Image and video hosting by TinyPic

Autor Tema: Националистичка тематика!  (Pročitano 6211 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Odg: Националистичка тематика!
« Odgovor #75 poslato: April 04, 2014, 20:12:12 »
4. април - Дан комуњарских студената!

„Дан студената“ се обележава у спомен кукавичког напада 60 комуниста на 9 србских студената националиста у Београду 4.априла 1936. Комунисти обележавају тај дан, у знак сећања на трајну успомену на погинулог нападача Жарка Мариновића. Славе дан када су подржали франковце усташе, својe колеге и антисрбску сабраћу из Загреба.
Комунистички злодуси прошлости и даље пирују у окупираној Србији. Данас су на факултетима обележили такозвани „Дан студената“ понављајући по ко зна који пут лажи о погибији комунисте Мариновића 1936, у чију славу се и почео обележавати 4. април.
Окупирана Република Србија се често чини као Толкинов Мордор у коме су антисрбски створови неприкосновени владаоци. Не заборављају комунисти да обележе своје празнике. Сви ти датуми који се од 1944./5. намећу нашем народу, одвратни су сваком Србину.
8.март, 7.јул, 29.новембар (који се славио и онда када је СФРЈ била бивша) , као и многе друге новотарије погубне по народ наметнуте су од стране анти-Срба да понизе и исмеју србски народ.
Један од наметнутих празника који још живе на територији окрњене окупиране Србије је и 4.април који се из године у годину још од 50-тих година прошлог века обележава као „Дан студената“.
Комунистоидни дегенерици сугеришу и поучавају масу испраних мозгова да је тај „празник“ у Србији (као наследници СФРЈ) посвећен студентском протесту 1936. године. Тада је, кажу комунисти, убијен од стране „режимске полиције“ извесни Жарко Мариновић (наравно, студент, како опет тврде комунисти).
Што је мој ђед имао обичај често да каже:“ Нико крупно ко Турчин не лаже..“ (често мислећи вероватно на нове потурице-комунисте). Зна се да су синоними за комунисту- лажов и олош, тако да шта друго очекивати од комуњара, али је страшно да нико од националиста још није тражио да се са праксом обележавања комунистичких празника на универзитетима у Србији заувек престане.

Како је почело?
На VII Kонгресу Коминтерне (Комунистичке Интернационале) одржаном у Москви 1935. г., генерални секретар исте – Димитров, предложио је план о увлачењу комуниста у сва национална удружења као и сарадњу у свим земљама са грађанским странкама а против правих националиста (ово нам звучи познато зар не?) Тако је настао левичарски "Народни фронт". Конгрес је одлучио да се овај план усвоји. Сходно плану, београдски комунистички студенти почели су припремати терен за остварење ове акције. Пре свега стварају психозу о тобожњој "Фашизацији Универзитета" означивши националисте као фашисте (и ово нам звучи врло познато).
Комунистичка историографија учи како су „студенти незадовољни улогом тадашњег ректора др Владимира Ћоровића, увођењем универзитетске полиције, одлуком Универзитетског сената 1935. године, као и увођењем новог закона о плаћању такси и школарина, студенти са свих факултета, осим Теолошког, ушли су у велики штрајк“.
Као један од главних захтева био је да се распусти ОРНАС (Организација националистичких студената), која је према мишљењу тадашњих студената-штрајкача била фашистичко/терористичка организација.
У Орнасу су били углавно љотићевци али било је доста и Стојадиновићевих симпатизера и оних који нису били страначки опредељени али су били националисти и анти-комунисти.

