Image and video hosting by TinyPic

Autor Tema: Биолошки опстанак Белог Србског народа-ПО СВАКУ ЦЕНУ!  (Pročitano 5450 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.


,,Дај народу 'љеба и игара..."

То је демократија...

...а ово су Срби у демократији
,,Дај народу 'љеба и игара..." ова изрека најбоље описује свест србског народа у 21.веку,кад год је било густо,Србину су његови непријатељи сервирали на тањир разне видове забаве...

Некад ратнички,трезвен народ је постао народ кукавица,алкохоличара,наркомана и педера,некада се у Срба ценило поштење и рад,сада се цене његови приходи,да ли вози нови БМВ, да ли има велики полни орган,у народу,курац. Србкиње су се цениле по природној лепоти,поштењу,познавању народних обичаја и пожртвованост,данас су се времена променила,Срби иду у корак са "европом",која је доживела исту судбину к'о и Срби. Данас нема части,поштења,рада,традиције.
 
Све би ово било смешно да је ово неки плод моје маште,ал' нажалост,то није тако. Што је најгоре,многи "Срби" подржавају "модерну Европу". Србија има милион проблема,али су највећи проблем  екстремисти,фашисти и нацисти. А исти ти нацисти чувају здравље,имају породицу,неки су чак били у рату. То је сад небитно. То је била прошлост,ми идемо напред,у пропаст. Јуче су момци ишли у војску,данас иду на егзит,гучу где се "веселе" са олошом.

Следимо пут својих предака...
Некад девојку ниси женио ако не зна да скува основну храну,данас је не жениш ако не зна песме од ЈК,Шака Полументол бомбоне.Више се не пева "Ој Србијо мила мати!" већ се пева "Инсомнија"... И тако ћемо ићи до саме ивице амбиса а кад скочимо у ту рупу,онда ћемо се сетити ко смо и шта смо,онда ћемо викати ПОМОЗИ БОЖЕ ДА СЕ СРБИ СЛОЖЕ,а Бог ће помоћи јер није осветољубљив,већ пати заједно са Србима.

А ти Србине и ти Србкињо,будите модерни,веселите се уз цигане,певајте песме усташких умјетника,будите ИН,а ми нацисти ћемо вас бранити када за то дође време.

Драган Симовић: ЗНАЊА БОЖАНСКИХ ПРЕДАКА
   
Песму посвећујем свим оним племенитим душама, које ми на разне начине припомажу, да опстанем, и стварам, у овоме свету.



 

Наше је да стварамо и градимо, не размишљајући о томе, да ли ће неко некад да уништава и раграђује то што смо ми створили и саградили.

Стварамо зарад самог Стварања, зарад Духа Стварања.

Јер стварајући и творећи дела, ми стварамо и творимо себе.

Све оно што створимо у видљивом и пролазном свету, то се у тренуту трена преслика и у невидљиве а вечне светове.

Зато је свако племенито дело, уистини, вечно дело!

То никада неће моћи да схвате људи од овога света, људи везани свим бићем својим за видљиви и пролазни свет.

И, да проширим самога себе: свако дело је вечно!

Свеједно да ли је узвишено или ниско, добро или лоше.

Вечна су сва наша дела, и ми смо вечни у делима својим.

Увек је бивало градитеља и рушитеља; оних који стварају и оних који разарају.

Али, увек су у предности бивали они који граде и стварају над онима који руше и уништавају.

Они који граде и стварају улазе изравно у Ириј (Рај) још за живота овоземаљскога, док они који руше и уништавају већ бивају и јесу у Паклу овога света.

Дивим се и радујем сваком племенитом делу свакога човека ма где он обитавао.

У свакоме племенитом делу препознајем и своје дело, препознајем Живога Бога.

Живи Бог ствара кроз нас; ми смо само оруђа, само алатке Живога Бога – Великог Створитеља и Градитеља.

Ми смо песници, гле, тек тајници и писари Духа Стварања!

То је наш песнички задатак: да будемо верни тајници и писари.

Никада ни један једини песник није ништа своје створио.

Он је само верно преносио све што је преко Акаше од Духа Стварања чуо, видео, осетио и доживео.

Они песници који су стварали своју поезију – давно су заборављени.

Они као ни да били нису!

Нико од нас нема својих дела.

Сва наша добра дела припадају Градитељу.

А сва наша лоша дела припадају Рушитељу.

Наша Слобода садржи се у избору!

Ми смо неизмерно слободни – слободни да бирамо.

Све бирамо: Богове и Претке, Веру и Знање, Пут Светлости или Пут Таме.

Кад кажем да бирамо Богове, онда мислим да бирамо све!

Од избора Богова зависи свеколика Судбина.

То су наши Древни знали, само би требало да приупитамо своје Древне Претке.

Зато се не смемо одрицати својих Древних Предака.

Ако их се одрекнемо, онда се више не сналазимо у Простору и Времену.

Онда смо као суво лисје на јесењем ветру.

Зашто се не смемо одрицати Предака?

Зато што је у Светлосном Бићу Предака записан и наш Животни Пут, као и Животни Пути наших Потомака.

Наш заметак, наш почетак садржи се у нашим Прецима, али се, истовремено, и заметак наших Потомака садржи у Прецима.

То је као сасећи жиле, сасећи корен Дрвету Живота.

Сва учења, сва знања овога света, убеђују вас, преко злих волшебника и мрачних учитеља, да би требало да сасечете жиле и корен Дрвету Живота.

А када то учините, онда сте слугиних слугу слуге; онда сте робови невидљивих Синова Таме.

Шта данас видите у свету?

Видите чопоре и крда, бесловесну руљу што Путем Смрти корача.

Шта данас чујете у свету?

Чујете само лелек и јаук робова.

Шта данас осећате у свету?

Осећате смрад паклених душа, душа проданих Господару Таме, душа проданих Великом Брату.

Од тог смрада паклених душа, ни Мајка Земља не може више да дише.

Зато се и побунила противу нас!

Само вас Знања Божанских Предака могу избавити из тамница овога света.

Само вас Знања Божанских Предака могу извести на Пут Светлости.

Ово вам казујем из Љубави, из Срца и Душе.

Не казујем вам казивања ради; не казујем вам убеђивања ради.

То није мој стил, и то нисам ја.

Свако је слободан да бира; слободан да све бира!




Востани Сербијо,давно си заспала!

АКТИВИСТИ НОРДИЈСКЕ ОМЛАДИНЕ СКИДАЈУ ЗАСТАВУ ''КОСОВА''!

Ова фотографија је снимљена испред ''амбасаде Косова'', у Стокхолму 28. јуна. Активисти шведске патриотске организације Nordisk Ungdom (Нордијска омладина), покушали су на Видовдан, 28. јуна, да замене заставу ''Косова'' са ''амбасаде Косова'' у Стокхолму, и замене је српском заставом. Тројица активиста су ухапшени, одмах након што је фотографија начињена, те због овог учињеног дела, сада чекају суђење. Из Нордијске омладине поручују, да ће увек стајати уз сву браћу широм Европе, и да ће Косово једног дана бити српско, а Европа припасти Европљанима. Интернет страницу Нордијске омладине, можете посетити на следећој адреси:

http://nordiskungdom.se/

Greetings from Serbia, our European brothers!


Катастрофалне последице „кристалног мета“


Метамфетамин, дрога која ствара акутну депресију, психотичне нападе и трајно оштећује мозак, потиснула је на друго место употребу кокаина и хероина, наводе америчке власти. Објављивање шокантних фотографија дугогодишњих зависника само је један од видова скретања пажње млађој популацији на ужасне последице тзв. „кристалног мета“.
Синтетичка дрога метамфетамин, која врло брзо ствара велику зависност, постала је глобална претња, пошто је на друго место потиснула употребу кокаина и хероина, саопштили су представници америчких власти.

Особа на слици пре почетка конзумирања 2001. године и као тешки зависник 2008. године

Више од 27 милиона људи широм света користи амфетамине - углавном метамфетамине. Тај број надмашује број корисника хероина и кокаина заједно, наводе из ДЕА, америчке агенције за борбу против дрога.

Зависник у фебруару 2005. године и децембра исте године!

Управо из тог разлога, америчка полиција је, под називом „Лица мета", објавила шокантне фотографије дугогодишњих зависника од метафетамина. На овај начин желе да скрену пажњу млађој популацији, и покажу им какве катастрофалне последице ствара овај наркотик.

Иста особа 2003. године и 2006.

Само 2,5 године касније

Метамфетамин, познат и као кристални мет, стимулативно је средство које ствара снажан осећај еуфорије и велику психолошку зависност. Ова дрога, коју је први синтетисао један хемичар у Јапану 1919. године, релативно је јефтина и последњих година хара међу америчком омладином, поготово на западној обали САД. Трговина овом дрогом узима све више маха у целом свету, упозоравају стручњаци.

Фотографије из 2003. године и из 2007.

Прва је настала 2005, а друга 2009. године

Криминалне организације кријумчаре мет из Северне Америке у Јапан. Истовремено, хемикалије које служе као сировина за производњу метамфетамина транспортују се бродовима из Индије и Кине у Јужноафричку Републику, а одатле у Јужну и Централну Америку и Египат.

Фотографије из 2006. и 2008. године

Последице су катастрофалне - конзумирање кристалног мета доводи до насилног понашања, анксиозности, конфузије, болести дисајних органа, несанице, губитка телесне тежине које води ка екстремној анорексији. Такође изазива убрзан рад срца и повећава крвни притисак, што може резултирати срчаним проблемима са смртним исходом.

Овој девојци је било довољно само годину дана да се „зомбира“

Ако се узима у дужем временском периоду, метамфетамин развија параноју, поремећаје расположења, заблуде и халуцинације. На пример, зависници могу да халуцинирају додир инсекта или гмизавца на кожи, и тада су склони повређивању, гребању коже до те мере да стварају отворене ране, које су подложне инфекцији.

Зависник у периоду од маја 2000. године до новембра 2005. године

Многи зависници често имају кварне зубе, у гангренозном процесу, а као разлог се наводи смањен проток крви до зуба и десни, као и сувоћа усне дупље због смањеног лучења пљувачке.

Први стадијум конзумирања из 2000. године и последњи 2007.

