovog procesa i tuberkuloze. Sa druge strane, disfunkcionalno krvarenje je uterusno krvarenje, koje nije uzrokovano organskim uzrocima, tumorima, trudnoćom, sistemskim ili hematološkim poremećajima. To je više simptom različitih oboljenja - karcionoma, a ne samostalna bolest.

Ovo krvarenje može biti epizodično ili različite dužine i trajanja. Disfunkcionalna krvarenja se najčešće javljaju u ranom devojačkom dobu ili pred klimaks.

- U adolescenciji ova krvarenja najčešće nastaju zbog nezrelosti cikličnog centra u hipotalamusu, gde estrogeni nisu u stanju da izazovu ovulaciju - kaže dr Protić. - Kasnije nastaju zbog „istrošenosti“ jajnika, stresa, naglog gubitka ili povećanja težine.

Smanjene sinteze hormona prostaglandina dovode do preobilnih bezbolnih krvarenja. Postoje određene kategorije disfunkcionalnih krvarenja koje se javljaju usled pada ili povećanja nivoa oređenih hormona kao što su progesteron i estrogen.

VISOK ESTRADIOL

Ako koncentracija estradiola postaje veoma visoka, klinički, ovo stanje se manifestuje izostankom menstruacije koja traje od sedam nedelja do četiri meseca, a zatim dolazi do nastajanja krvarenja, koje traje od 4 - 6 nedelja - kaže dr Protić. - Ovo krvarenja može da se odgodi ukoliko se doza estrogena poveća, ali je najbolje primeniti odgovarajuće doze gestagena. Za svako krvarenje duže od 10 dana poželjno je uraditi eksplorativnu kiretažu u dijagnostičke svrhe, jer može da bude uzrok raka grlića ili materice.

IZOSTANAK CIKLUSA

Odsustvo ovulacije se često, ali ne i uvek, manifestuje kao poremećaj regularnosti menstrualnog ciklusa. Predstavljeno je veoma širokim spektrom kliničkih manifestacija, pri čemu se na jednom kraju spektra nalazi odsustvo krvarenja, a sa druge strane relativno regularan menstrualni ciklus u kom postoji nepravilna ovulacija ili se ovulacija retko zbiva. Nepravilnu ovulaciju može da uzrokuje i tumor hipofize, ali i hormonski disbalans.

nnn · « **Odgovor #34 poslato:** Jul 10, 2010, 07:11:29 »

Statistika pokazuje da tek svaka peta tinejdžerka redovno ide kod ginekologa i da se mlade devojke u ordinaciji nađu tek kada se pojavi problem

Iako psiholozi upozoravaju da seksualni odnosi ne bi trebalo da budu tabu tema, naročito u porodicama u kojima ima tinejdžera, o njemu se malo govori, pa se mlade devojke informišu najviše preko knjiga, Interneta, televizije... Stručnjaci upozoravaju da je veoma važno da razgovarate sa adolescentima, pružite im potrebne informacije da bi znali kako da se zaštite tokom seksualnih odnosa, od neželjene trudnoće, ali i polno prenosivih bolesti.

Veoma je važno da devojčicama objasnite koliko je bitno da redovno posećuju ginekologa. Međutim, mnogi roditelji su u nedoumici kada je pravi trenutak za prvu posetu ginekologu, kao i kako da o tome razgovaraju sa ćerkama. Psiholozi preporučuju da ne treba da okolišate, već da objasnite tinejdžerkama koliko je reproduktivno zdravlje važno, kao i da ih uputite da sa ginekologom mogu da razgovaraju i o temama o kojima im je neprijatno da pričaju s vama.

Pravo vreme za prvi ginekološki pregled je, po mišljenju stručnjaka, trenutak kada devojčica dobije menstruaciju, a najkasnije do stupanja u polne odnose. Ali, zbog straha, stida i nedovoljne informisanosti, statistika pokazuje da tek svaka peta tinejdžerka redovno ide kod ginekologa i da se mlade devojke u ordinaciji nađu tek kada se pojavi problem.

Ukoliko je devojka napunila 16 godina, a još nije dobila prvu menstruaciju treba da se javi ginekologu, upozoravaju stručnjaci. Razlozi za to mogu biti različiti - slabija razvijenost ženskih polnih organa, anatomske anomalije, hormonski poremećaji i slično. Sva ova eventualna oboljenja lako se otkrivaju prilikom ginekološkog pregleda i uglavnom brzo saniraju uz odgovarajuću terapiju. Takođe, bilo kakvi znaci infekcije, praćeni peckanjem ili svrabom, upozoravaju da je poseta ginekologu neophodna. Najčešći problemi su gljivična oboljenja koja se efikasno leče antibioticima i drugim medikamentima, ali mogu da naprave veliike probleme ukoliko se ne leče, pa čak i da dovedu do steriliteta. Ginekologa treba posetiti i ako postoje promene u ciklusu, zbog veoma bolnih i neprijatnih menstruacija, bolova u donjem stomaku koji nisu povezani sa menstruacijom ili zbog evidentnih promena na genitalijama. Takođe, bolno mokrenje, čvorići na dojkama i slične promene treba da pregleda lekar.

Mnoge tinejdžerke odlaze kod ginekologa bez znanja roditelja, najčešće da bi se informisale o kontracepciji. I to je bolje nego da uopšte ne idu, pa je zato veoma važno da roditelji nemaju tabua kada je o kontracepciji reč, jer je mnogo bolje da ih devojke uzimaju uz kontrolu lekara nego samoinicijativno.

Ćerki preporučite lekara kome verujete kako ne bi doživela neprijatno iskustvo na prvom pregledu. Ukoliko želi da ide sama nemojte da insistirate da idete s njom, jer će joj biti lakše da bude nasamo sa lekarom. Prvi pregled ne bi trebalo da bude bolan, pa objasnite tinejdžerkama šta ih očekuje i kako treba da se ponašaju. Nije loše i da majka odlazi redovno na preglede, jer tako ćerki daje najbolji primer.

Prvi ginekološki pregled nikako ne treba odlagati, bez obzira na to koliko vam je neprijatno da o tome razgovarate sa detetom. Ne bi bilo loše, savetuju stručnjaci, da se prilikom prve posete ginekologu uradi i ultrazvučni pregled, pogotovo ako pacijentkinja zahteva hormonsku terapiju, odnosno pilule za kontracepciju. Pregledi treba da se obavljaju jednom godišnje preventivno i svaki put kada se pojavi problem.

PRVA MENSTRUACIJA

Ne postoji jedinstveni stav stručnjaka kada je “pravi” trenutak za prvu menstruaciju. Ona se pojavljuje različito u zavisnosti od fizičke konstitucije i razvijenosti devojaka. Poslednjih godina, prema statističkim podacima, devojčice dobijaju menstruaciju sve ranije, već u 11-12 godini, što je posledica promenjenog načina života. Ipak, ukoliko se menstruacija ne dobije do 16. godine potrebno je posetiti lekara.