Дивљање комуниста и франковаца (усташа) на факултетима широм Краљевине Југославије било је неиздрживо и србска омладина се морала организовати и бранити. Тако је настао ОРНАС једина организација која се успешно супроставила комунистичким и усташким битангама. Ти крвави сукоби су личили понекад на данашње туче навијача (са десетинама повређених и неколицином мртвих у периоду од 1935. - 1940.).
„1936 година на Универзитету у Београду почиње ситним чаркама. Међутим, комунисти више нису господари ситуације као што су раније били. И у појединачним и у групним физичким сукобима они све више страдају, али даље нападају на свима странама. До марта они су пребили десеторицу усамљених националиста (Шијачки, Батинић, Филиповић, Марковић, и др.). Међутим, масовни напади на удружење националиста не успевају никако" - из књиге „Комунизам на београдском универзитету 1929. - 1940.“, Београд, 1940).
По налогу Коминтерне, комунисти на факултетима се нису смиривали, упоредо са њима деловале су и усташе на факулетима у Загребу. Истичу старе захтеве: укидање суда за заштиту Државе, амнестију политичких па и војних криваца, итд... У Београду комунисти устају и против новог ректора, др. Ћоровића, који је био решен да створи "универзитетске стражаре", који би имали да одржавају ред на Универзитету. Називајући га "реакционарним", они траже његово смењивање.
Усташе и комунисти - стари другари
Комунисти на београдским факултетима солидарисали су се са франковцима који су правили анти-србске испаде у Загребу.
„Већ више од месец дана траје штрајк на Загребачком Универзитету а са њим у вези стални нереди, немир и демонстрације на самоме Универзитету и ван њега. (Нереди приликом годишњице Анте Старчевића, приликом сахране осуђеника Јавора и т.д.) И у Загребу се прикривају праве побуде штрајкача и износи се као разлог одиста сувише висока и неправедно распоређена школарина и таксе, те тако необавештенима остаје непозната позадина овог чисто политичког штрајка, а то је: позадина анти – државна и сепаратистичка, а циљ – рушење Државе и њенога ауторитета. Јер, како би се иначе могли објаснити стални повици на свакодневним скуповима у аули Загребачког Универзитета: "Доле Југославија", "Живели Перчец и Павелић", "Живео Мијо, Краљ и Поспишил", "Доле Београд" итд...“ - одломак из књиге „Комунизам на београдском универзиету 1929. - 1940.“, Београд, 1940.

Све ово је тако познато и лако се може наћи паралела са данашњим стањем када анархисти дивљају на београдском универзитету, упадају и прекидају предавања, организују и предводе штрајкове.
И данас постоје јаке везе аутономашких омладинских организација (Афанс), као изразито анти-србских са анархистима у Београду.
У време Краљевине Југославије сарадња усташа и комуниста се правдала тзв. “великосрбском хегемонијом“, а данас се то правда „антифашизмом“.

Шта су 1936. тражили студенти „антифашисти“?
3. априла "Акциони одбор стручних студентских удружења", насилно спречава предавања и проглашава штрајк. Затим издаје летак где поступак објашњава. Између осталог се тражи
- смањење школарине;
- солидарисање са студентима Загребачког Универзитета, који су исто тако објавили штрајк. Дакле, штрајк из чисто политичких мотива.

„Националисти су били против солидарисања са загребачким студентима прво зато, што ови уопште нису платили школарину, док београдски студенти јесу, те би им она због штрајка пропала; друго зато, што је универзитетска власт запретила да ће у случају штрајка свима студентима без разлике бити укинут по једам семестар а националистима се семестри не губе, јер они раде и уче, док комунисти штрајкују и праве нереде; треће, јер је загребачки штрајк поведен од стране франковачко-комунистичке групе, што се најбоље види из прогласа "Међуклубског одбора хрватских свеучилиштараца", који је тада издат и у којем се каже: "да су нас србске свиње опљачкале", и "нећемо да дамо ни један пенез србским цинцарима и циганима", као и уз покличе Перчецу, Павелићу и другим убицама Краља Мученика, у аулима Загребачких факултета“ - из књиге „Комунизам на београдском универзитету 1929. - 40., Београд 1940.
4.априла се дешава сукоб
"Орнас" је издао проглас против штрајка и разделио га по свима факултетима.
4.априла се дешава физички напад комунистичких кукавица на чланове Орнаса.
Деветорица националиста је лепило плакате на Правном и Медицинском факултету. Комунисти су их организовано напали и то њих 60. Кукавице комунистичке су мислили да ће их бити довољно, али су се преварили.
Око 60 комуниста ("штрајкачке страже") састављених већином од студената права, напали су камењем, боксерима, штаповима и камама деветорицу националиста - студената који су делили летке.
Деветорица храбрих Срба нису желели да беже пред многобројним комунистима већ су се бранили. Неко голим рукама, неко четкама за лепљење плаката, неко је отимао од комуниста и бранио се, а један од њих је имао свој нож.