Временска разлика између ове две фотографије је само годину дана

У случају овог човека, разлика је само три месеца!

ЈУРИШНИК РЕВОЛУЦИЈЕ



Кроз маглу и смог, и мирис непријатељског леша, са заставом јури војник револуције.

Чизме су му умазане непријатељском крвљу, док севају громови муниције под његовим ногама, он и даље јури, не посустаје. У подсвести се сећа свога дома, своје сестре и мајке што се на растанку помолише за њега, спремише му топлу погачу и домаћу храну, сестра га помилује и изљуби, док деца трчећи за њим да испрате нашег војника, и мајка, пустише сузу која паде на тло наше земље натопљене крвљу наших отаца и дедова. Сети се јуришник топлог дома, зелене траве свог дома и својих планина, реке своје, прве љубави, радости и кајања. Сећа се извора на ком је као пастир Србије пио воду, старе кафане и пријатеља, где је рујно вино пио до зоре уз музику наших старих песама. Он је одрастао овде, Србија мати га је прехранила, човеком направила и подарила му живот.

Док се присећа, све је ближе непријатељском рову, рањен је, али не клечи, наставља даље са заставом у руци, држи је чврсто и не посустаје. Већ види пале другове са којима је одрастао, у клупи седео, растао и о њима се бринуо. Сећа се пријатеља са којим је до зоре пио, са којима се тукао и волео, са којима је судбину делио.

Падају пријатељи од непријатељског зрна све више, Србија се храни крвљи својих синова. Помисли он, одлазе прецима, чекају их, док крвав запиње од тела своје браће. Гранате одјекују уздрмавајући тло под његовим ногама, окрену се на секунду и виде једног од својих другова, умире од бола, остаде без руке и ноге, такве мучке гласове испушта да само што му не пукну жиле на врату и лицу, скида капу и пада. Када виде то, јуришник тек не посустаје, још једном се сети свога места, и тешко му паде, али и даље иде јуришник, све теже, јер тешке српске ране кидају га целог. Јуришникова застава се и даље виори, на пола расцепана од непријатељске муниције, али и даље је на штапу, и даље се њене боје жарко виде, и даље непријатељ стрепи.

Црне вране окружише бојно поље, и зачу јуришник песму своје мајке, виде лице своје сестре, и сузу своје вољене, и пред маглом смога бојних отрова виде извор и своју гору, те још јаче удари на непријатеља, расним поносом беле Србије, те га стрефи душманско зрно међу груди јуначке. Држи јуришник заставу и на земљи, још се виори, капци му већ постадоше тешки, тек тад песму чује, зачу гласове који га зову, и тада се јуришникова душа сједини са старим прецима који га примише у свој дом.

Не зна му се тачно име, јуришник само беше. Али положи свој живот, за тебе.

Критична маса

Термин критична маса (критичан број) често се употребљава у разним политичким текстовима и говору. Његово значење није јасно дефинисано, али отприлике означава колико је људи (квантитативно) потребно да се побуни против неког режима, да би он био срушен. Ово рушење је мање-више насилно, с тим да степен насиља иде од демонстрација до грађанског рата, као најнесрећнијег и најекстремнијег исхода. Пошто тачна дефиниција критичне масе, као што смо рекли, није дата, јављају се разна мишљења колико би она заправо требала да буде. С једне стране су они који сматрају да заправо критична маса и не постоји (није важан број него сој) и да промене настају због дејства неколицине посвећених појединаца а не масе људи. С друге стране су они који сматрају да је учешће огромног броја људи неопходно и процењују да је за успешан преврат потребно да га подржава барем 20-25% становништва (у Србији би ово било око 2 милиона људи).

Оба ова погледа садрже и тачне и нетачне тврдње. Што се тиче овог првог, тачно је да свака револуционарна идеја настаје као дело једног или неколико генијалних људи. Међутим, такође је тачно да она остаје само идеја, док се не актуализује , а за то је потребно мноштво које ће је прихватити и спровести. Што се тиче другог погледа, тачно је да је за збацивање једног режима потребан општенародни консензус (договор), нарочито ако се ради о режиму који је спреман на употребу силе да би се одржао. Међутим, овај поглед пренебрегава чињеницу да је један велики део становништва једноставно пасиван, и непогодан за било какву политичку акцију. Шта више у тзв. “демократији” сасвим је уобичајено да око 50% гласача не излази на изборе. Како онда од њих очекивати нешто више, што би могло да им угрози здравље , имовину или положај у друштву?

Ко онда треба да чини критичну масу? Искуство показује да је за успех сваког покрета који жели преврат потребно да у њему учествује што више младих мушкараца од 18-25 година. Разлога за то има много, и покушаћемо да их укратко побројимо. Пре свега, жене (част изузецима) по природи свог пола нису револуционарно расположене. Оне су склоније да се друштвеним условима прилагођавају него да их мењају, чак иако се не слажу са њима. Ако и учествују у неком револуционарном покрету, по правилу је то учешће или у позадини или симболично, ради јавности. У сваком случају, тешко је од њих очекивати да ће бити војници-пешадинци неке побуне. На другој страни, мушка омладина млађа од 18 година (малолетна) увек је спремна да прихвати и прикључи се бунту сваке врсте. Међутим, у том узрасту је такво понашање више процес одрастања и самопотврђивања него озбиљан и чврст став, а сами адолесценти још увек нису повукли границу где престаје игра а где почиње озбиљно дело које са собом носи последице. Што се тиче оних старијих од 25 година, без обзира који су животни пут изабрали, ту већ долази до развијања одређене врсте конзерватизма . Ствар је проста : када неко добар део свог живота проведе у одређеном систему, тај систем (хтео он то или не) постане део њега. Правила система се науче , по тим правилима се игра и стиче одређена позиција у друштву. Такав човек онда убеди себе да отворени, улични бунт “више није за њега”. Разлог није физички , већ психолошки: страх да се не изгуби и оно што се већ има. Због тога се особе старије од 25 година по правилу револуцијама прикључују тек кад ствар постане врло озбиљна: или је ситуација у друштву таква да се више не може поднети, или је револуција већ поодмакла.

Остају нам дакле младићи од 18-25 година, као демографска група најопаснија за режим. У тим годинама, они су довољно стари да имају свој профилисан став који се неће тако лако променити, и довољно млади да нису у великој мери везани за систем. Томе треба додати да је у питању узраст када су људи физички најспремнији и најборбенији. Шта више, по природи ствари, у турбулентним временима ова група је највише погођена незапосленошћу и са њом везаним економским недаћама – те стога има највише разлога да се буни. У данашње време власт углавном покушава да је пацификује системом хлеба и игара, односно неком врстом јефтине забаве: спортске и сексуалне. Овај систем је карактеристичан за све земље тзв “либералне демократије” , па је одатле увежен и у Србију. Професионални спорт и феномен навијања као његов привезак, служе пре свега да истроше енергију и сведу потребу за припадањем некој групи на активности које власт може да толерише. Ово се подједнако односи и на навијање из фотеље (из кладионице) као и на организовано навијање на стадионима. Властима одговарају сукоби навијачких група око тривијалних ситница. И поред свог јавног декларисања како насиље треба спречавати оне ће га толерисати све док није уперено против њих самих , јер се тиме нагомилана фрустрација и потреба за борбом празни на међусобно (само)уништавање. Сексуална компонента забаве, потребна младом човеку у том узрасту, промовише се кроз тзв. популарну културу (мада се у ствари ради о анти-култури). Музика, филм, ТВ и други видови медијске забаве граниче се са порнографијом. Ово има двојаку улогу: да јаким стимулансом одвуче пажњу са битних животних и друштвених проблема, и да код женске омладине створи слику како је пожељно да њихово понашање наликује понашању јавно глорификованих проститутки. Тако “припремљене” девојке постају још једно средство у пацификацији својих мушких вршњака. Сва ова средства делују док не престану да делују – односно до једног тренутка засићења, отрежњења и разумеавања сопствене ситуације. Тада видимо дојучерашњег хулигана како каже својој девојци да престане да се понаша и облачи као уличарка, и како уместо на навијаче противничког клуба сав свој гнев усмерава на режим. Када овај моменат наступа тешко је рећи, пошто је то ствар и индивидуалне и групне динамике. Међутим јасно се осети када се оваква промена деси код већег дела мушке популације од 18-25 година, када они, наизглед одједном, престају да буду контролисана руља и постају револуционарна маса.

Ако се погледа стање у Србији, извесно је да постоји огромно незадовољство садашњим стањем, и то управо међу младим људима. То нам потврђују јасни знаци, од скандирања на трибинама, преко графита на улицама до противљења паради хомосексуалаца. Србија се рапидно приближава критичној маси за промену система, пре свега у тој млађој популацији коју смо описали, а онда у свим осталим демографским групама које ће је следити. Сам процес је практично незаустављив, јер све више младих људи сматра да је тренутно стање неодрживо, али и да се промене не могу издејствовати уобичајеним легалним средствима (избори, партије и сл.). Власт са своје стране не само да не покушава да ствар поправи, већ својим поступцима директно иазива нарастање гнева и повећање броја незадовољних, до тачке кидања. Када се то деси, и критична маса буде достигнута, биће довољан било који наизглед безначајан инцидент да дође до нагле и бурне реакције, која ће као бујица збрисати постојећи режим.


http://www.arijevska-zora.blogspot.com/

Мисли о задацима за будућност!

Лежати болестан у кревету неколико недеља и месеци има својих предности. Толико има тога у тривијалностима свакодневног живота што не добија никакву пажњу; сада оно има шансу да полако пређе из подсвесног у свесно где бива тестирано и где му машта даје крила, да би могло да узме облик и живот. Људи често греше када претпостављају да практично деловање – непрекидна преокупација свакодневним потребама - није засновано на умним радњама. Стога они воле да поставе завидљива поређења између мислиоца и извршиоца! Истина је, међутим, да струјања у мислима и души не постају самосвесна када се одлучно суочавамо са дневним задацима и када се покушавају, пријањањем на посао, практично решавати сва питања!
Стога је веома лепо имати могућност да се погледа даље од свакодневних задатака и блиске будућности и уронити у дубину питања чијим смо решењима посветили своје животно дело. Где постоји боље време од овога, током дугих сати у болесничком кревету, када казаљке на часовнику изгледају непомичне, а ноћи бескрајне све док коначно не сване зора. Ова зора, уопште чињеница да сваки пут осване нови дан, је велика утеха, благословена извесност која чини мрак садашњице подношљивим, чак и ако се сати и године чине бескрајним; зора заиста долази, пријатељи, а са Сунцем долази и светлост. Овакве мисли током усамљеничких ноћи, мисли о национал-социјалистичким задацима будућности, које ћу укратко овде изложити, овакве мисли су сигурно прошле кроз главу већини наших другова у сличним околностима и на сличан начин, у овом тренутку нису предмет нашег деловања, али теку кроз њега.