PRE DOLASKA NA PREGLED

Pre odlaska na prvi pregled devojčice treba da koristite samo blag sapun, jer svi parfimisani gelovi za intimne delove tela mogu da promene nalaze briseva. Preporučljivo je da idu u suknji, jer će im biti i praktičnije i prijatnije.

nnn · « **Odgovor #35 poslato:** Jul 10, 2010, 07:24:54 »

Kako sprečiti spontani pobačaj

Spontani pobačaj je svaki neželjeni gubitak trudnoće pre 24. nedelje dok je plod lakši od 500g. Prekid željene trudnoće je veliki stres za par, posebno za ženu koja se obično pita zašto je došlo do pobačaja i da li u tome ima njene krivice. Kod mnogih postoji strah da će se to ponoviti.

Uzrok spontanog pobačaja

Uzrok spontanog pobačaja je često nepoznat. Smatra se da je tada došlo do neke slučajne nepravilnosti u razvoju ploda. Organizam ga zato odbacije, čime vrši prirodnu selekciju. Ma koliko to zvučalo tragično treba ga prihvatiti kao normalan događaj, koji sprečava rađanje deteta sa genetskom greškom. Mnogim zenama se dešava da ne znaju da su trudne i pobačaj protiče kao zakasnela menstruacija. Zbog "greške prirode" trudnoća se prekida rano - od četvrte do šeste nedelje. To predstavlja tri četvrtine spontanih pobačaja. To nije povezano sa zdravljem roditelja i ima malu verovatnoću da se ponovi.

Bolesti majke mogu biti rizik za trudnoću. To je pre svega slabo regulisan dijabetes. Međutim, ako je šećerna bolest pod kontrolom, rizik je isti kao i kod ostalih žena. Povećan rizik od pobačaja se sreće i kod lupusa, hipotireoze, policističnih jajnika, težih bubrežnih boleti i visokog krvng pritiska. U ranoj trudnoći može doći do prestanka rada srca bebe zbog trombofilije majke.

Manjak hormona progsterona je retko uzrok spontanog pobačaja i to češće kod trudnoća nastalih procesom vantelesne oplodnje (IVF). Međutim, hormon se može nadoknaditi i sprečiti pobačaj.

Mnogi poremećaji materice mogu dovesti do pobačaja. Iako većina žena sa miomima normalno iznese trudnoću i ovi dobroćudni tumori se nekada javljaju kao uzrok. Pregrađena i dvoroga materica, a nekada i polip mogu biti uzrok. Ovi poremećaji se mogu utkloniti operacijom.

Nakon 14-te nedelje trudnoće uzrok može biti infekcija majke ili ploda. U kasnijoj trudnoći,oko 20-te nedelje i kasnije spontani pobačaj može nastati zbog slabosti grlića materice.

Kod nekih žena postoji imunološki poremećaj koji se ispoljava formiranjem antitela koja plod doživljavaju kao strano telo i napadaju ga. Lečenje ovog poremećaja još nije uspešno.

Povrede ploda tokom amniocenteze i analize horionskih resica su moguće. Na sreću one su retko uzrok pobačaja: kod amniocenteze rizik je 0,3 do 2%, a kod diopsije horionskih resica 1 do 2%. Povrede ploda su moguće kod sportova gde dolazi do padova, kao i kod saobraćajnih nesreća.

Znaci pobačaja

Svako krvarenje u trudnoći treba shvatiti ozbiljno iako ne mora biti povezano sa pobačajem. Slabo i bezbolno krvarenje ukazuje na preteći pobačaj (abortus imminens). Obično ultrazvuk pokaže da je plod živ i takva trudnoća može da se zadrži. Uglavnom je dovoljno mirovanje i nadoknada hormona progesterona.

Ako se krvarenje ponavlja, postaje jače i javljaju se bolovi u donjem delu stomaka ili krstima to je znak da je pobačaj započeo - započeti pobačaj (abortus incipiens). I u ovom slučaju je moguće zadržati trudnoću, ako se ultrazvukom konstantuje da je plod živ.

Ako krvarenje nastavlja i postaje jače šanse za opstanak trudnoće su sve manje. Sledeći stadijum pobačaja je pobačaj u toku (abortus in tractu) kod koga je krvarenje jače, bolovi i grčevi se nastavljaju, a ultrazvukom se konstantuje da se plod nalazi u kanalu materice.

Kod potpunog pobačaja (abortus completus) plod je u celini izbačen iz materice. Žena oseti jak presecajući bol, nakon koga dolazi do izbacivanja ploda koji liči na ugrušak. Bolovi i krvarenje prestaju, a grlić materice se potpuno zatvara. Nakon potpunog pobačaja nije potrebno vržiti nikakvu intervenciju. Na ultrazvuku se ne vide znaci trudnoće.

Ako nakon presecajućeg bola i izbacivanja ugruška krvarenje i bolovi i dalje traju, a grlić materice je još uvek otvoren to može da znači da je pobačaj nepotpun (abortus incompletus). Delovi ploda ili posteljice su ostali u materici. Tada pobačaj treba dovršiti instrumentalnim putem (revizija).

Nekada se dešava pobačaj bez krvarenja. Plod se formirao i nakon nekog vremena uginuo, ali ga organizam nije odbacio. Žena nema krvarenje ili je ono u vidu iscedka braonkaste boje, nakon koga gubi simptome trudnoće. To je zadržani pobačaj (missed abortus), koji takođe zahteva intervenciju.

Kako smanjiti rizik od pobačaja

Mnoge trudnice neopravdano strahuju da će doživeti spontani pobačaj. To se dešava kod malog broja trudnoća, svega kod 0,3%. Kod svega jedan posto tih trudnica spontani pobačaj se ponavlja u narednoj trudnoći. Ako se spontani pobačaji ponavljaju nakon detaljnog pregleda uzrok se može naći.

Najčešće spontani pobačaj nastaje zbog neke greške, koju priroda sama ispravlja i nakon toga sledi normalna trudnoća. Žena ne treba da strepi da će se to ponoviti i ne treba da oseća krivicu. U najvećem broju slučajeva ona nije mogla da izbegne pobačaj i bolje je što se tako završila trudnoća, jer je plod verovatno imao neku anomaliju.Međutim, postoje stvari koje svaka trudnica treba da poštuje kako bi smanjila rizik od pobačaja.

Trudnica treba da prestane da puši jer ono povećava rizik gubitka bebe. Rizik gubitka trudnoće se povećava sa rastom broja popušenih cigareta. Opasano je i pasivno pušenje pa se trudnicama ne preporučuje boravak u zadimljenim prostorijama.

Postoje studije koje pokazuju da veliki unos kafe, pića koja sadrže kofein i alkohola povećava rizik od pobačaja. Bezbedna količina kafe je jedna šoljica dnevno. Svakodnevno konzumiranje alkohola utrostručuje rizik.

Zračenje i otrovne materije, kao što su arsen, formaldehid, benzin i etilen dioksid povećavaju rizik od pobačaja. Zato se rendgeski pregledi u trudnoći izbegavaju. U toku trudnoće ne treba uzimati lekove na svoju ruku. Postoje trudnice koje iz straha ne piju lekove čak i kada ih propše lekar. To je pogrešno, jer mnoge nelečene bolesti mogu oštetiti zdravlje trudnice i ugroziti bebu. Ima lekova koji su bezbedni u trudnoći, te ih trudnica može koristiti ako ih lekar propiše.