Двојица националиста повређени су камама, али су се остали и даље бранили, не желећи да беже и оставе другове.
Један од чланова Орнаса, Слободан Недељковић ножем је повредио комунисте Јована Шћепановића, и Жарка Мариновића. Један од комуниста био је тако рањен ножем у груди, а Мариновић у руку и лопатицу, од чега је убрзо умро.

Полиција је ухапсила и чланове ОРНАС-а и штрајкаче. Ректор др Владимир Ћоровић подноси оставку 25. априла, а двадесетпетодневни штрајк студената завршава се три дана касније, избором ректора др Драгољуба Јовановића и усвајањем студентских захтева.
Од тада комунисти 4. април обележавају као Дан студената, у знак сећања на трајну успомену на Жарка Мариновића и победу. Дан када су подржали франковце усташе, својe колеге и антисрбску сабраћу из Загреба.

Србски херој Слободан Недељковић осуђен је на 5 година и месеца дана. Изашао је 1941. прикључио се Србском добровољачком корпусу и погинуо за Србију и свој народ који је толико волео.
Нека је вечна слава Слободану Недељковићу!

Горан Давидовић

Odg: Националистичка тематика!
« Odgovor #76 poslato: April 08, 2014, 17:08:30 »
Како се трује омладина?!
lekovi-tablete

Најзначајнији циљ биотехнолошке индустрије су деца и омладина. Алистер Кроули, Сатаниста, масон и оперативац Илумината, о деци је рекао следеће:„Дајте ми их пре осме, јер после је касно.“ Они желе да униште децу ментално, емоционално, физички и вибрационо што је раније могуће, како би их доживотно „закључали“ у Месечеву матрицу и дисконектовали их од слободне Свести.

Ево поражавајуће статистике – једно од десеторо америчке деце прима лек риталин, који изазива промене свести, а једно друго истраживање каже да се то дешава код једног од осморо деце. Направићу малу паузу да узмете дах.

ШТА? Риталин је дериват кокаина! Ево још неких невероватних бројки: лекари у Великој Британији су 1993. године издали 3.500 рецепата за риталин; до 1996. године већ их је било 26.500; 2006. године британски Национални здравствени сервис (не укључујући приватну праксу) издао је 250.000 рецепата, а 2007. године цифра је достигла 461.000. Раст је био толики да је чак и један владин представник рекао да би га требало мало обуздати.

ОМЛАДИНУ ДРОГИРАТИ!

Уз риталин, направљени су и други слични лекови како би се удовољило опсесији, као и прорачунатом злокобном плану, да младе треба дрогирати. Међу њима су: адерал, концерта, метадат ЦД, риталин, фокалин и стратера (атомоксетин). Као што и претпостављате и компанија Илај Лили, која се доводи у везу са Бушовима, је умешана у то. Још један лек који се даје деци је риспердал који се употребљавао да би се од политичких затвореника у Совјетском Савезу извлачиле информације. Дејвид Хили, водећи стручњак за психофармакологију и професор психијатрије на Универзитету у Кардифу у Велсу, рекао је следеће: „Људи који су узимали риспердал би свакоме све признали. Када размислите о давању овог лека деци, добијате потпуно нова правила игре.“

Да на секунду размислимо о томе: дозвољавамо да се деци дају лекови који су давани политичким затвореницима у Совјетском Савезу због којих су они свакоме све признавали. Студија, објављена у јануару 2010. године, у часопису Џурнал ов американ академи овчајлд & адолесент сајкајатри открила је да су риспердал и остали „антипсихотички“ лекови давани деци чак од две године старости. У њему се каже и да се број случајева у којима су ти лекови давани деци између две и пет година удвостручио последњих година – што је у складу са планом да омладина почне са дрогирањем што је раније могуће.

Лекови изазивају исти ефекат као амфетамини и кокаин. Они су, наравно, нелегални иако фармацеутске компаније и њихови лакеји, које називамо „докторима“, прилично легално преписују сличне лекове деци као бомбоне на Божић. Ти лекови имају и могуће здравствене последице, као што су срчане сметње и дијабетес. Оне се описују, као и сви негативни ефекти лекова, као “нуспојаве”, али оне нису просто “споредни ефекти”. Ради се о озбиљним ефектима и у томе нема ничег “споредног”.