Дух економије

Ми смо социјалисти и непријатељи смо, смртни непријатељи, савременог капиталистичког економског система, његове експлоатације економски слабијих, неправде у накнадама, неморалног вредновања човека на основу његовог богатства и новца уместо одговорности и достигнућа и одлучни смо да у сваком случају укинемо овакав систем! С обзиром на моју наклоност ка практичном деловању, очигледно је да морамо да га заменимо бољим, праведнијим и моралнијим системом. Није, међутим, довољно заменити један економски систем другим, неопходно је, пре свега, променити дух. Дух који треба надвладати је дух материјализма! Морамо преузети потпуно другачији начин економског размишљања, ослобођеног од савремних појмова укорењених у новцу, имовини, заради и лажном успеху. То је најбољи показатељ да је начин размишљања марксисте, лажног социјалисте, исти као и код капитализма. Из овог разлога, ја већ годинама говорим да та два формирају духовно јединство, само имају различите сигнале. Национал-социјализам, који извире из органског живота, ставља на страну речи теорије која је далеко од стварног света исто као и мртве идеје умируће цивилизације.
Морамо да научимо да економија нације није зарада нити добит, који јесу битни, већ задовољење потреба сопственог народа. Ово, и ништа више, јесте задатак националне економије. Морамо да схватимо да идеје о светској трговини, трговинском билансу, суфициту итд. припадају умирућој епохи и које су се свеле на апсурдно, зато што крше вечне законе органског живота и зато што имају порекло у шпекулацијама, а не у потребама или земљи. Морамо да научимо да је то издаја када шпекулативна производња, са свим средствима оглашавања и рекламирања, ствара вештачку потражњу, издаја људског рада, људског живота. Јер вештачки створена потреба подстиче све веће аспирације, које са своје стране дуплира људско ропство, које је умно ропство, јер је ум од душе преузео господарење животом. Шта народ данас зна о животу? Трче наоколо до изнемоглости и муче се као робови у галији само да би живели страховито празним животом. Није ствар у томе да нови економски систем којим тежимо производи више. Улог није већа производња, што захтева марксизам, већ људска душа. Производња и економија имају само један задатак: да задовоље економске потребе појединаца, одбацујући робу која дугује своју потражњу искључиво вештачкој стимулацији и одбацујући тезу о „профиту и добити“.
Морамо да схватимо да је рад много више од имовине, достигнуће много више од дивиденди. Најгоре од свега у капиталистичком економском систему је да се све вреднује новцем, богатством и имовином. Пропадање нације је неизбежан исход примене оваквих стандарда, пошто је селекција на основу имовине смртни непријатељ виших људских вредности и живота. Ми нисмо оставили нимало места сумњи да наш национал-социјализам разбија овај власнички прерогатив и да ће ослобођење радника укључити и поделу зараде, имовине и достигнућа. Али, остати само на томе би значило прихватити старе стандарде и равнати се према њима, а истовремно би се запоставила духовна револуција која је идеологија која нас супротставља духу савременог система. Ми се свесно супротстављамо вредновању на основу имовине вредновањем на основу достигнућа. То је једино вредновање које признајемо! Ми свесно стављамо рад на вишу позицију од имовине. Ми смо усредсређени на достигнућа, не дивиденде, и признајемо одговорност, не богатство и луксуз, као круну људског труда. То је нови поглед на свет, нова религија корпоративне државе и економије. Она констатује да је стравично правило златног телета окончано и да су разлике између поједнинаца и разлике у правима заправо разлике у достигнућима, степену одговорности, разлике које долазе од Бога и које су свете!

Дух друштва и државе

Као што је наша борба против капиталистичке економије истовремено и борба против духа те капиталистичке економије, борба која мора бити укорењена како у спољном наступу тако и у срцу сваког појединца, исто тако је наша борба против данашњег друштва и савремене државе истовремено борба на живот и смрт против духа тог друштва и те државе: против либерализма и лажне демократије!
Дух наше национал-социјалистичке идеје мора надвладати дух либерализма и лажне демократије ако желимо да Трећи Рајх уопште постоји! Дубоко укорењени у органском животу, схватили смо да је лажно веровање да су људи једнаки смртна претња којом је либерализам уништио народ и нацију, културу и морал, продирући у највеће дубине нашег бића! Либерално размишљање разједа саме основе живота, уништава крв, разара свети поредак заснован на неједнакости која нема ничег заједничког са садашњом друштвеном структуром. Јер хијерархија, о којој ја овде говорим, зависи искључиво од достигнућа појединаца у заједници. Морамо са фанатичном упорношћу одбијати да прихватимо често изговорену лаж да су људи „у основи једнаки“ и једнаки у смислу свог утицаја у држави и учешћа власти. Људи су неједнаки, неједнаки су од рођења, постају још више неједнаки током живота и стога се неједнако вреднују по својој позицији у друштву и држави. Али оваква неједнакост има само један стандард, односно може имати само овај, један стандард: допринос појединца друштву, нацији и држави!
Стога долазим до захтева који на први поглед изгледа као утопија, али који се неизбежно намеће након свега што сам рекао, и који се наметнуо многим друговима на сличан начин. Захтев за неједнаку расподелу права у складу са доприносом држави захтева разраду процеса селекције по којој ће се допринос мерити. У оквиру национал-социјалистичког покрета много се прича о појави нове групе вођа, и ово се дотиче онога о чему говорим. Али методи који су препоручени као решење: генетске провере, индоктринација, итд. ми се чине сумњивим у смислу могућности, вредности па чак и ефективности! Други начин, савршено поштен, је војни начин на који ми је пажњу скренуо мој пријатељ Пфефер, а то је селекција од стране војске.
Ово захтева да војна служба буде добровољна, да буде право, а не обавеза. Практично, то би се решило тако што би по закону сваки грађанин морао да служи држави две године; током овог времена он не би, као што присталице обавезног радног рока желе, градио путеве или учествовао у другим јавним радовима, већ би учио занат. Тако да не би постојао нити један грађанин који не би имао бар двогодишњу занатску обуку. Селекција најбољих би била резервисана за оружане снаге чија би служба трајала четири године и стога привукла само оне највољније да се жртвују и која би са собом донела опасност рата и захтевала све херојске особине. Приступ је добровољан и независан од било какве силе. Ко може сумњати да грађани који се добровољно јаве за војну службу, која их одваја од приватног живота дупло дуже од цивилне, и која још уз то, за разлику од ове друге, не ствара практичне предности у животу већ напротив, након много суровије службе ставља живот у опасност у случају рата, ко може да сумња да су ови грађани најбољи од свог народа, чији допринос држави досеже далеко изнад просека?! Има ли ичег природнијег од тога да национал-социјалистичка држава вреднује њихов допринос изнад доприноса других, толико да уз опште право гласа сваком грађанину, овим добровољним браниоцима државе додели десетоструко право гласа?! Шта је ово ако не признање принципа доприноса као основе за политичка права? Заузврат, војна професија би видљиво преузела водећу улогу у држави која је пре свега њихова и коју ће одржавати и штитити од свих напада споља. Био би грех не направити исту селекцију и код женског пола. Пошто су све карактеристике пропадања изражене подједнако код оба пола, стога је и основа иста; скоро се може рећи да је оно чак још јаче код мајки. Био би то заиста неопростив превид уколико национал-социјалистичка држава и овде не би потражила метод природне селекције којим би одвојила један део и претпоставила, да управо претпоставила, другоме.
Код мушкарца војна служба је најозбиљнији и највреднији облик учешћа у држави, код жена то је мајчинство! Постоје бројна ратничка племена у Африци код којих мајке које умру на порођају бивају сахрањене са истим војним почастима као и мушкарци пали у борби. У томе је двострука симболика: осим признања за јунаштво, показује се да је вредност ових људи за племе била иста. Мени се стога чини као логичан и обавезујућ наставак напора ка природној селекцији најбољих поредити мајчинство у браку жене са војном службом мушкарца и наградити га исто тако већим бројем гласова. Очигледно је само по себи да право на више гласова није једини облик награде, већ да се морају дати и додатне преференце у политичким правима, код избора судија и високих званичника, постављању чиновника и у свим почасним звањима. Назовите то утопијом, али за мене је то извесност: после двадесет до тридесет година такве селекције нација ће имати групу вођа која ће променити целокупан изглед друштва и државе и који ће бити неразрушива потпора ове државе и њене економије.