Trudnice treba da izbegavaju sportove u kojima dolazi do padova. Do povrede ploda može doći i u saobraćajnim nesrećama, pa je neophodno pravilno postaviti sigurnosni pojas.

Treba izbegavati psihička naprezanja i stres. Mnoge trudnice redovne kontrole doživljavaju strašno. Strepe od rezultata, što je nepotrebno, jer se pregledi ne vrše zato što se očekuje neka nepravilnost, već kao deo sistematskog pregleda svake zdrave trudnice.

Žene koje boluju od neke hronične bolesti npr. od ulceroznog kolitisa, dijabetesa, hipotireoze, treba da planiraju trudnoću u konsultaciji sa lekarom.

Pauza nakon spontanog pobačaja

Stručnjaci se ne slažu po pitanju pauze nakon pobačaja. Neki savetuju da se ne pravi pauza, već da se nakon sledeće menstruacije radi na trudnoći. To se može savetovati svim ženama nakon prvog pobačaja, pogotovu ako su mlađe od 35 godina. Neki savetuju da se sačeka tri meseca, dok ima nekih koji savetuju pauzu od čak šest meseci. Neophodna je kada se dogodi dva ili više spontanih pobačaja za redom (habituelni pobačaj). Tada je neophodna da bi se za to vreme otkrio i uklonio uzrok pobačaja.

Pregledi i analize nakon pobačaja

Nakon jednog pobačaja kod žene mlađe od 35 godina nisu potrebna neka posebna ispitivanja osim uobičajenih, kao sto je ginekološki pregled, ultrazvuk, pregled vaginalnog sekreta. Ostali pregledi su neophodni ako se spontani pobačaj desio tri puta za redom.

Potrebno je uraditi histeroskopiju ili histerosalpingografiju. To su metode kod kojih se nakon ubacivanja kontrasta u polne organe ispituje građa materice i prolaznost grlića, materice i jajovoda. Nekada je potrebno uraditi laparoskopiju - posmatrati unutrašnje polne organe, njihovu prolaznost.

Od hormonskih ispitivanja važno je odrediti progesteron dva dana pre očekivane menstruacije. Nizak nivo ovog hormona (ispod 10ng/ml ili 31,8mmol/l) ukazuje na poremećenu drugu fazu menstrualnog ciklusa zbog čega je one mogućeno dobro usađivanje i pravilan razvitak ploda. U cilju otkrivanja endokrinih bolesti koje su mogle dovesti do pobačaja treba odrediti nivo TSH, T3, T4, Prl, 17-OH Prg, testosteron, nivo šećera u krvi i test opterećenja glukozom.

Ako je pobačaj nastupio zbog zapaljenja ili prevremenog pucanja plodovih ovojnica potrebno je uraditi vaginalni i cervikalni bris sa antibiogramom.

Od imunoloških ispitivanja od značaja je određivanje lupus antikoagulantnih antitela, antikardiolipinska antitela, antifosfatidilserin antitela i embriotoksični faktor. Takođe, se određuje i broj trombocita.

nnn · « **Odgovor #36 poslato:** Jul 10, 2010, 13:30:07 »

Ovulacija

Kod žena s pravilnim 28-dnevnim menstruacijskim ciklusom ovulacija se zbiva 14. dana, računajući od prvog dana prethodne menstruacije. Od prethodne menstruacije do ovulacije računa se prva faza ciklusa, a od ovulacije do sledeće menstruacije druga faza ciklusa, obe su faze podjednake po trajanju. Prva faza se naziva estrogenskom lli proliferacijskom (fazom proliferacije ili bujanja), a druga faza progesteronskom ili sekrecijskom (faza sekrecijske preobrazbe endometrija). U prvoj fazi se menstruacijom odbačena sluznica pod uticajem estrogenih hormona jajnika najpre nadoknađuje (regeneriše), zatim buja i uoči ovulacije dosiže najveću debljinu, do 7 mm. Neposredno nakon ovulacije iz ovarijskog folikula se stvara žuto telo, koje luči i estrogene hormone i progesteron. Progesteron sprečava daljnje bujanje sluznice materice, on priprema sluznicu za prihvat oplođenog jajašca. Ako ne nastupi oplodnja, dan-dva pre nastupa menstruacije, dakle oko 26. dana ciklusa, smanjuje se lučenje estrogena i progesterona, što dan-dva kasnije uzrokuje odbacivanje sluznice maternice krvarenjem.
Ovulacija može izostati, ona može biti uranjena i zakašnjela, što utiče na nastup krvarenja i nepravilnosti krvarenja. Pri nepravilnim ciklusima obično je druga (sekrecijska) faza stalna, traje 14 dana, a prva (proliferacijska) faza je skraćena, npr. na 9 dana pri 23-dnevnom ciklusu, ili je produžena, npr. na 19 dana pri 33-dnevnom ciklusu. Međutim, ima slučajeva kad je druga faza skraćena pa, nakon ovulacije 14. dana, traje pri 23-dnevnom ciklusu samo 9 dana.

nnn · « **Odgovor #37 poslato:** Jul 10, 2010, 13:35:12 »

Idealno bi bilo da bračni par koji planira trudnoću prve preglede obavi pre same trudnoće. Detaljni podaci koje uzima ginekolog pomoći će da se buduća trudnica svrsta u grupu bez rizika ili u grupu sa rizikom. Takođe, mnogo veći proj pregleda i kompletnije lečenje može se izvršiti izvan trudnoće bolje nego u trudnoći, ako postoji potreba. Ako je žena bolesna, doktor može odrediti kada je najbolje vreme za trudnoću. U nekim zemljama je obvezna provera na rabeolu, toksoplazmu, sifilis i hepsatitis.

Rubeola
Rubeolu prouzrokuje virus. Ako se ne nađu antitela za rubeolu to znači da majka nije prebolela bolest, za koju se zna da kod 70 % fetusa prouzrokuje anomalije srca, mikrocefaliju, promjene na očima i oštećenje sluha, a može poremetiti i mentalni razvoj deteta, i predlaže se odlaganje trudnoće i vakcinisanje žene. Naime, ako nema antitela znači da je žena izložena u trudnoći opasnosti zaraze. Rubeola je vrlo raširena bolest, a manifestuje se sitnim osipom na licu a zatim i po telu i rukama i nogama uz blago povećanje limfnih čvorova i nešto povišenom tempraturom. Kod dece, pa i odraslih obično prolazi bez izrazitih znakova bolesti. Zbog toga je teško čuvati se i izbeći kontakt s bolesnom osobom jer se najčešće kasnije ustanovi prava dijagnoza. Kako bi se izbegle takve situacije najbolje je da se nezaštićene žene vakcinišu i odlože trudnoću za šest meseci. Naime, to je vremenski period u kome se ne sme zatrudneti, jer je potrebno vreme da se organizam imunizuje.

Sifilis
Sifilis je polna bolest koju prouzrokuju mikroorganizmi. Oni se prenose sekundamim odnosima, ali i preko mikroskopskih povreda kože. I ovaj uzročnik može ugroziti fizičko i mentalno zdravlje deteta. Zbog toga treba izvršiti analizu krvi i ako je nalaz pozitivan, zaraženu ženu lečiti odgovarajućim antibioticima. Tek kada nalaz bude negativan, žena može ostati trudna.