„Проблем“ који промовише „Велика Фарма“ како би подстакла злоупотребу лекова код деце је нешто што они називају „Хипер-кинетички дефицит“ или АДХД. Професор Хили је рекао следеће: Фармацеутске компаније спроводе активну кампању како би убедиле људе да постоји и АДХД код одраслих. Одраслима који имају пролеме се каже да имају АДХД и за то им се приписују лекови. Фармацеутске компаније агресивно рекламирају такве лекове. Како доктор може да одбије да препише неки лек за кога је „клинички потврђено“ да помаже?

Одговор на то би био – тако што размишља својом главом. Има све више доказа да ти лекови чак и не утичу на „стање“ за које се тврди да га лече и много је мишљења стручањака са искуством да не постоји нешто што се назива Хипер-кинетички дефицит, осим онога који изазивају додаци исхрани, као што ћу убрзо и објаснити. У том случају, имамо на делу ситуацију Но проблем-рекација-решење, баш као што је и „оружје за масовно уништење“ у Ираку. То је широко распрострањена техника коју користи Велика Фарма, када стално измишља нове болести и синдроме како би оправдала потребу за још већом количином лекова и вакцина. Она зарађује милијарде и милијарде тиме што чини људе физички, ментално и емоционално болесним, а да би осигурала све већи профит, потребно јој је још више болести или, уз помоћ технике Но проблем-реакција-решење, перцепција јавности да се нове болести јављају.

ritalin

ИЗМИСЛИТИ БОЛЕСТИ

То укључује и измишљање „нових“ које заправо не постоје. Мајк Ламер, из Шен клинике на острву Вајт, каже да фармацеутске компаније многе природне одговоре тела, који су неопходни да би људи остали здрави, третирају као „болест“. Он каже да је јутарња мучнина начин на које тело избацује токсине како не би наудили детету. Било какав „лек“ који би то „излечио“ би утицао на то да тело задржи оно чега би требало да се ослободи. Мајк каже да се у тим условима неки побачаји дешавају због тога што тело одбаци трудноћу, јер систем просто постаје исувише токсичан. Погледајте шта се десило када су хиљаде трудних жена узеле лек талидомид, касних 50-их и раних 60-их година да би се ослободиле симптома јутарње мучнине. Рађале су децу са великим дефектима, укључујући и децу без руку. Тај случај је описан као „једна од највећих медицинских трагедија модерних времена“.

Многа стања на која се данас гледа као на проблем или на „болест“ коју фармацеутски картел треба да лечи представљају нешто што тело само ради како би исправило дисбалансе и реаговало на потенцијални проблем, каже Мајк. „Хипер-кинетички дефицит“ углавном значи да вам је школа толико досадна да се не можете концентрисати на сва срања у која желе да поверујете. И сам сам патио од тога по овој дефиницији, али сам увек сасвим добро могао да се концентришем када бих кроз прозор гледао фудбалску утакмицу на спортском терену.

Стадо које чине доктори, психијатри, наставници и остали роботи једне државе одговарају на ову „болест“ тако што „жртвама“ дају одговарајуће лекове Велике Фарме, попут риталина (познатог и као метилфенидат) који хемијски преспаја мозак и централни нервни систем. Ово су неки од споредних ефеката… боље рећи, неки од ефеката: Нервоза и несаница, губитак апетита, мучнина и повраћање, вртоглавица, тахикардија, главобоље, промене срчаног ритма и крвног притиска, осип и свраб коже, бол у стомаку, губитак тежине, дигестивни проблеми, токсична психоза, психотичне епизоде, синдром зависности од лека, тремор и мишићни грчеви, грознице, конвулзије и главобоље (могу бити озбиљне), неправилни рад срца и дисање (могу бити озбиљни и угрозити живот), узнемиреност, немир, параноја, халуцинације и привиђења, претерано понављање одређених покрета и безначајних активности, жмарци (осећање да вам инсекти или црви гмижу под кожом), као и озбиљна депресија након престанка узимања лека.

Па, ево вам, драги моји, ставите у себе ово, а ја ћу вам донети чашу воде. Доктор најбоље зна. То преписују деци данас као конфете, као и остале сличне лекове, а све је то део прорачунатог рата против наше деце.