Дух културе

Постоји ли још нека посебна реч неопходна да покаже да лажни дух савременог живота мора у корену бити поражен уколико заиста желимо да створимо нешто ново, нешто ново што ће трајати? Више се не може писати о „духу нашег времена“, била би то превелика лаж! Ја нисам до краја схватио сву трагедију савременог живота док нисам имао времена да читам, као што је то било за време моје болести. Да не знам колико су људске душе гладне, гладне и жедне, имао бих утисак, на основу књига којих сам прочитао, да је душа коначно мртва и да ју је заменио разум, ratio, који сврху и значење види само у механичком и само у техничком. Постоји једно ужасно безнађе у људским душама, распад свих вредности, нестабилност која узалуд тражи стабилност, стабилност коју више не налази у религији и коју је изгубила у етици. „Релативност“ – то је кључни појам савремене културе. Релативизам у свим стварима, у сваком знању, у свим осећајима. За то време грижа савести узалуд покушава да покрије унутрашњу нестабилност „психоанализом“. Само језгро је поједено и у великој мери изгубљено.
Ово је највећа, ако не и неизлечива рана! Јер дубока је истина да је морални препород предуслов социјалног и политичког става једног народа. Не желим да ме погрешно схватите кад кажем морал. Морал је увек заснован на духовној природи, а не на наводно непроменљивим заповестима чак и ако су оне узете из духовне природе. Овде не говоримо о догматском схватању морала неког реда или религије, већ о складности, складности између Божијег у човеку и вечног у природи. Облик ове складности је везан зе време исто као што је везан за човека, али садржај је вечан.
Тешко је, поготово овде, предложити конкретне мере које би водиле ка побољшању. Упркос томе, мој практични ум покушава да постави опште захтеве. Утицај државе би требало пре свега да буде индиректан, преко школа користећи учитеље са одговарајућим ставом. Оно што је, пак, неопходно да би се променио садашњи дух дезинтеграције, распада, бесмисла, релативности и неискрености или да се бар спречи да зарази онај део становништва који је остао здрав, изузев подршке свим искреним религиозним напорима, је следеће: осећање части мора бити постављено у центар духовног живота! Било би погрешно игнорисати чињеницу да, за многе народе, од којих многи нису генетски најгори, религија више није способна да формира овај центар као што је то чинила у Средњем веку. Али осећање части, које је само по себи карактеристика најбољих људи, је још увек способно да заузме своје место као доминанта душевна сила, да организује човекове мисли, које су расцепкане и засуте превеликим бројем нијанси, што ће му омогућити да поново нађе смисао живота. Када стављам нагласак на дужност као политичко и социјално активирање части, то је само друга фаза исте акције. Ја, стога, видим смисао живота као комплетирање људске егзистенције кроз част и дужност. Ово је решење које се може применити на данашњег грађанина и која, за њега, представља „Пруски стил“ његовог испуњења.
У једном морамо бити савршено јасни: форме и институције су променљиве, оне никада нису ни исправне ни погрешне саме по себи. Постоји, међутим, само један исправан дух, онај са конструктивним погледом на свет. То је дух вечне природе, коју је продуховио човек, лик Божији! По нашем дубоком уверењу и на основу онога што знамо, тај дух је у нама, у идеји национал-социјализма, и тај дух и ниједан други изградиће хиљадугодишњи Трећи Рајх.

Грегор Штрасер


http://www.arijevska-zora.blogspot.com/

IMPERIJALISTIČKA OKUPACIJA BALKANA

Kako se imperija Rothschild rasporedila na prostoru bivše Jugoslavije i tko je sve s političkih vrhova upleten u ovu mrežu.

1) Lord Jacob de Rothschild
2) sin Nathaniel
3) Baron David de Rothschild, vođa klana Rothschild
4) Sir Evelyn de Rothschild
5) David Rockefeller, Sr. čiji je sin Nick, dok mu je nudio guvernersko mjesto Nevade, rekao filmskom režiseru Aaron Russo-u o 9/11, prije nego što se i dogodilo.
6) Nathan Warburg,
7) Herr Heinz (Henry) Kissinger,
8) George Soroš, financijer i manipulator
9) Paul Volcker, globalist i ekonomski savjetnik Zbigniewu Brzezinskom
10) Larry Summers, Obamin ekonomski savjetnik
11) Lloyd Blankfein, CEO, Goldman Sachs
12) Ben Shalom Bernanke, šef Federalnih Rezervi, bankster

Rothschildova hobotnica
Jugoslaviju je trebalo podijeliti kako bi imperija Rothschild i ostale mulinacionalne kompanije u obliku i pod imenina raznih kompanija mogle "kupiti", instalirati i kontrolirati sve profitabilne poslove na cijelom ovom prostoru.
Marksizam, globalizam, mondijalizam, novi svjetski poredak, liberalizam...sve su to eufemizmi za pojam koji predstavlja nevidljiva imperija familije Rothschild.
Rothschildi ne umiru, oni samo odlaze u povijest, a na njihovo mjesto neupadljivo dolaze njihovi sinovi i unuci. S pozornice je, kako se šuška, otišao stari gazda Jacob, a na njegovo mjesto dolazi sin Nathan (Nathaniel Filip Rothschild, koji nosi ime rodonačelnika engleskih Rothschilda). Teško breme je palo na nejaka pleća mladog nasljednika. Nathan nije sam. U vođenju imperije pomoći će mu stričevi Evelyn i Edmund i ostali članovi engleske familije (Katrin, Ema, Leopold…), ali i rođaci iz Francuske (David, Eduard…).
Familija Rothschild ima svoje guvernere, premijere, ministre, nadzornike koji vode računa da se sve odvija po velikom planu.
Europsku uniju su stvorili Rothschildi (Shuman, Hazar). EU predstavlja eksploatatora Rusije, koju treba osloboditi balasta Sibira. Za taj posao, Rothschildi su u radni odnos primili Soroša, Berezovskog, Hodorkovskog, Kasparova, Mittale…

Da bi otkrili pozadinu i uzroke ovih zbivanja, neophodno je zaviriti u mračnu povijest hazarske dinastije Rothschild, identificirati agente, sive kardinale, polakomljene političare, kao i mehanizme njihovog djelovanja.
Krenimo od Rothschilda, glavnih igrača. Oni su ti koji koji se nalaze na vrhu piramide.

KO SU DANAŠNJI ROTHSCHILDI?
Iako se još od Drugog svjetskog rata, od strane Rothschildovih odjeljenja za formiranje javnog mnijenja, širi uvjerenje da je njihova moć danas beznačajna i da će ostati upamćeni po vinarijama u Francuskoj ili vrtovima i kao filantropi u Velikoj Britaniji, stvarnost nam projicira potpuno dijametralnu sliku. Oslanjajući se na temelje koje su postavili djedovi i očevi, današnji potomci dovršavaju misiju koja traje više stoljeća. Rothschildi predstavljaju danas lokomotivu hazarskog vlaka koji ide ka Rusiji i ogromnim sibirskim prostranstvima. Taj vlak, koji prolazi i preko Balkana, treba napuniti armijama novoprimljenih članica NATO pakta, koje će se boriti za imperiju Rothschilda.
Malo je poznato da su Rothschildi skriveni vlasnici američkih Federalnih rezervi, Pariškog kluba, Londonskog kluba, te kontrolori Međunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke.

CRVENI ŠTIT IZ FRANKFURTA
Da bi bolje upoznali novog kralja i njegove vojvode, pogledajmo osobnu kartu i kronologiju ove dinastije. Sve je počelo krajem 18. st. od Meyera Amschela (negdje Mozes Bauer) Rothschilda.
Rothschildi (Rothschild u prijevodu znači "crveni štit") su porijeklom iz Frankfurta, ne slučajno, najvećeg financijskog centra u EU. Ono što je vrlo indikativno, je, da se u Frankfurtu nalazi sjedište Centralne Europske Banke i svih vodećih europskih i američkih banaka, koje su većinom pod kontrolom dinastije. Frankfurtska burza (jedna od najznačajnijih u svijetu) je dio "Deutsche Börse" koja je u vlasništvu Rothschilda preko "Children's Investment Trust" i "Atticus Capital" s jedne strane i svojih podružnica "Merrill Lynch" i "Fidelity Investments".

O tome tko su Hazari, pisac Dejan Lučić kaže:
Od današnjih Židova, 90% su porijeklom Hazari. To je jedno tursko-azijsko pleme, koje je primilo židovsku vjeru sredinom 8. st. Kada im se carstvo u 10. st. raspalo, naselili su se širom Rusije i Europe, a kasnije i na američkom kontinentu. Oni su konvertiti i uopće nemaju semitsko porijeklo. Semitski Židovi potječu iz Palestine i njih je otprilike 7 do 10%.
Amschel je imao pet sinova, koje je rasporedio širom Europe. Salomon je otišao u Beč, Karl u Napulj, Nathan u London, James u Pariz a peti sin Amschel je ostao u Frankfurtu. Sinovi i njihovi potomci su za nepunih dvjesto godina u potpunosti pokorili i podjarmili zapad. Tako su postavljeni temelji "Pax Judaica". Glavnu riječ vodi englesko-francuski tim Rothschilda na čelu sa Nathanom, sinom Jacoba Rothschilda. Engleski tim predvode vremešni Edmund i Evelyn sa mladim Nathanom, a francuski, Guy Rothschild sa sinovima Davidom i Eduardom.

Meyerovi sinovi
ENGLESKI ROTHSCHILDI
Engleski ogranak Rothschilda je osnovao Nathan Meyer, treći Amschelov sin. Tokom 19. i 20. st. je uspostavljeno jedinstvo britanske krune i ove familije, tako da je novija povijest Britanije neraskidivo vezana za hazarsku dinastiju. Danas, hazarski trijumvirat čine spomenuti Evelyn, Edmund i Nathan.
Edmund Rothschild(1916)
Karijeru je gradio forsiranjem britansko-hazarskih interesa u posljeratnom Japanu. U saradnji sa Winstonom Churchillom je osnovao BRINKO (British Newfoundland Development Corporation) korporaciju u Kanadi.
Edmundova kćer Katrin je žena Marcusa Agiusa, predsednika "Barclays" globalne financijske grupe (nakon kupovine ABN-AMRO, nizozemske bankarske grupe, ove dvije Rothschildove grupacije su postale jedno tijelo). Marcus se nalazi i na čelu BBC -a.