Toksoplazmoza
Toksoplazmozu prouzrokuje parazit koji živi u životinjskom izmetu, posebno u mačaka. Žena se može zaraziti konzumiranjem zaraženog, loše opranog povrća ili sirovog i slabo kuvanog zaraženog mesa. Bolest ne izaziva vidljive smetnje i obično prolazi nezapaženo. Infekcija u ranoj trudnoći dovodi obično do pobačaja, u drugom tromesečju do prevremenog porođaja, a u trećem tromesečju hidrocefalus, mikrocefaliju i druge poremećaje. Bolest se dokazuje posebnim testovima analizom krvi.

Hepatitis
Hepatitis prouzrokuju virusi, od kojih neki (virus B) ima sklonost prelaska sa posteljice na fetus pa dete može imati hronični hepatitis. Važno je znati za bolest majke jer treba sprečiti moguću infekciju posle porođaja. Pozitivni nalazi ne odlažu trudnoću samo nalažu posebne postupke u trudnoći.

Klamidija
Klamidija se nalazi pet do sedam puta češće kod žena sa spontanim pobačajima (27 %) u odnosu na ostale trudnice (5 %). Žena s ovom infekcijom ne mora imati nikakve simptome iako bakterija može prouzrokovati upalu svih unutrašnjh organa, sterilitet i spontane pobačaje i prevremene porođaje. Ako dete prolazi kroz zaraženo područje, može se zaraziti i dobiti upalu očiju, grla i pluća. Zbog toga se hlamidija mora izlečiti pre trudnoće antibioticima i njih moraju uzimati oba partnera, a lokalno se daju vaginalete geonistina.

Mikoplazme
Mikoplazme su često prisutne i kod žena koje nemaju nikakve smetnje i koje su uredno rađale, ali se ipak smatra da mogu prouzrokovati spontani pobačaj i prevremeni porođaj i zato ih treba lečiti. Leče se oba partnera antibioticima i lokalno vaginaletama geonistina.

nnn · « **Odgovor #38 poslato:** Avgust 02, 2010, 11:05:26 »

Određene godine stižu, a sa njima i menopauza - za neke više problematična, a za neke manje. Neki od problema mogu biti rešeni hormonskom terapijom, a neki ne mogu. Kao što (verovatno) znate, hormonska terapija nije bez svojih rizika: može povećati rizik od karcinoma dojke ili grlića materice, a može izazvati i blage sporedne efekte, kao što su manji porast telesne težine, glavobolja, bolovi u grudima...

Kako se uopšte sprovodi hormonska terapija? Ukoliko je materica operativno odstranjena, koriste se estrogeni. Ukoliko nije, koristi se kombinovana terapija, dakle, estrogeni i progesteron. Terapija traje deset dana mesečno da bi se sprečile patološke promene na sluzokoži materice. Ukoliko je žena mlađa od 50 godina, koristi se kombinovana ciklična terapija, koja uglavnom uslovljava redovna krvarenja iz materice.

Ukoliko u porodičnoj anamnezi postoje problemi (recimo, majka je imala karcinom grlića materice), i dalje sme da se sprovodi hormonska terapija, samo uz povećanu dozu opreza i češće kontrole. Uobičajene kontrole (ukoliko nije bilo problema u porodici) su jednom godišnje; ako je problema bilo, na kontrole bi trebalo ići na šest meseci.

Jedan od najčešćih razloga za hormonsku terapiju je osteoporoza, gde se, uz dodatno lečenje (lekovi i fizikalna terapija, to jest vežbe, specifični za ovo oboljenje), ovakva vrsta terapije pokazuje dosta dobro.

Kako znati da li će hormonska terapija pomoći baš vama? Odgovor se ne može dati napamet; jedini način da to ustanovite jeste da porazgovarate sa svojim ginekologom. Mnoge žene se plaše hormonske terapije zbog povećanog rizika od estrogen zavisnog karcinoma; rizik postoji, ali zato su tu češće kontrole, a u zavisnosti od toga šta lečite ovom terapijom, život vam uz nju može biti duži nego bez nje.

Ima onih koji smatraju da je ovakva vrsta terapije neprirodna, kao i odlaganje starosti koje ona obično donosi, te da bi stvari trebalo pustiti da se odvijaju svojim tokom. Ovakvo gledanje na stvari je pomalo zastarelo; nije prirodno ni to što pijemo kravlje mleko (koja još životinja, kad poraste, pije mleko, i to još mleko druge vrste?), to što uopšte nosimo odeću, kao ni većina stvari koje radimo u životu - hormonska terapija je samo još jedan detalj, i to detalj koji nam umnogome može olakšati i poboljšati život.

Dakle, hormonska terapija: nakon savetovanja sa ginekologom i njegovog odobrenja, naravno, zašto da ne?

nnn · « **Odgovor #39 poslato:** Avgust 02, 2010, 14:10:25 »

Pobedite pms

Ukoliko patite od mesečnog „divljanja“ hormona, učinite sebi i svima oko vas život lakšim i ugodnijim, na jednostavan način, bez lekova.

Hormonske promene koje se u ženskom telu odvijaju sedam do deset dana pred početak menstruacije, glavni su krivac za PMS tegobe. U tim danima pojedine žene postaju razdražljive, povećava im se apetit, neraspoložene su, žale se na glavobolju, umor, grčeve u stomaku...

Procenjuje se da 90 odsto žena oseti bar jedan ili više simptoma, oko 20 do 40 odsto ove simptome oseća kao znatne smetnje, a kod pet odsto žena one su tolike da ometaju svakodnevne poslove.

Ukoliko patite od mesečnog „divljanja“ hormona, probajte da ublažite tegobe na prirodan način, bez lekova.

Mleko umiruje hormone

Lekovi protiv napetosti, nervoze i nadutosti koje osećate za vreme PMS-a nalaze se u vašem frižideru. Naime, istraživači su uspeli da dođu do sasvim jednostavnog odgovora – spas za milione žena nalazi se u ishrani. Poredeći jelovnik žena koje pate od PMS-a i onih koje nemaju te probleme, utvrdili su da žene s predmenstrualnim tegobama znatno više konzumiraju ugljene hidrate, mlečne proizvode i so, dok mnogo manje unose namirnice koje sadrže gvožđe, mangan i cink. Kao moguć uzrok PMS-a koji je vezan za hranu navodi se još i jednolična ishrana.

Zagnjurite u kupku uz mirišljave sveće

Ukoliko se osećate umorno i iscrpljeno, mali predah daće vam novu energiju. Ako je napolju visoka temperatura, pronađite dobru hladovinu i zavalite se u udobnu stolicu ili ležaljku. U hladnijim danjima ugnezdite se s termoforom na kauču.

Napravite sebi spa kod kuće – ugasite svetlo, upalite mirišljave sveće, pustite omiljenu muziku i uronite u kadu. Sipajte morsku so s kokosovim ili uljem od grejpfruta.