ВРХУНАЦ – ЧИПОВАЊЕ БЕБА

Извештај објављен у августу 2009. године у часопису Аркајвс ов џенерал сајкајатри, журналу Америчког медицинског удружења, открио је да анти-депресиви попут риталина, прозака и сличних измишљотина представљају најпреписиваније лекове у Сједињеним Државама. Након 1996. године, употреба тих лекова је кулминирала. Проценујује се да 27 милиона људи узима ове преписане лекове који утичу на промену свести. Преписују се и деци још од шесте године. Неки родитељи заправо дају својој деци риталин који су набавили путем Интернета, како би им „помогли да се концентришу“ током учења и испита. То је већ злоупотреба деце. Такође, деци родитељи дају лекове због бриге да им деци није „досадно, да нису немирна и растројена“. Човече, ко би то помислио кад имају такве родитеље? Један чудан момак, по имену професор Џон Харис, „стручњак за биоетику“ у британском Универзитету у Манчестеру, охрабрио је употребу риталина за одрасле, као и за децу, и упоредио га је са „синтетичком сунчевом светлошћу“ – еквивалентом онога што су светлост ватре, светлост лампе или електрична светлост према Сунцу. Рекао је да би одрасли требало да га узимају да би „повећали своју мождану снагу“. Па, претпостављам да би онда требало да га узимају. Дижем руке. Стварно не вреди. Једна студија објављена у јануару 2010. године у часопису Аркајвс ов џенерал сајкајатри, такође открива озбиљан пораст у преписивању два или више психијатријских лекова који се узимају у комбинацији – нешто што је познато под називом „психотропска полифармација“. Истраживачи су проучавали лекове који су преписивани одраслима у периоду између 1996. и 2006. године, током 13.000 посета лекару у Сједињеним Државама. Открили су да је проценат посета у којима је преписано два или више лекова порастао са 42,6 одсто на 59,8 одсто, а проценат преписивања три или више лекова је скочио са 16,9 одсто на 33,2 одсто .

Број преписаних лекова током сваког одласка код лекара се у просеку повећао за 40,1 одсто. Чак иако не узимате ове лекове директно, добијате их кумулативно узимањем воде. Истраживање Асошијетед преса показало је да су антибиотици, антиконвулзанти, стабилизатори понашања, полни хормони и широки спектар других лекова пронађени у залихама пијаће воде за најмање 41 милион Американаца. Ситуација је проста – што више дрогирате становништво, оно више излучује мокраћом у залихе које користе остали – а све је то планирано. Постоји још један аспект овог масовног дрогирања друштва од виталног значаја, а предвидео га је Олдос Хаксли, члан Фабијанског друштва и аутор дела Врли нови свет 1959. године: … чини ми се прилично вероватним да ће у некој од следећих генерација доћи до фармаколошког метода који ће учинити да људи заволе своје ропство и направе… неку врсту безболног концентрационог логора за читава друштва, тако да ће људима, заправо, бити одузета слобода, али да ће уживати у њему, јер ће их пропаганда или испирање мозга фармаколошким методама учинити невољним да се против њега побуне.

Управо се то дешава данас. План је да се свака нова беба микрочипује на рођењу, а тада буде подвргнута обавезној вакцинацији и лековима које ће добијати доживотно, омогућавајући потпуну контролу државе од колевке, па до гроба. Изолујте их у пет чула, а онда програмирајте њихове дисконектоване умове тако што ћете контролисати изворе информација – званичне медије и оно што пролази под велом „едукације“. Онима који не желе да буду испрограмирани и инсистирају на томе да се понашају другачије од масе, биће дијагностификован Хипер-кинетички дефицит и биће стављени на дроге које ће им помутити ум. Завера око увођења глобалне контроле је усмерена на свакога, али јој је главни фокус на деци и омладини који ће бити одрасли када би требало увести светски диктаторат.

Стално смо сведоци тога да су млади људи који помахнитало врше масакре у школама, универзитетима и на другим местима они којима су преписивани ови лекови који утичу на ум.

(Вечерње новости)

Odg: Националистичка тематика!
« Odgovor #77 poslato: April 10, 2014, 21:21:52 »
Никад незаборави ко ти је отаџбину бранио!

Хвала Вам за све.
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=UKj3Ap95dgo" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=UKj3Ap95dgo</a>
<a href="http://www.youtube.com/watch?v=Zyne2TFihJ4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=Zyne2TFihJ4</a>

Odg: Националистичка тематика!
« Odgovor #78 poslato: April 13, 2014, 19:26:05 »
СПОРТ,ЗДРАВЉЕ,НАЦИОНАЛИЗАМ!
https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=ujq-qxm237E
« Poslednja izmena: April 13, 2014, 19:27:37 Србски Космет »

Odg: Националистичка тематика!
« Odgovor #79 poslato: April 14, 2014, 18:08:04 »
ПОСЛЕДЊА ЛИНИЈА ОДБРАНЕ: Не дам вам српску земљу


(Ненад Благојевић)

„Народ који нема своју земљу не може се назвати народом.