Evelyn Rothschild (1931)
Kum Crnog Plemstva, desna ruka kraljice, vođa Illuminata, vođa internacionalnih cionista, vlasnik Izraela, glavni bankar Vatikana, i kontrolor svjetske opskrbe novcem. Prema Benu Fulfordu nedavno je ovlasti prenio na Davida Renea De Rothschilda. Sir Evelyn De Rothschild And The Unholy Trinity...
Nakon ujedinjenja engleske i francuske Rothschild financijsko-bankarske grupacije, i ustupanju vodećih pozicija u istim, ostao je na čelu ogromne N M Rothschild & Sons, investicijske banke iz Londona.
Pod kontrolom Evelyna se nalazi štampa (list Economist, Daily Telegraph...)
Osnovao je Asocijaciju za proučavanje povijesti bankarstva i financija sa sjedištem u Frankfurtu.
Posjeduje međunarodnu korporaciju De Birs, jednu od vodećih u oblasti eksploatacije, obrade i distribucije dijamanata.
Sa suprugom Lin Forester kontrolira " First Mark Communications International LLC", i "Field Fresh Foods" s indijskom familijom Mittal, koja zapravo ima ulogu zastupnika Rothschildovih interesa i kapitala (velika "Bharti" grupa).
U oblasti politike Evelynovi glavni agenti(uključujući i Soroša) su Norman Lamont, Peter Mendelson, Oliver Letwin i Vernon Jordan (svi Hazari!). Lamont utječe na Konzervativnu stranku i potencijalnog premijera Michaela Howarda (Hazar). Bio je ministar financija za vrijeme mandata Margaret Tatcher. Učestvovao je na regionalnim konferencijama zajedno sa Stjepanom Mesićem i Borisom Tadićem. Peter Mendelson je aktualni ministar V.Britanije u EU i blizak je laburistima i Tonyju Blairu.
S druge strane, Vernon Jordan (Lazard banka) je veoma utjecajan u Demokratskoj stranci u SAD (bio je savjetnik Billa Clintona, vodio kampanju za Johna Kerrya 2004. godine). Supruga Lin je financirala predsjedničke kampanje Billa Clintona a takođe je bliska prijateljica Hillary Clinton. Kako Clinton uklanja protivnike...
Takođe, Evelyn je vrlo blizak sa Vojvodom od Yorka, princom Eduardom (sin kraljice Elizabete), što otkriva samo dio dugogodišnje sprege britanske kraljevske dinastije i familije Rothschild.

Nathan Filip Rothschild(1971) i Otac Jacob Rothschild

Mlađani Nathan je sin Jacoba Rothschilda, od koga je naslijedio bezbroj poslovođa, agenata, utjecaj na vitalne političke, ekonomske, medijske i vojne institucije širom svijeta, pa čak i Butrint arheološko nalazište u Albaniji...
Kompanije i korporacije "RIT Capital", "Atticus Capital", "JNR Limited", "NM Rothschild", "Vanco", "Trigranit", "British Petroleum", Rio Tinto su samo dio sredstava koje stoje Nathanu na raspolaganju novom kralju u pohodu na istok. Za tu svrhu, na usluzi su mu, pored zapadne nomenklature u okviru EU, NATO-a, Britanije, brojni financijski i politički operativci širom Euroazije (Soroš, Berezovski, Đukanović, Mittali...)

FRANCUSKI ROTHSCHILDI
David Rene Rothschild (1942)
Francuska dinastija Rothschild, koju je osnovao James Meyer, predstavlja bočnu podršku britanskom trijumviratu. U tom smislu, pojavljuju se David Rene i Eduard Rothschild, sinovi Guya Rothschilda. David se nalazi na čelu NM Rothschild grupacije, koja je podijeljena između engleskih i francuskih Rothschilda. Nalazi se na čelu "Rothschild & Cie Banque", uticajne investicijske banke u Zapadnoj Europi.
Eduard Rothschild (1957)
Davidov polubrat Eduard je takođe član investicijske banke. Pored toga, kontrolira ugledni francuski list "Liberation". Nalazi se na čelu "Imerys", metalurške kompanije koja je u vlasništvu Rothschilda od 1880. godine.

Rothschildi u Srbiji
Novi kralj u Srbiji nastupa u više traka, pomoću kojih nastoji da zauzme rudarske bazene, energetiku, prehrambenu industriju, medijsko tržište...U prvoj traci se nalazi, već duže vrijeme usidreni, George Soroš, koji predstavlja krucijalnu polugu ekspanzije Rothschildovih ka istoku i prvi eksponent Nathana Rothschilda u Srbiji.
Rothschildi nikada ne rade bez posrednka: Ministar za infrastrukturu Velimir Ilić, Ambasadori Kanade i Mađarske, Šandor Pap i Robert McDougal, Kanadski ekonomski savjetnik, Đurđevka Čeremić, Predsjednik TriGranit korporacije Šandor Damian, Potpredsjednik za vanjske poslove TriGranit-a Peter Lorincze, Predsednik Upravnog odbora Srpskih željeznica Pavle Popović, Generalni direktor Srpskih željeznica Milanko Šarančić, Direktor CIP-a Milutin Ignjatović.

George (Schwartz) Soroš, glavni agent Rothschilda
Soroš je mađarski Židov (Hazar), rođen u Budimpešti 1930. godine kao György Schwartz (roditelji su 1936 promijenili prezime u Soroš). Školovao se u Londonu i pedesetih godina odlazi u SAD. Značajnu ulogu u njegovom razvoju imao je čuveni Hazar Karl Popper, koji je aminovao projekte Soroša i bio njegov guru. U svijetu se ovaj "sivi kardinal" prikazuje kao "Robin Hood kompjuterskog doba", zato što, tobož, uzima novac od bogatih država i srdačno ih dijeli istočnoj Europi i Rusiji, preko svojih fondacija. Na taj način instalira "demokraciju" i "građansko društvo" u zemlje koje su napaćene i iscrpljene u komunizmu, a taj komunizam su ove zemlje ugurali upravo ti isti Rothschildi.
Karijeru je gradio financijskim špekulacijama širom svijeta, i to najviše zahvaljujući svojoj familiji investicijskih fondova "Quantum Fond", u kome su direktori, istovremeno i njegovi agenti, talijanski i švicarski financijeri.
Veza Soroša i Rothschilda se ostvaruje preko mreže povjerljivih ljudi iz koji sjede u upravnim odborima fondova, trustova, kompanija, banaka... Jedan od takvih je bio izvjesni Richard Katch (također Hazar), član odbora " Quantum Fonda". U isto vreme je bio na čelu "Rothschild Italija S.p.A." i u odboru komercijalne banke "N.M. Rothschild & Sinovi" u Londonu. Drugi bitan igrač je Niles O. Taube, takođe član Quantuma i partner investicijske grupe "St. James Park Capital", koja sada pripada Nathanielu Rothschildu.
Veza se ostvaruje i preko Societe Generale Banke, u kojoj se nalazi direktor Michael Cicurel, predsjedavajući menadžmenta Edmunda Rothschilda i član savjeta Rothschild & Cie Banque.Također, čest partner Soroša je bio i James Goldsmit (Hazar), rođak dinastije Rothschild.

Soroševa mreža u Srbiji
U Srbiji, ovaj sivi kardinal vrši pripremu terena za Nathaniela Rothschilda i predstavlja značajnog kreatora političke, pravne, privredno-financijske, kulturne, medijsko-informativne slike društva. Na tom putu nastoji da istisne crkvu, jezik, pismo, povijest, nacionalizam... Svoju mrežu utjecaja izgradio još tijekom devedesetih godina preko "Fonda za otvoreno društvo", "Fonda za humanitarno pravo", "Helsinškog odbora" , "Beogradskog kruga", "Europskog pokreta", "Centra za antiratnu akciju", "NUNS-a", "ANEM-a", "OTPOR-a"...
Danas, sve vodeće nevladine organizacije jesu istureno odjeljenje Rothschilda, i zadužene su, ne samo da ostvare što veći politički utjecaj, već i za psihološko oblikovanje nacije. Putem permanentnog inputiranja genocidnosti, zločinačke naravi i kolektivne krivnje, ove fantomske organizacije žele da stvore strah i sramotu u narodu, koja treba da se materijalizira u vidu indiferentnosti prema komadanju zemlje, rasrbljavanju ili bolje rečeno, kolonizaciji. To se sprovodi i u formi liberalizma, koji treba da metastazira u institucijama države, u porodici, naciji, tradiciji, kulturi...te na taj način treba osigurati nesmetan prodor Rothschildovoj imperiji.
Soroš manipulira razne nevladine udruge i udruge za ljudska prava u cilju nametanja kolektivne krivnje.
Kolektivne krivnja je dijelom opravdana – gledajući na rat u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu, ali motivi Soroša i klike nisu humanitarne i humanističke prirode, već se radi o luciferijancima koje motivira jedino pohlepa.

Pored elektronskih medija, na Soroševom spisku se nalaze dnevni listovi i časopisi, izdavačke kuće. Pod istom kontrolom se nalaze info agencija Sense i dvije vodeće informativne agencije u zemlji, Beta i Fonet. Ove agencije su istovremeno i podružnice AP (Asociated press) i Reutersa, koje su u vlasništvu Rothschilda još od 19. st. Soroš je ostvario infiltraciju i u kulturne i obrazovne institucije, kazališta, Narodnu biblioteku, Povijesni arhiv, SANU... Oko sebe je okupio veliku grupu glumaca, redatelja, dramskih pisaca, muzičara, književnika, naučnih radnika, analitičara, bivših diplomata... pomoću kojih radi na animiranju što većeg broja pristalica.

Preko dva Gorana, Markovića (čiji je mentor Bernard Levy, veliki prijatelj Bernarda Kouchnera) i Paskaljevića se vrši sataniziranje Srba na filmskim festivalima. Valja spomenuti i sljedeće obrazovne organizacije Soroša: Univerzitet Union, Alternativna akademska obrazovna mreža (AAOM), Beogradska otvorena škola, Centar za ženske studije (nastao iz feminističke grupe "žena i društvo")... U njima se vrši regrutacija budućih Soroševih najamnika. Centar za unapređivanje pravnih studija Human Rights Watch (HRW) je takođe prisutan. U istom taboru se nalazi CESID i ostale organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnijenja.

Politička akvizicija Rothschilda
Pored "nevladinog" sektora, Soroševe ruke se nalaze na financijama, koje se kontroliraju preko raznih "eksperata" financiranih posredstvom "Otvorenog društva". Pored ovoga treba i istaći da Soroš ima učešće u "Societe Generale" banci, koja zauzima značajan prostor na financijskom tržištu. Haški tribunal je takođe financiran od strane Soroševih fondova.

Kakvi su interesi Rothschilda na Kosovu i u Vojvodini
Značajna poduzeća Rothschilda na ovim prostorima su "Carlyle Group" i Međunarodna krizna grupa (MKG) koja je na čelu sa Sorošem, vodi višegodišnju kampanju za nezavisno Kosovo. Grupu, pored Soroša, financiraju i Rupert Murdock (Sky medijska kuća), Goldman Sachs, J.P. Morgan... Među članovima ove grupe se nalaze ili su se nalazili Marti Ahtisari, James Layon, Morton Abramović, Luis Arbour, Zbigniew Brzezinski, Wesley Clark, Mihail Hodorkovski, Torwald Stoltenberg....