*

Nervozu ostavite u bazenu

Svakodnevni stres utiče na psihofizičku osetljivost u danima pre menstruacije. Najpre pokušajte da kontrolišete stres, zatim promenite navike u ishrani, potrudite se da više spavate i budete fizički aktivnije.
Mnoge žene kažu da vežbanje pozitivno deluje na predmenstrualne simptome, kao i na ukupno zdravlje. Trčanje, vožnja bicikla ili aerobik poboljšavaju raspoloženje i, suprotno uvreženom mišljenju, doprinose kontroli a ne povećanju apetita. Protiv neugodne razdražljivosti, čestog pratioca PMS-a, uspešno možete da se borite i plivanjem. Ono opušta telo, a ujedno i smiruje.
Kombinujte intenzivnije vežbe u prvim danima ciklusa i nešto lakše, poput hodanja, u danima kada očekujete PMS. Povećaćete kapacitet srca i pluća, poboljšaćete kondiciju i smanjićete napetost u grudima i stomaku.

Izvrsna pomoć protiv bolnih grčeva, glavobolje i lošeg raspoloženja

1. Čaj od valerijane i matičnjaka za raspoloženje

Pomešajte jednu kašičicu korena valerijane i lista matičnjaka, prelijte prokuvanom vodom i posle 15 minuta procedite. Pijte tri do pet šolja u toku dana. Eterična ulja deluju opuštajuće i umirujuće.

2. Ulje peperminta protiv glavobolje

Ulje utrljavajte nekoliko puta u toku dana na čelo i slepoočnice.

3. Magnezijum protiv grčeva u materici

Pomoći će vam šumeće tablete magnezijuma rastvorene u vodi.

4. Ulje lavande za opuštanje

Udišite ovo prirodno ulje. Nanesite nekoliko kapi na maramicu i udahnite s vremena na vreme. Divna je i opuštajuća kupka: potopite 100 g cvetova lavande desetak minuta u 2 l vrele vode, dodajte u kupku i uživajte 20 minuta.

KaJzEr 283 · « **Odgovor #40 poslato:** Avgust 10, 2010, 10:57:59 »

Pobedite pms

Ukoliko patite od mesečnog „divljanja“ hormona, učinite sebi i svima oko vas život lakšim i ugodnijim, na jednostavan način, bez lekova.

Hormonske promene koje se u ženskom telu odvijaju sedam do deset dana pred početak menstruacije, glavni su krivac za PMS tegobe. U tim danima pojedine žene postaju razdražljive, povećava im se apetit, neraspoložene su, žale se na glavobolju, umor, grčeve u stomaku...

Procenjuje se da 90 odsto žena oseti bar jedan ili više simptoma, oko 20 do 40 odsto ove simptome oseća kao znatne smetnje, a kod pet odsto žena one su tolike da ometaju svakodnevne poslove.

Ukoliko patite od mesečnog „divljanja“ hormona, probajte da ublažite tegobe na prirodan način, bez lekova.

Mleko umiruje hormone

Lekovi protiv napetosti, nervoze i nadutosti koje osećate za vreme PMS-a nalaze se u vašem frižideru. Naime, istraživači su uspeli da dođu do sasvim jednostavnog odgovora – spas za milione žena nalazi se u ishrani. Poredeći jelovnik žena koje pate od PMS-a i onih koje nemaju te probleme, utvrdili su da žene s predmenstrualnim tegobama znatno više konzumiraju ugljene hidrate, mlečne proizvode i so, dok mnogo manje unose namirnice koje sadrže gvožđe, mangan i cink. Kao moguć uzrok PMS-a koji je vezan za hranu navodi se još i jednolična ishrana.

Zagnjurite u kupku uz mirišljave sveće

Ukoliko se osećate umorno i iscrpljeno, mali predah daće vam novu energiju. Ako je napolju visoka temperatura, pronađite dobru hladovinu i zavalite se u udobnu stolicu ili ležaljku. U hladnijim danjima ugnezdite se s termoforom na kauču.

Napravite sebi spa kod kuće – ugasite svetlo, upalite mirišljave sveće, pustite omiljenu muziku i uronite u kadu. Sipajte morsku so s kokosovim ili uljem od grejpfruta.

Nervozu ostavite u bazenu

Svakodnevni stres utiče na psihofizičku osetljivost u danima pre menstruacije. Najpre pokušajte da kontrolišete stres, zatim promenite navike u ishrani, potrudite se da više spavate i budete fizički aktivnije.
Mnoge žene kažu da vežbanje pozitivno deluje na predmenstrualne simptome, kao i na ukupno zdravlje. Trčanje, vožnja bicikla ili aerobik poboljšavaju raspoloženje i, suprotno uvreženom mišljenju, doprinose kontroli a ne povećanju apetita. Protiv neugodne razdražljivosti, čestog pratioca PMS-a, uspešno možete da se borite i plivanjem. Ono opušta telo, a ujedno i smiruje.
Kombinujte intenzivnije vežbe u prvim danima ciklusa i nešto lakše, poput hodanja, u danima kada očekujete PMS. Povećaćete kapacitet srca i pluća, poboljšaćete kondiciju i smanjićete napetost u grudima i stomaku.

Izvrsna pomoć protiv bolnih grčeva, glavobolje i lošeg raspoloženja

1. Čaj od valerijane i matičnjaka za raspoloženje

Pomešajte jednu kašičicu korena valerijane i lista matičnjaka, prelijte prokuvanom vodom i posle 15 minuta procedite. Pijte tri do pet šolja u toku dana. Eterična ulja deluju opuštajuće i umirujuće.

2. Ulje peperminta protiv glavobolje

Ulje utrljavajte nekoliko puta u toku dana na čelo i slepoočnice.

3. Magnezijum protiv grčeva u materici

Pomoći će vam šumeće tablete magnezijuma rastvorene u vodi.

4. Ulje lavande za opuštanje

Udišite ovo prirodno ulje. Nanesite nekoliko kapi na maramicu i udahnite s vremena na vreme. Divna je i opuštajuća kupka: potopite 100 g cvetova lavande desetak minuta u 2 l vrele vode, dodajte u kupku i uživajte 20 minuta.

Izvor: Blic žena

KaJzEr 283 · « **Odgovor #41 poslato:** Avgust 10, 2010, 10:59:55 »

Razvojem medicine i unapređenjem zdravstvene zaštite očekivana životna dob se produžila.

Danas je uobičajeno da žena doživi 75 i više godina. To praktično znači, žena nakon što uđe u menopauzu pred sobom ima još jednu trećinu života. Procjenjuje se, oko 40% žena se nalazi u periodu perimenopauze i postmenopauze. U ovom periodu, žena može i daje svoj puni radni, intelektualni i stvaralački doprinos u društvu i porodici!!!
Završetak reproduktivne dobi i nastanak menopauze, za ženu znači početak novog životnog doba koje može biti jednako zanimljivo i radno kao i svako drugo.