Народ чини земља, чедо моје мило.

Народ није јато птица ни стадо које се сели с југа на сјевер и са сјевера на југ, па слети на земљу да се назобље зрња или се заустави само да се напасе и напије воде.

Људске хорде које се још увијек тако крећу кроз пространства нису народ. Оне постају народ тек онда када се зауставе и запосједну поља и шуме, ријеке и језера, мора и обале.



Никада се не одвајајте од земље и никада не одвајајте земљу.

Окупите све наше земље и окупите се сви у земљи.

Не откидајте се од земље и не откидајте земљу ни себи ни другоме.

Ако народ има мајку, онда му је мајка земља на којој живи. Она нас увијек изнова рађа и храни. Земља је вјечна родиља народа.

Чувајте је и љубите, чедо моје. Љубите јој не само поља и планине, и ријеке и море њено, него сваку њену стопу и сваку груду. Морате знати, чедо моје мило, да је у тој груди што може да стане на длан сва земља. Зато узмите своју земљу на дланове и не испуштајте је никада и ни за шта из својих руку, јер сте са том грудом земље у руци народ, а без те груде, празних шака, само скитнице међу народима.„[1]

Да ли знате период историје дужи од 30 год. a да у њему Срби нису били на неки начин страдални? Вековима нас прогоне, убијају на најсвирепији начин, силују, отимају, ваде органе и продају, одузимају територије, прекрштавају, забрањују нам веру, гурају туђе и стране идеологије, измишљају нове нације (бошњаке, црногорце, македонце, хрвате …) који сем новог имена немају ништа друго јер су им имена и презимена српска, јер пишу, читају и говоре српски, јер су им преци срби православне вероисповести, јер су им најзнаменитије личности којима се диче Срби … Желе да не видимо, да не размишљамо, свака слобода мисли је забрањена, намештају нам злочине, мењају нам историју, поништавају нам свест. Бомбардују нас по не знам који пут, наравно за наше добро, умањују наше жртве а жртве наших звери пропорционално увећавају и праве невинима. А онда наступа оно „најлепше„, кад заврше са отвореном рафалном паљбом, са геноцидом над људским разумом, кад нам затворе било какву могућност за маневар спаса, стављају нас у руке политичког олоша и шљама који нам наметну.

То је истина времена у коме живимо, делује безизлазно, изгледамо беспомоћно, али то може да помисли само онај ко не познаје српску душу, само онај ко не зна да је Србин најжилавији кад га доведеш до последње линије одбране, јер се онда у њему поново буди дух предака, у његовим жилама се јавља крв уснулих старина. Тада нема назад, нема више сагињања, понижавања, пропадања, јер то не дозвољавају пробуђени гени великана, војсковођа, генерала, писаца, родољуба и оног најважнијег, светосаваца. Јаве се сећање на кости предака који почивају на Косову, Кајмачалану, Дрини, Куманову, Албанији, Крфу, Солуну, Церу, Марици, Мојковцу, Велбужду, Колубари … А онда Србин зна да мора да испуни завет, завет косовских јунака, завет цара Лазара, завет Светом Сави.

Давно је Јован Дучић рекао и написао „верујем у Бога и у Српство„. А то је рекао јер Српства нема без Бога, а оно што нам се догађа, догађа нам се јер су нам вође људи који верују само у материјално. Морам да признам да они имају неку чудну храброст, јер ја никад не бих могао и имао храбрости да због пар лажних тренутака славе своје поколење ставим на стуб срама и проклетства, али они ваљда у том страшном заносу славе помисле да су краљеви па се поистовете, aли као и увек са погрешним. Aови наши су се поистоветили са Лујем XV(1710 – 1774) краљем француске па и они као и он кажу „после мене потоп„.

Ако неко и сумња или размишља шта је исправно чинити, има једноставан одговор. Нека помисли шта би му рекао и посаветовао онај који га највише воли. А ко је особа која те највише воли? Па мајка. Нико не воли као мајка. Нико не жели боље, него мајка своме чеду. А историја је записала шта кажу српке мајке. У нама треба увек да одзвањају речи мајке Јевросиме:

„Марко сине једини у мајке!