Marti Ahtisari, jedan od Rothschildovih zastupnika
Nezavisnost Kosova je i interes Rothschilda, jer ono ima ogromne rezerve olova, cinka, zlata, uglja... Nezavisnost je od suštinskog interesa za Rothschildove rudarske i metalurške kompanije, koje bi u takvoj situaciji imale čist prostor za preuzimanje deficitarnog rudnog blaga i energetskih resursa.
Pored požtrvovanog zalaganja za otimanje Kosova, Soroš i MKG pažnju usmjeravaju k Vojvodini, koju, u suradnji s pokrajinskom upravom, želi da stavi na stol za kojim sjede Hrvatska, Mađarska i Rumunjska kao punomoćnici Rothschildovih. U tom smislu se forsira "pandunavski projekt" iza kojeg stoje Njemačka i Austrija. Vojvodina bi se, prema toj zamisli, trebala ugurati u takvu podunavsku konfederaciju u formi "Europske regije". Njemački ambasador Cobel je nedavno, ne slučajno, skrenuo pažnju na to. Na terenu se projekt sprovodi kupovinom poljoprivrednih kombinata, šećerana, mljekara, uljara, banaka... Poljoprivredna zemljišta u sve većem broju kupuju Hrvati, koji su već kupili nekoliko važnih prehrambenih poduzeća. Agrokor je preuzeo Dijamant iz Zrenjanina, Frikom... Nexe Grupa je kupila Polet IGK, "Stražilovo", ima udio u firmi građevinskog materijala "Toza Marković", (takođe posjeduje i tvornicu za proizvodnju kreča i kamena "Jelen Do"), kupljen je Somboled...
S druge strane i Austrija i Njemačka pozicioniraju svoje kompanije u pokrajni. Njemačka kompanija "Nordzucker" je kupila šećerane u Vojvodini. Sa MK komercom je osnovala kompaniju Sunoko, i na taj način došla do desetine tisuća hektara zemljišta. "Stada" je kupila Hemofarm. VAC je kupio novosadski Dnevnik... Austrijska Erste banka je za sjedište izabrala Novi Sad, gde su se također smjestile OTP bankarska grupa i Metals banka. Sa ovim koincidira i sve intenzivniji ulazak Mađarskih kompanija u Srbiju i regiju zajedno s političkim utjecajem mađarske vlade, iza kojih stoji Nathaniel Rothschild.
Treba reći i da su Srbi u Austriji dobili status nacionalne manjine, tako da bi to bio i položaj u budućoj konfederaciji, koja bi predstavljala realizaciju projekta "Alpe-adria", inkarnaciju Habsburške Monarhije.

Investicijski fondovi
Drugu traku u kojoj nastupa Nathaniel Rothschild čine investicijski fondovi s Djevičanskih i drugih egzotičnih otoka, koji su u prividnom vlasništvu "ruskih Židova" (zapravo Hazara). Najmoćniji među njima je "Salford" sa Djevičanskih otoka, iza kojeg stoji Boris Berezovski (Hazar) sa kapitalom Rothschilda. Fond je osnovan 2001. godine u Londonu i danas posjeduje skoro cjelokupnu mljekarsku industriju u Srbiji (Imlek, Novosadska mljekara, Mljekara Subotica, Impaz, Zemun), Bambi koncern, Knjaz Miloš... Osnivač Salforda je Eugen Jeffy, Hazar iz Rusije, koji je karijeru gradio u Alfa banci iz Rusije koja je vezana za Borisa Berezovskog i Fridmana.

Boris Berezovski, agent Rothschilda, zadužen za rušenje Putina član u odboru Salforda je Lord Tim Bel, nekadašnji savjetnik Margaret Thatcher, koji je vrlo blizak sa Berezovskim, Rupertom Murdockom, Viktorom Juščenkom, bio je u dobrim odnosima sa Jeljcinom... Osim toga, predsjednik ovog fonda je Klaus Mangel koji je sa Borisom Berezovskim vršio prodaju Mercedesovih automobila u Rusiji.
Pored Salforda, svoju poziciju jača "Ashmore" investicijski fond, koji je nedavno preuzeo "Carnex" od Midlend Risorsiza. Ashmore se nalazi pod kontrolom Rothschildovog Atikusa. Naime, vlasnik Ashmorea je Michael Benson, nekadašnji član "Amvescap Plc ", kompanije u kojoj se nalazi kapital Atikusa.
"Midlend Resources" je treći značajan investicioni fond kojim upravljaju Alexandar Snajder i Eduard Schifrin (obojica Hazari!). Midlend grupa je vlasnik hotela Park i Kasina (najstariji beogradski hotel), te luke Pančevo.

Kraljevski nastup
Treću traku kolonizacije čine kompanije u oblasti građevinarstva, rudarstva, metalne industrije, financija, bankarstva, izdavaštva od kojih je većina direktno vezana za mlađanog Rothschilda. Jedna od njih i istovremeno najaktivnija u regiji je "Trigranit", sa sjedištem u Budimpešti, koja je za posljednjih nekoliko godina izrasla u regionalnog giganta i lidera u krupnim Rothschild i Trigranit investicijskim projektima.

Izgradila je niz poslovno-financijskih centara u Poljskoj, Slovačkoj, Mađarskoj, Sloveniji, Rumunjskoj, Bugarskoj... U Hrvatskoj će graditi sportsku arenu od 20000 mesta sa poslovnim kompleksima.U Srbiji, Trigranit-u je povjerena izgradnja željezničke stanice "Prokop" (za sada nije započeta).
Podružnica "Riotinto" (jedna od najvećih svjetskih rudarskih kompanija) je dobila koncesije da eksploatira rudu bora (koje ima još jedino u Kini i Turskoj) u okolini Baljevca na Ibru. Prisutne su i ostale rudarske kompanije, Glenkor koju kontrolira preko svog agenta Marca Richa (Hazar), Phelps Dodge u kojoj se nalazi kapital "Atikusa" (Rothschildov investicijski fond). Ove dve kompanije konkuriraju za preostale rudarske bazene. Preko indijske kompanije "Mittal" je kupljen Magnohrom iz Kraljeva. Inače porodica Mittal je dugogodišnji zastupnik dinastije Rothschild. U upravi Mittala mesto zauzima Wilbur Ross, dugogodišnji bankar Rothschilda. Pored Mittala, sa istoimenom porodicom, Rothschildi drže i " Field Fresh Foods", kompaniju koja se bavi proizvodnjom i izvozom hrane iz Indije.
Bankarski i financijski sektor se, takođe, nalazi pod dominacijom dinastije. Vodeće banke, kao što su Banca Intesa, Credit Agricole, Unicredit group, Societe Generale su pod kontrolom Rothschilda. Poluga kojom se osigurava kontrola je Anton Bernheim (Hazar), koji se nalazi na čelu Delta Generale grupe. Grčke banke "Piraeus" i "Laiki", se nalaze pod kontrolom Marfin financijske grupe, u kojoj se nalazi Rothschildov kapital. Šandor Ganyi, jedan od "suvlasnika" Trigranita, omogućuje Rothschildu širenje u oblasti bankarstva sa OTP bankarskom grupom. OTP je u Srbiji kupio tri banke: Kulsku, Nišku i Zepter banku. Metals banka iz Novog Sada je kupljena posredstvom Rothschildovog "JNR Limited-a" (Jacob and Nathaniel Rothschild), investicijskog fonda. Mladi Rothschild kontrolira i mađarsku naftnu kompaniju MOL, takođe preko Ganyia.
Anton Bernhajm MOL je na srpskom tržištu prisutan od 2005. godine i ozbiljan je kandidat za učešće u privatizaciji naftne industrije.
Treba reći i da jr NM Rothschild financijski savjetnik NLB Continental, slovenske bankarske grupe. Rothschildi su učestvovali i prilikom privatizacije Mobtela. U izdavaštvu su prisutni preko slovenske "Mladinske knjige", koja je dio "Reader’s digest", američke kompanije čiji je dio nedavno kupljen od strane Rothschilda Šandor Ganyi.

Crna Gora, terra Rothschildiana
Dolazak delegacije Rothschilda, neposredno po okončanju referenduma (koji je sproveden u režiji istih), označio je udaranje pečata "colonized" na jednu od najstarijih srpskih zemalja. Jacob Rothschild i Nathaniel Rothschild su na taj način dobili još jednu koloniju. Crna Gora je danas potpuno kupljena od hazarskih kompanija koje predvode Rothschildi. Obrazac je identičan. Kolonizaciju, kao i u regiji, predvode Rothschildi, pored njih su "ruski" biznismeni, Soroš... Treba prisvojiti luke, resurse, metalurške kombinate, turističke kapacitete...
Kao u Srbiji i ostalim državama regije, Soroš je je prethodno izgradio mrežu nevladinih organizacija. CEDEM, Helsinški komitet za ljudska prava, "Human rights action" i "Hominem querum" su samo neke od njih. Na to se nadovezuju kontrolirani mediji (ANEM), preko kojih je vodio, ispostavilo se, uspješno, antisrpsku kampanju. U suradnji sa Europskim organizacijama i venecijanskom komisijom (u kojoj je član i Vojin Dimitrijević) aktivno je pomogao projekt nezavisnosti.

Peter Mank
Peter Mank (Nathanielov poslovođa, Hazar) je preuzeo, preko OTP-a, remontni zavod Arsenal iz Tivta, u kome će Trigranit graditi veliku marinu. Ista kompanija planira gradnju poslovno-financijskih centara u Podgorici, Ulcinju, Budvi...
Prvi poslovođa, Ganyi (OTP bankarska grupa), je okupirao bankarski areal kupovinom Crnogorske komercijalne banke, koja pokriva više od polovine tržišta u Crnoj Gori. Kao saveznici se pojavljuju Rothschildova Societe Generale banka koja je preuzela Podgoričku banku. NLB group je kupio Montenegro banku...
Osim toga, Rothschild-Ganyiev MOL uskoro postaje strateški partner državnoj naftnoj kompaniji Montenegro Bonus. Milo Đukanović, koji je Rothschildima dao "bianko ček" zauzvrat je dobio direktorsko mjesto u Trigranitu, što dovoljno govori o njegovim zaslugama u procesu kolonizacije.
Monet, mobilni operater u sastavu Deutsche telekoma se nalazi pod indirektnom kontrolom Rothschilda!