Menopauza je posljednja menstruacija u životu žene. Određuje se retrogradno, godinu dana nakon posljednje menstruacije. Predstavlja definitivni kraj reproduktivne dobi žene. Reproduktivna sposobnost žene je u postepenom opadanju tokom 10 godina prije nastupa zadnje menstruacije, a definitivni završetak reproduktivne dobi žene označava zadnja menstruacija. Opadanje reproduktivne sposobnosti žene povezana je sa postepenim gubitkom funkcije jajnika i smanjenom produkcijom hormona jajnika.
U našem podneblju, kod 80% žena menopauza se javlja u periodu od 48.- 52. godine života. U prosjeku menopauza se javlja u 51. godini života, što praktično znači da žena, obzirom na očekivano trajanje života, trećinu svog životnog vijeka provede u postmenopauzi.
Menopauza je genetski određena i nijedna joj žena ne može izbjeći. Ne ovisi o broju porođaja i trudnoća, obilnosti i učestalosti menstruacija, broju ovulacija, dojenju, uzimanju hormonske kontracepcije, socio-ekonomskog statusa, rase, nivoa edukacije, visine i težine, doba pojave prve menstruacije (menarha).
Povezana je sa pušenjem i kod žena koje puše, u prosjeku nastupa 2 godine ranije. Prestanak menstruacije prije 40. godine naziva se ranom menopauzom, a prestanak menstruacije poslije 55. godine nazivamo kasnom menopauzom.

Premenopauza je vremenski period koji se javlja na nekoliko godina prije pojave zadnje menstruacije. U ovom vremenskom periodu značajno je smanjena reproduktivna sposobnost žene, funkcija jajnika je nedostatna, dominiraju poremećaji menstrualnog ciklusa, neuredna krvarenja i vazomotorne tegobe. Počinje 4-5 godina prije menopauze.

Postmenopauza je vremenski period koji nastupa iza pojave zadnje menstruacije. Okarakteriziran je vazomotornim simptomima menopauze.
Perimenopauza obuhvata širi vremenski period od nekoliko godina prije i nekoliko godina nakon posljednje menstruacije u kojem dominiraju poremećaji menstrualnog ciklusa, neuredna krvarenja i vazomotorne tegobe. Počinje 4-5 godina prije menopauze i obuhvata prvih 5 godina postmenopauze.
Često se koristi termin klimakterij. Klimakterij podrazumijeva prelazno razdoblje žene od reproduktivne dobi prema menopauzi i starosti. Najčešće počinje oko 45. godine i traje 5-10 godina.

nnn · « **Odgovor #42 poslato:** Avgust 28, 2010, 19:35:42 »

Povišen prolaktin je uzrok ne mogućnosti zatrudnjivanja. Često je posledica postojanja tumora prolaktinoma. Trudnoća je moguća kod postojanja hiperprolaktinemije i prolaktinoma pod uslovom da se prolaktin normalizuje.

Uloga prolaktina

Prolaktin je hormon hipofize čija je uloga da u trudnoći pripremi mlečne žlezde za lučenje mleka - dojenje. U trudnoći dolazi do porasta estrogena što utiče na pojačano oslobađanje prolaktina. Tako povišen hormon dovodi do uvećanja mlečnih žlezda i stimulacije proizvodnje mleka. Ima ga u organizmu žena i muškaraca. Kod žena se nalazi i van trudnoće i dojenja, ali u manjoj količini. Nivo prolaktina povećavaju serotonin i tiroksin (hormon štitne žlezde) dok ga snižava dopamin. Hormoni koji izazivaju ovulaciju (FSH i GnRH) koče prolaktin. Zato povišen prolaktin ide sa sniženjem ovih hormona.

Prolaktin i sterilitet

Prolaktin omogućava dojenje. Istovremeno koči ovulaciju. Zbog toga žene u prvim mesecima dojenja teško ostaju u drugom stanju. Da bi ostvario svoju ulogu prolaktin je tokom dojenja i trudnoće normalno viši nego van tih perioda.

Pod uticajem pojedinih lekova, bolesti, ali i fizioloških stanja (stres, stimulacija bradavica, seksualni odnos) dolazi do porasta prolaktina - hiperprolaktinemija. Menstruacioni ciklus se remeti i oplodnja je ne moguća. Kod nekih žena su menstruacije uredne, ali bez ovulacije (anovulatorni ciklusi), tako da i kod njih trudnoća nije moguća dok se prolaktin ne normalizuje.

Normalne vrednosti prolaktina u krvi van trudnoće i ako je od porođaja prošlo više od godinu dana su između 30 i 600mlU/l. Referentne vrednosti se razlikuju od laboratorije do laboratorije. Takođe, se razlikuju u pojedinim fazama menstrualnog ciklusa, jer na nivo prolaktina utiču estrogen i progesteron, čiji se nivoi menjaju tokom ciklusa.

Ako je prolaktin iznad normalnih vrednosti može postojati galaktoreja, što predstavlja lučenje mleka kada mu nije vreme - van trudnoće i perioda dojenja. Drugi problemi izazvani hiperprolaktinemijom su neplodnost, bolne, osetljive i uvećane dojke, kao i smanjenje libida.

Prolaktinom i trudnoća

Najčešći uzrok hiperprolaktinemije je tumor prolaktinom. Ovo je čest tumor. Ako je veći može izazvati glavobolju i smetnje u vidu. Međutim, mnogo češće je mali (mikroadenom), koji ne izaziva tegobe, a otkriva se traženjem uzroka neplodnosti ili galaktoreje. Njegovim lečenjem bromokriptinom dolazi do normalizacije prolaktina, tako da mnoge žene zatrudne.

Iako nije potvrđena teratogenost bromokriptina, čim se dijagnostikuje trudnoća prekida se njegovo korišćenje. U trudnoći, bez obzira da li postoji prolaktinom, u hipofizi se povećava broj ćelija koje proizvode prolaktin. Kod trudnica sa prolaktinomom postoji rizik da osim povećanja tih laktotropnih ćelija dođe do povećanja tumora. Kod malog tumora (mikroadenom) rizik da njegovo uvećanje ugrozi zdravlje trudnice je minimalan. U tom slučaju žena može normalno da iznese trudnoću i da rodi zdravo dete.

Kod makroadenoma postoji mogućnost da njegovo uvećanje dovede do pogoršanja tegoba trudnice. Ako se javi glavobolja ili dođe do pojave smetnji u vidnom polju, neophodan je nastavak terapije bromokriptinom. Izvestan rizik po bebu postoji, ali se mora zaštiti majka, jer rast tumora može dovesti do gubitka vida. Da bi se izbegle komplikacije trudnicama sa makroadenomom se na dva meseca kontroliše stanje vidnog polja. U drugoj polovini trudnoće, ako je neophodno, tumor može da se operiše. To se uglavnom vrši kada tumor ne reaguje na terapiju lekom.

Porodilje koje moraju da nastave lečenje bromokriptinom ne bi trebale da doje bebu.

nnn · « **Odgovor #43 poslato:** Avgust 28, 2010, 19:37:18 »

Trajno povišen prolaktin u serumu (hiperprolaktinemija) muškaraca i žena, koje nisu trudne i ne doje, najčešće je posledica tumora prolaktinoma.

Povišen prolaktin

Normalna vrednost prolaktina kod muškaraca je 1-20ng/ml. Kod žena je 1-25ng/ml. Nije svako povišenje prolaktina u krvi patološko. Ono je normalno (fiziološka hiperprolaktinemija) u trudnoći, dojenju, kod zena koje su se porodile u predhodnih godinu dana i novorođenčadi. Prolaktin je prolazno povisen u stresu, prilikom stimulacije bradavica, u snu, fizičkoj aktivnosti i seksualnom odnosu. Ovaj hormon je povišen prilikom korišćenja lekova koji deluju antagonistički na dopaminske receptore (fenotijazidi, butirofenoni, tioksanteni, metoklopamid i supirid) i lekova koji snižavaju koncentraciju dopamina (metildopa, rezerpin, estrogeni i opijati).