Не била ти моја рана клета,

немој сине изгубити душе,

боље ти је изгубити главу,

него своју огрешити душу“.

Када овако говори српска мајка ко се сме одрећи Српске земље, ко се сме одрећи Косова, ко сме да стави на своја поколења вечни крст проклетства и Јудин белег. Србин мора да зна да неко може да отме, али оно што је отето биће и враћено. Али Србин нема права да се одрекне. Моменат када човек схвати „да се част не може одузети, част се може само изгубити“ је последња линија одбране, а ево шта о томе опет каже онај који вас највише воли, мајка.

Мајка Ивана на одру П.П.Његоша каже:

„Браћо Његуши соколови, брђани. Није то лијепо што чините, што плачете и кукате за Владиком. Није се он родио за кукање нити се родио за плакање. Радио је о добру имена нашег и српског, зато за њим не треба плакати, престаните са плачем. Плач не могу слушати.

Ја сам била и сада сам најсретнија српска мајка, када ми је Бог даривао тебе, мој вазда прелијепи сине, који си био најлепши међу најлепшима, не само тијелом него и душом. Ја ваистину Божју, никад нећу за тобом заплакати, јер кад бих то учињела ја не бих била твоја права мајка. Треба да плачу оне мајке које рађају издајнике и погани људске, а не ја. Проста ти сине материнска рана, просто ти српско млијеко. Слава Богу који те је тако лепог узео …„.

Мали су људи који не слушају своје претке, који се не воде заветима свога рода, који мајку не остављају поносну. Они кратко трају, јер и сам живот је кратак. Али остављају нешто велико. Остављају велику срамоту, остављају најтежи крст срама својим потомцима.

srpska-vojska-prvi-svetski-rat

Не дозволите да вас завара лажна слика њиховог живота, не доводите себе у сумњу шта је исправно, живите часно, биће те испуњени. Размислите о речима Далај Ламе, који је на питање шта га је највише изненадило о човечанству, одговорио:

„Човек! Јер он жртвује своје здравље како би зарадио новац, тада жртвује новац како би оздравио, а онда је толико забринут за будућност да не ужива у садашњости, а резултат тога је да не живи ни у садашњости ни у будућности, живи као да никад неће умрети, а потом умире као да никада није стварно ни живео„.

У овој последњој реченици је садржан њихов живот. Они никада нису стварно ни живели. Зато немојте никад сумњати у исправност часног живота, не смете проћи овај живот тако као да нисте живели. Јер се човек ни у гробу не може сакрити од своје истине, а да је то непобитно прочитаћу вам још један део завештања великог жупана српског Стефана Немање:

„Гробови, чедо моје, гробови и кости чине народ.

Они који не знају за своје гробове и кости никада неће постати народ. Они су сличнији вуковима и лисицама, који не знају за своја гробља.

А гробља су, чедо моје, тиха сеоца у којима још увијек бораве под земљом наши покојници. Гробови су тихе постеље у којима заувијек спавају, у миру непробудном, тијела наших предака.

Народ не чине само они живи на земљи, што по њој ходе и творе, него и сви мртви, сваки на броју који у њој почива. Јер без онога под земљом, чедо моје мило, онога најнезнатнијег и безименог, не би било овога на земљи, сада знатног и именитог.

Ни њиву не чини једна љетина, па ни народ не чини један нараштај.

Ливаду не чини један откос, нити може уништити једна косидба. Што је за ливаду један откос, то је за народ једна битка или морија.

Народ ниче у таласима и пада у откосима смрти као трава, али опет прораста све гушће земљу и буја у новим нараштајима.

Запамти, чедо моје, наша гробља су најсвјетлији биљези нашег народа и најсветији граничници наше домовине.

Ако ти нико жив не може казати докле допире твоја земља и твоја баштина, потражи кости и гробове, и мртви ће ти истину казати„ …

[1] “Завештања Стефана Немање”, Миле Медић, Филип Вишњић, Београд.

(Фонд стратешке културе)

Odg: Националистичка тематика!
« Odgovor #80 poslato: Mart 17, 2015, 21:33:52 »
Што невичете да је прорадио форум?

Браћа Руси...