Oleg Deripaska
Veoma važnu ulogu u kolonizaciji Crne Gore ima Oleg Deripaska, hazarski multimilijarder iz Rusije. Nathaniel Rothschild se i sam hvalio da njeguje odlične odnose s njim. Deripasaka, kao jedan od Rothschildovih ogranaka, je sa "svojom" kompanijom Rusal kupio KAP (kombinat aluminijuma Podgorica). Preko kompanije "Salamon" je preuzeo rudnik boksita u Nikšiću. Treba reći da Rusal i Glenkor često nastupaju zajedno. Austrijska kompanija "Strabag", u kojoj Deripaska ima značajan udio, je kupila poduzeće "Crnagoraput". Kupuju se turistički objekti, atraktivne lokacije na primorju, građevinska zemljišta...
Kako bi osigurao ovu koloniju, Rothschild je osnovao organizaciju za dugoročno stipendiranje studenata iz Crne Gore.

Republika Srpska
U Republiku Srpsku, koja se nalazi pod konstantnim pritiskom u cilju njenog potpunog nestajanja, Rothschildi su ušli, putem Soroševih fondacija, Mittal Steel korporacije, Salforda....
Soroš je, po ustaljenom običaju, osnovao više nevladinih organizacija sa istovjetnim ciljem kao i u Srbiji (Helsinški komitet za ljudska prava, "Lex international"...). Soroševi mediji su okupljeni oko međunarodne organizacije "Press Now" i Soroš medija centra iz Sarajeva. Neki od tih medija su "Nezavisne novine", Alternativna televizija Banja Luka, Net novinar...
U oblasti privrede, Salford je kupio banjalučku mljekaru, najveću u Republici Srpskoj. Kompanija Stabag (Deripaska) je dobila koncesije za izgradnju mreže autoputeva.
Kompanija Mittal Steel Zenica je kupila RZR Ljubija, kompleks rudnika sa velikim zalihama željezne rude. Treba napomenuti da su prisutne i ruske državne kompanije "Južuralzoloto", koja je postala strateški partner rudarskom kombinatu Sase iz Srebrenice, i "Zarubežnjeft", koja je kupila rafinerije nafte i ulja (Modriča, Petrol). Na taj način je osujećen dalji prodor MOL-a i Mittala.

Federacija BiH
U muslimansko-hrvatskom entitetu, u oblasti rudarstva i metalurgije prednjači Mittal grupa, koja je zauzela Zeničku čeličanu, jednu od najvećih na Balkanu. Mittal-u je pripojen i rudarski kompleks Ljubija iz Republike Srpske.
Oblast energetike je rezervirana za MOL, koji je kupio državnu naftnu kompaniju Energopetrol. Investicijski fond Borisa Berezovskog, Salford, je preuzeo industriju mlijeka (Mlekoprodukt - K.Dubica, Campomil - Sarajevo). Očekuje se i preuzimanje ljubljanskih mljekara koje obuhvaćaju tuzlansku mljekaru.
Sektorom bankarstva i financija su zagospodarile Rothschildove banke Unicredit, Intesa...
U Federaciji je, još od 1993, prisutan Soroš sa mrežom nevladinih organizacija. Ta mreža je, kao i u ostalim državama, izrazito antisrpski nastrojena. Među viđenim članovima Soroševog otvorenog društva su bili Jakob Finci i Ivan Straus (Hazari). Pored Otvorenog društva, mogu se spomenuti "Obrazovanje gradi", Medija centar Sarajevo, Helsinški komitet, "Žene Bosne" i druge nevladine organizacije. Od medija kontrolira dnevni list "Oslobođenje", magazin "Start", televiziju NTV Hajat, novinsku agenciju "ONASA"...

Hrvatska
Za razliku od ostalih država Balkana, Hrvatsku Rothschildi okupiraju pretežno iz Mađarske, koja predstavlja bazu širenja hazarske dinastije. Preko Unicredit i Intesa banke preuzeli su Zagrebačku i Privrednu banku.
U Hrvatskoj je Soroš manje prisutan nego u ostalim zemljama. Najači adut iz nevladinog sektora je Žarko Puhovski.
Pored MOL-a koji je preuzeo naftnu kompaniju INU, druga značajna Rothschildova kompanija u hrvatskoj privredi je Trigranit. Osnovan je konzorcijum Ingra-Trigranit (Ingra- na čelu je Igor Openhajm, Hazar). Konzorcij će graditi sportsku arenu u Zagrebu, kapaciteta 20000 mjesta. Trigranit, takođe, ima ambiciozne planove na hrvatskom primorju.
U oblasti telekomunikacija je prisutan T- Mobile.

Makedonija
Bivša republika, nakon razbijanja Jugoslavije, dijeli sudbinu ostalih kolonija regije. Drugim riječima, suverenitet i nezavisnost su ostali na nivou teorije dok se s druge strane sprovodi tiho okupiranje privrede i resursa uz obećanje "svijetle budućnosti" u EU. Istovremeno se forsira proalbanska opcija koja treba da zaokruži projekt Velike Albanije.
Centralno mjesto u Makedoniji zauzima Mittal Steel Skopje, dio Mittal korporacije, koji je kupio metalurški kombinat u Skopju, čime je osigurao dominaciju u regiji. U oblasti bankarstva, Ohridsku banku je preuzeo Societe Generale.
S druge strane, Soroš se otvoreno zalaže za albanske interese. U tu svrhu koristi brojne utjecajne organizacije - Helsinški komitet, Centar za multikulturno razumijevanje, Asocijacija za demokratske inicijative, u kojima dominiraju Albanci. Isti je slučaj i s medijima. Pod Soroševom kontrolom su televizija "Shutel", radio stanice Vati, Life...
Soroš je također kreditirao makedonsku vladu tijekom 1994. godine sa 25 miliona dolara. Tijekom istog perioda je ostvario veliki utjecaj na, tadašnjeg premijera, i sadašnjeg predsjednika Makedonije Branka Crvenkovskog. Branko Crvenkovski je otvoreno podržao plan Martija Ahtisarija za Kosovo..

Branko Crvenkovski, Soroševa marioneta
Soroš ima učešća u makedonskom mobilnom operateru MT preko "preko "Stonebridge Communications" kompanije u kojoj ima dionice. Inače, MT indirektno kontroliraju Rothschildi preko "Blackstone Group", ogromne financijsko-investicijske grupe koju su 1985 osnovali njihovi agenti Peter George Peterson i Stefan Schwartzman (Hazar). Obojica su prethodno izgradili karijere u Rothschildovim podružnicama "Lehman Brothers" i "Kuhn Loeb Inc." Blackstone grupa je vodeći akcionar "Deutsche Telekom"(T-Mobile), u čijem sastavu se nalazi Mađarski mobilni operater Matav, koji je vlasnik makedonskog mobilnog operatera MT. "T-Mobile" je drugi mobilni operater u Makedoniji.
Na putu do cilja Rothschildi koriste sredstva u vidu reformi, tranzicija, šok terapija, izbora, referenduma, secesija, revolucija, građanskih ratova, vojnih intervencija...
Narodima se nudi "sloboda", "demokracija" i dobrovoljno ropstvo u zamjenu za njihovu nezavisnost i resurse!
Alternative su sankcije, izolacija i bombardiranje!
Bivša Jugoslavija je bila etapa u pohodu Rothschildove imperije k istoku.


http://www.stormfront.org/forum/t934482/

Све нас је мање: Бићемо национална мањина у сопственој земљи?

(Танјуг)
Од свих балканских народа једини народ који се не увећава него лагано умире јесте српски народ – каже Професорка Гордана Живковић, наводећи примере албанског, турског и румунског народа који су се увећали

Србија је прва земља на Балкану по стопи морталитета, а последња по стопи наталитета и већ годинама се суочава с негативним природним прираштајем.

Професорка Гордана Живковић са Института за Европске студије и председница Центра за хришћанске студије каже да се Србија већ деценијама суочава са кризом радјања, а да по броју живородјене деце заузима последње место у читавој Европи.

- Када бисмо узели као полазиште емпиријске податке о бројности балканских народа с почетка 20. века дошли бисмо до катастрофалних закључака. Од свих балканских народа једини народ који се не увећава него лагано умире јесте српски народ – рекла је Живковић наводећи примере албанског, турског и румунског народа који су се значајно увећали.



Упозоравајући да на сваки брак у Србији долази 0,88 одсто деце, она је истакла да ће, ако се са таквом динамиком радјања настави, Срби веома брзо постати у својој држави национална мањина.

Према њеним речима, сасвим реалним се чине прогнозе демографских експерата да ће, уколико се нешто битније не промени у популационој политици, Срби за 500 година и биолошки изумрети.

- Можемо рећи да Срби као нација увелико изумиру. Ако се таквим трендом настави Срби ће 2030. године чинити мање од 50 становника Србије, а 2070. имаћемо два и по пута више људи старијих од 65 година него деце младје од 15, што представља биолошку тачку са које нема повратка – каже Живковић .

Саговорници Тањуга се слажу да узроци слабог наталитета нису само економски.

- Мада се не може порећи значај економског фактора, мислим да низак животни стандард и сиромаштво не представљају пресудан разлог. Непорециво је да највећа стопа наталитета одликује управо неразвијена и сиромашна подручја у свету – каже Живковић.

Dve-bebe-blizanci
Државна секретарка Министарства рада, запошљавања и социјалне политике Бранкица Јанковић уверена је да су економски разлози одлучујући у стопи наталитета, али додаје да разлози могу бити и медицинске природе, имајући у виду деценије економске кризе, санкција, ратова, али и чињеницу да је изражен одлив мозгова, што подразумева да млади и репродуктивно највиталнији одлазе из земље управо у периоду када је требало да заснују породицу.