Hiperprolaktinemiju izazivaju tumori koji sekretuju prolaktin: prolaktinom, adenomi koji sekretuju hormon rasta (HR) i prolaktin (PRL) i adenomi koji sekreuju ACTH i PRL (Nelsonov sindrom i Kušingova bolest).

Mnoge bolesti i stanja koja oštećuju hipofiznu peteljku i/ili hipotalamus dovode do povišenja prolaktina. To mogu biti tumori (nefunkcionalni hromofobni adenomi), koji pritiskaju hipofiznu peteljku, zatim sarkoidoza, kraniofaringeomi, zračenje glave, sindrom prazne sele, aneurizma, hipofizitis, metastaze tumora, primarni hipopituitarizam, hronična bubreža insuficijencija, ciroza, povreda grudnog koša i Chiari-Fromelov sindrom (trajno lučenje mleka i izostanak menstruacije nakon porođaja).

Prolaktinom

Najčešći uzrok povišenja prolaktina je prolaktinom. Prolaktinom je dobroćudni tumor hipofize. Sastavljen je iz žlezdanog tkiva, koje produkuje hormon prolaktin i zato je označen kao adenom. To je najčešći tumor hipofize. Češće se javlja kod žena (90%).

Po svojoj građi ovaj tumor može da bude gusto granulirani adenom, koji se ređe sreće i retko granulirani adenom, koji je znatno češći i produkuje veće količine prolaktina. Po veličini se deli na male (mikroadenom), koji su manji od 1cm i velike (makroadenom) veće od 1cm. Mali se češće sreću kod žena. Uglavnom nemaju tendenciju prelaska u velike. Veliki se češće sreću kod muškaraca (60% ovolelih od makroadenoma su mučkarci). Uglavnom veći tumori produkuju veće količine hormona.

Tegobe

Galaktoreja je lučenje mleka kod žena koje nisu trudne i od porođaja je prošlo najmanje godinu dana. Posledica je viška prolaktina, ali i manjka estrogena, koji blokira dejstvo prolaktina. Mlečni sekret se luči iz jedne ili obe dojke, spontano ili na pritisak bradavica. Kod muškaraca je galaktoreja izuzetno retka i obično se sreće ako su mlečne žlezde uvećane (ginekomastija).

Kod žena, osim česte galaktoreje, sreće se poremećaj menstruacije u smislu amenoreje (izostanak menstruacije) ili oligomenoreje (kraći menstrualni ciklus). Ne retko se prolaktinom otkrije zbog steriliteta i ciklusa bez ovulacije. Sterilitet postoji kod 90% žena sa povišenim prolaktinom. Kod žena sa ovim tumorom snižen je nivo hormona estrogena i progesterona. Hormonski poremećaji dovode da pojave suvoće vagine, smanjenja libida i osteoporoze.Tipičan gubitak sekundarnih seksualnih karakteristika (gubitak pubične i aksilarne dlakavosti i dojki) je redak. Kod manjeg broja žena se javlja dlakavost muškog tipa (brada, brkovi, dlakavost trbuha i grudi - hirzutizam), povećanje klitorisa, akne i seboreja (masna koža i kosa), kao posledica povećanja nivoa testosterona.

Kod muškaraca su prve tegobe pad libida i potencije. To se često tumači psihičkim faktorima, tako da se dijagnoza postavlja kasno, najčešće kada se jave znaci pritiska tumora. Tipičan simptom prolaktinoma je hipogonadizam. Kod makroadenoma zbog njegove veličine dolazi do pojave kompresivnog sindroma (simptomi pritiska) koji se ispoljava glavoboljom, povraćanjem centralnog tipa (naglo povraćanje kome ne predhodi muka), poremećajima vida (ispadi u vidnom polju), hipopituitarizmom i oštećenjima moždanih živaca. Ginekomastija i galaktoreja su retke.

Dijagnoza prolaktinoma

Dijagnoza se postavlja nalazom povisenog prolaktina u serumu. U cilju ranijeg postavljanja dijagnoze kod žena sa poremećajem menstruacionog ciklusa treba pregledati dojke i pritiskom na bradavice proveriti da li ima mleka. Kod muškaraca sa poremećajem potencije misliti i na prolaktinom. Prolaktin iznad 200ng/ml jasno ukazuje na prolaktinom, pri čemu je obično u pitanju makroadenom. Kod prolaktina između 100 i 200ng/ml može biti u pitanju mikroadenom ili makroadenom. Kod vrednosti ispod 100ng/ml uzrog hiperprolaktinemije moze biti mikroadenom, ali i neki drugi uzrok. Zahvaljujući CT i MR mogu se dijagnostikovati veoma mali prolaktinomi.

Lečenje

Kod svih hiperprolaktinemija lečenje se sprovodi lekom iz grupe dopaminskih agonista koji veoma brzo dovodi do smanjenja prolaktina i veličine tumora (ako je tumor uzrok povećanja prolaktina). Najviše se primenjuje Bromokriptin. Terapija se započinje sa 2,5mg uveče. Doza se postepeno povećava do 10mg (po potrebi i više). Postepenim povećanjem doze izbegavaju se ili značajno smanjuju neželjeni efekti leka, koji se mogu ispoljiti kao muka, gađenje, povraćanje, glavobolja, vrtoglavica, hipotenzija. Terapija može da se primenjuje godinama bez neželjenih efekata. U slučaju trudnoće primena leka se obustavlja, a nastavlja se nakon porođaja.

Hiruško lečenje se sprovodi kod prolaktinoma koji ne reaguje na Bromokriptin. Neophodna je kod velikih tumora koji vrše pritisak na okolne delove mozga. Efekat operacije je bolji kod malih tumora. Kod njih normalizacija prolaktina nastupa za 24 časa, a tumor se u roku od šest godina nakon operacije ponovo javlja kod 40% bolesnika. Kod velikih tumora efekat operacije je lošiji. Prolaktin se normalizuje kod svega 30% operisanih,a kod 80% tumor se ponovo javlja. Ako se prolaktin ne normalizuje nakon operacije bolesnik mora godinama da koristi Bromokriptin.

Zračenje se retko koristi, jer dovodi do slabog pada prolaktina, a za posledicu ima hipopituitarizam. Neophodno je kod velikih tumora, gde se prolaktin ne smanjuje ili čak raste i nakon operacije, a bromokriptin ne deluje.

Tok i prognoza

Prognoza malih tumora (mikroadenom) je dobra. Kod njih obično dolazi do izlečenja Bromokriptinom. Veliki tumori mogu dovesti do oštećenja vida, kao i insuficijencije prednjeg, ali i zadnjeg režnja hipofize.

nnn · « **Odgovor #44 poslato:** Avgust 28, 2010, 19:43:18 »

Pojačana dlakavost je razlog da se mnoge žene osećaju manje privlačnim. Neke smatraju da je to samo estetski promlem, ali ne mali broj njih brine za svoje zdravlje.

Dlake mogu biti pojačane na mestima gde ih žene inače imaju ili se javljati na mestima tipičnim za mušku dlakavost.