Она, медјутим, истиче и једну другу димензију овог проблема.

- Млади који данас имају једно или двоје деце у страху су за будућност И због тога се не одлучују за рађање више деце. То говори и о њиховој одговорности и одговорном планирању породице – рекла је Јанковић.

Тако, каже она, без обзира што је можда некада друштво критично према њима и што се очекује да имају више деце, мора се рећи да су ти људи одговорни и да одговорно планирају породицу.

http://srbin.info/2013/07/sve-nas-je-manje-bicemo-nacionalna-manjina-u-sopstvenoj-zemlji/

Освести се Србски народе!










Dragan Glavašić





S L O G A N I






Komunizam je bio loš, ali kapitalizam je još gori! U stvari, kapitalizam je jedan veoma zao, totalno izopačen i vanserijski dekadentan sistem od koga ima korist samo mali deo populacije: oni ekstremno bogati te u znatno manjoj meri njihove najodanije sluge (i to one koje se nalaze pri vrhu podaničke hijerarhije); dok u isto vreme, brutalno eksplatiše, potčinjava, manipuliše, zlostavlja i teroriše sve ostale. Komunizam je bio mnogo bezazleniji, pravedniji i humaniji politički sistem koji je sprečavao eksplataciju populacije od strane bogatih kao i od strane neprincipijelne „elite“. Sa druge strane, on se nemilosrdno razračunavao sa političkim neistomišljenicima, što se može videti kao minus [ako je proganjao napredne intelektualce] ali i kao plus [kad je pohapsio, proterao ili pobio sve te bogate predratne parazite].

Ipak, iako je komunizam bio bolji oblik društvenog uređenja od kapitalizma: komunisti su izgubili hladni rat zbog nekoliko razloga. Neki od tih razloga su:



(1) Kapitalisti su nemilosrdno izrabljivali radnike te ih terali da rade više i pritom su ih još uslovljavli da budu znatno produktivniji. Dok komunisti nisu iskorišćavali radnike, odnosno, su ih tretirali humano, blagonaklono su davali celoj populaciji razne pogodnosti i privilegije, kao što su besplatno obrazovanje, socijalnu zaštitu i zdravstveno osiguranje, stanove, prikladan javni prevoz, itd. Što je značilo da su kapitalisti imali više sredstava i novca na raspolaganju za hladni rat.

(2) Kapitalisti su pravili znatno opasniju propagandu jer su na veoma efikasan način zloupotrebili „popularnu kulturu“ [filmove, muziku, pozorište, pisanja, itd.] za promociju svojih užasnih laži. Kao posledica, populacije na Zapadu i Istoku su poverovale u te, sad već, očigledne podvale. [Međutim, čim je komunizam poražen, kapitalisti su se vratili svojoj pravoj prirodi, imali su odrešene ruke da do mile volje izrabljuju i zlostavljaju populaciju. Za vreme hladnog rata, da bi pobedili propagandni rat, kapitalisti su dali neka prava i određene privilegije svojim državljanima, ali čim se hladni rat završio: oni su pritegli narod i oduzeli im sve pogodnosti. Tako da je sada umesto „slobode govora“ akutuelan „govor mržnje“ te „politička podobnost“ koja je van svake kontrole! A mase su potlačene, izrabljivane i ugnjetavane više nego ikad.]

(3) Kapitalisti su uspeli da namame neke od obrazovanih i/ili „najpamentijih“ osoba, što je prouzrokovalo odliv mozgova iz Istočne Evrope. Drugim račima, socijalističke zemlje potroše novac da obrazuju ljude koji zatim pobegnu ili emigriraju na Zapad. Držeći na umu da je Zapad uglavnom selektirao one visoko obrazovane, sa fakultetskom diplomom. Na taj način, komunisti su trošili novac i resurse za obrazovanje naroda dok su kapitalisti mamili i krali neke od njih te ih koristili da služe bogataše. Drugim rečima, dok ih je Istočna Evropa obrazovala, Zapad ih je iskorišćavao da pobedi hladni rat!

(4) Komunizam je bio loše osmišljen, neadekvatan društveni poredak... Veoma često su najgluplje osobe bile na vrhu ili pri vrhu vlasti. Zapravo, ceo sistem je vođen od strane ne baš pametnih, ili bolje kazano, prilično glupih građana—radnika—koji nisu bili u stanju da se suprotstave svim tim lažima, malverzacijama, obmani i podvalama koje su dolazile sa Zapada.

(5) Kapitalisti su koristili razne SLOGANE koji nisu bili istiniti, ali koji su učestalo ponavljani tako da su mnoge osobe počele u njih verovati. Na taj način, oni su postali veoma efikasni. Neki od tih lažnih slogana su bili: Zapad je sobodan i demokratski. SAD je zemlja izobilja. U Americi postoji sloboda govora. Komunizam je brutalna diktatura. Ljudi su zaplašeni, nesrećni, ugnjetavni, iskorišćavani i maltretirani u komunizmu. Na Zapadu, političari su izabrani od strane naroda i rade isključivo za njega. Kapitalizam misli o dobrobiti svojih građana. SAD je zemlja velikih mogućnosti. Kapitalizam je mnogo bolji od komunizma. Svako može uspeti u kapitalizmu. Itd.

(6) Postepeno su mnoge osobe na Istoku bile prevarene da prihvate kapitalističku dogmu. Zajedno sa korumpiranom „komunističkom elitom“ oni su sabotirali društveni poredak, dozvoljavali i podsticali opšti nerad, javašluk, haos i neproduktivnost sve dok se sistem nije urušio: što je omogućilo određenim osobama na odgovarajućim pozicijama [uglavnom su to bili pohlepni političari i direktori firmi] da pokradu javnu svojinu te na taj način postanu novi tajkuni [ekstremno bogati lopovi].



Tako su kapitalisti pobedili hladni rat. Da bismo mi dobili naš rat protiv njih, trulih bogataša, mi trebamo shvatiti da je ponekad važnije šta se smatra istinom od onog šta je stvarno istina. Međutim, ako su njihovi slogani i propaganda, bazirani na lažima, mogli trijumfovati; onda, naši slogani, zasnovani na istini, trebaju biti još moćniji. Stoga, trebamo koristiti pažljivo izabrane slogane koji ističu očiglednu istinu: one činjenice koje se mogu lako videti svuda oko nas. To znači, naše tvrdnje moraju biti kratke i jasne. Trebamo izabrati samo nekoliko od njih te ih učiniti opšte poznatim, sve dok građani ili bolje kazano većina našeg naroda ne prihvati, vidi ovaj svet kakav stvarno i jeste! Sve dok užasno indoktrinirane mase ne otvore svoje oči i shvate pravu istinu!



Neki od naših slogana mogu biti:


ISTINOM PROTIV ZLA



UJEDINIMO SE I ORGANIZUJMO



INTELEKTUALNA REVOLUCIJA



SVETOM VLADAJU ZLI BOGATAŠI



MEDIJI MANIPULIŠU MASAMA [MMM]



SRBI GLADUJU
KINEZI SE BOGATE
POLITIČARI UŽIVAJU



KO NIJE RASISTA, ON JE PERVERT I MAZOHISTA



NIMOIDI SU OGAVNI ULJEZI



ŠIPTARI SU SMRDLJIVI KOROV



ZAŠTITNICI RELMA [ZR]



KOSOVO JE SRCE SRBIJE



REVOLUCIJA



DISKRIMINACIJA SRBA ≠ PRAVDA



FEMINISTI SU LEZBEJKE



SVETOM VLADAJU DEGENERICI



RASNI RAT



RELIGIJSKI RAT



BELA ARMIJA



NA TELEVIZIJI SU NAJVEĆE BUDALE,
A U SKUPŠTINI SU NAJGORI LOPOVI



NIMOIDI SE RAZMNOŽAVAJU
DOK SRBI [BELCI] IZUMIRU



FEMINISTI MRZE MUŠKARCE



BUDALE U LUDNICE, A NE NA MEDIJE



SRBI GLADUJU
CIGANI DIVLJAJU
POLITIČARI UŽIVAJU



POLITIČKI PODOBNO = PERVERZNO I SULUDO



SRBI, UJEDINIMO SE



MEDIJI (SAMO) LAŽU



BOGATAŠI SU LOPOVI



SVI BELCI ZAJEDNO [SBZ]



PROTIV ZLOG SISTEMA



POLITIČARI SU NAŠI NEPRIJATELJI



SRBI GLADUJU
MUSLIMANI SMIŠLJAJU KAKO DA NAS POBIJU
A POLITIČARI? (ŠTA POLITIČARI RADE?)



TAJKUNI, NIMOIDI I PERVERTI SU NAŠI NEPRIJATELJI



CRNCI SU MAJMUNI



CIGANI SU PARAZITI



STOP BELOM GENOCIDU



NIMOIDI SU PREVARANTI



SRBI SU SLOVENI
SLOVENI SU BELCI



KOSOVO JE DEO SRBIJE



CRNCI SU ŽIVOTINJE



KAPITALIZAM EKSPLATIŠE LJUDE



BOGATAŠI SU DEGENERICI



ISTINOM DO POBEDE



Da bi bili efikasni, ove slogane treba ponoviti što češće, gde god i kad god je to moguće. Njih treba napisati na svakom zidu, na autobusu, vozu, po celom internetu, u što više tekstova ili knjiga... A najbolje od svega, trebamo ih govoriti glasno i sa dubokim uverenjem; sve dok ih svi ne čuju i prihvate... Poenta je ponoviti poruke dovoljno puta da se ljudima probije blokada ispranih mozgova... Tada će se trend preokrenuti, naše društvo prestaće srljati u svoju propast te će naša pobeda biti na pomolu... A onda, budite sigurni, svi ti prokleti tajkuni, nimoidi [ne-bele rase], izdajnici, feministi i perverti će zažaliti što su ikad bili rođeni!



Čemu vas učim ima ime, zove se revolucija,

Intelektualna revolucija je one čemu vas učim!



UJEDINITE SE I ORGANIZUJTE!




Preuzeto iz STVARNOST eJournal


http://www.glavasic.net

http://www.stvarnost.com
Svest
 
http://srpskifront.com/forum/viewtopic.php?f=30&t=4458