Hipertrihoza

Hipertrihoza je pojačana dlakavost na svim mestima gde žene imaju dlake, uključujući leđa i ramena, samo u većoj meri no što je to uobičajeno. Ovaj tip pojačane dlakavosti je uglavnom nasledan, ali može biti posledica nekih bolesti, kao što su zapaljenje mozga (encefalitis), poremećaj kore velikog morga, multipla skleroza i anoreksija, kao i uzimanja nekih lekova.

Hirzutizam

Ako se pojačana dlakavost javlja na mestima tipičnim za muškarce naziva se hirzutizam. Ta "muška mesta" su: brada, brkovi, grudni koš, oko areola dojki, srednja linija trbuha, zadnjica i gornja trecina unutrašnje strane butina. Kod muškaraca se dlake na tim mestima normalno nalaze predstavljajući sekundarne seksualne karakteristike muškog pola.

Hirzutizam nastaje kao posledica prevelikog lučenja muških polnih hormona, androgena. Ako se javi u pubertetu i postmenopauzi smatra se normalnim (fiziološki hirzutizam). Ukoliko se pojavi u reproduktivnom periodu, između 20 i 40 godina neophodno je naći njegov uzrok.

Ako je produkcija androgena izuzetno velika uz hirzutizam se mogu javiti tipično muške osobine: ćelavljenje na temenu, muški izgled tela, dubok glas, smanjenje dojki i porast klitorisa. Ta pojava muškog izgleda kod žena naziva se virilizacija. Hirzutizam može biti prisutan sa virilizacijom ili bez nje. Virilizacija je posledica tumora nadbubređne žlezde i prevelikog stvaranja androgena u janicima.

Uzrok hirzutizma

Pojačana dlakavost je najčešće posledica povećanog stvaranja androgena u jajnicima. Moze biti posledica povećane aktivnosti androgena ili povećane osetljivosti tkiva na delovanje androgena ili kombinacije ovih uzroka.

Policistični jajnici (PCOS) su najčešći uzrok pojačane dlakavosti kod žena. Ova, relativno česta bolest, se može ispoljiti kao blag hirzutizam, ali i kao izrazen sa virilizacijom, izostankom menstruacije i nizom drugih problema.

Lekovi koji sadrže androgene hormone izazivaju hirzutizam i virilizaciju. Pojačanu dlakavost mogu izazvati i neki lekovi koji nemaju veze sa androgenim hormonima kao minoksidil, diazoksid, ciklosporin, heksaklobenzen, kao i neki sintetski progestageni.

Tumori obično dovode do nagle pojave hirzutizma sa virilizacijom ili bez nje. Tumori koji luče androgene hormone su: adenom i karcinom nadbubrežne žlezde, arenablastom jajnika i Krukenbergov tumor jajnika.

Povećanje (hiperplazija) nadbubrežne žlezde nastala obično zbog naslednog defekta enzima ponekad može izazvati hirzutizam.

Kod mnogih žena se ne može otkriti uzrok hirzutizma (idiopatski hirzutizam). Kod njih može da postoji povećanje androgenih hormona, nepoznatog uzroka. One nemaju tumor, menstruacije su im uredne, a jajnici normalne veličine. Smatra se da i one imaju blaži ili početni oblik policističnih jajnika.

Dijagnoza

Ginekoloskim i UZ pregledom se može ustanoviti postojanje policističnih ajnika. Nivo androgenih hormona se može određivati u krvi i urinu. Ako se nađe vise od 17nanomola/l testosterona u krvi ili više od 18,5mmola dihidro-epiandrosteron sulfata sumnja se na postojanje tumora nadbubrežne žlezde ili jajnika. Ako je testosteron povišen uz normalan dihidro-epiandrosteron sulfat sumnja se na tumor jajnika, posebno ako je vrednost uveče veća no ujutru.

Ultrazvučni pregled, CT i MR omogućuju pronalazak tumora koji produkuje velike količine muških polnih hormona. Određuju se i hormoni hipofize: LH i FSH - gonadotropni hormoni koji utiču na lučenje polnih hormona. Kod policističnih jajnika LH je više od tri puta veći od FSH (LH/FSH je veći od 3).

Povišen prolaktin se može javiti kod 25% žena sa policističnim jajnicima. Međutim on je povišen i kod mikroadenoma, tumora hipofize koji luči ACTH. Neke žene (20 do 30%) sa povišenim prolaktinom nemaju hirzutizam ili je on jako blag.

Lečenje hipertrihoze i hirzutizma

Ako je poznat uzrok pojačane dlekavosti, sprovodi se njegovo lečenje. Tumori nadbubrežne žlezde se operišu uz primenu inhibitora sinteze nadbubrežnih steroida. Mikroadenom (prolaktinom) se uglavnom leči bromokriptinom. Tumori jajnika se leče hiruškim putem, hemoterapijom ili zracenjem.

Lečenjem se može sprečiti dalji ubrzani rast dlaka ili usporit postojeći. Za odstranjenje postojećih dlaka neophodna je kozmetička intervencija. Dlake se najednostavnije uklanjaju brijanjem. Nasuprot postojećem mišljenju, brijanje ne izaziva ubrzan rast dlaka, niti njihovo zadebljanje. Takav se utisak stiče zato što su krajevi dlake oštri i deluju hrapavo pri dodiru. Zato većina žena brijanje primenjuju za noge i ispod pazuha, a izbegavaja ga na drugim delovima tela.

Depilacija hemijskim sredstvima na ograničenom delu tela, ako se primenjuje po uputstvu, obično nema neželjenih dejstava. Ovi preparati mogu iritirati kozu, ako se duze zadrze na njoj.

Epilacija je uklanjanje dlake sa korenom. Privremena epilacija, bolna metoda, se može ostvariti čupanjem pincetom ili voskom. Otopljeni vosak se stavi na kožu. Kada se stegne njegovim odlepljivanjem se počupaju dlake.

Trajna epilacija se vrši elektrolizom.To je efikasna metoda koja trajno uklanja dlake. Nedostatak je smo njena visoka cena. Istovremeno sa kozmetičkim uklanjanjem dlaka mogu se koristiti i antiandrogeni. To su hormonski preparati koji smanjuju dejstvo androgenih hormona. Sa tim ciljem se koristi ciproteron i spironolakton. Da bi se videla efikasnost terapije potrebno je bar šest meseci. Treba znati da i nakon dugotrajne hormonske terapije nema rešenja problema bez kozmetičkog uklanjanja dlaka. Hormonska terapija samo sprečava dalje pojačanje rasta dlaka.

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Autor Tema: Ginekologija (Pročitano 60390 puta)

nnn

Stop abortusu-Dnevnik nerođene devojčice

nnn

Abortus

nnn

Rani porođaj još misterija

nnn

Posle 10 dana na pregled

nnn

Prvi pregled kod ginekologa

nnn

Kako sprečiti spontani pobačaj

nnn

Ovulacija

nnn

Pregledi pre trudnoće

nnn

Hormonska terapija: da ili ne?

nnn

Menstrualni ciklus

KaJzEr 283

Menstrualni ciklus

KaJzEr 283

Menopauza - Novo životno doba žene

nnn

Prolaktin, prolaktinom i trudnoća

nnn

Povišen prolaktin i tumor prolaktinom

nnn

Pojačana dlakavost kod žena