Image and video hosting by TinyPic

Autor Tema: Svako pravi svoj dosije  (Pročitano 414 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Svako pravi svoj dosije
« poslato: Jun 19, 2012, 13:30:43 »
Tragom vesti
Internet ovisnici pod prismotrom multinacionalnih kompanija i tajnih službi
                 
Svako pravi svoj dosije
 
Da bi se ljudi širom sveta ubedili da je baš njihova međusobna komunikacija  stvar koja im je neophodna kako bi osmislili svoj život, ubačena im je kao opijum fantastična zabava - društvene internet mreže. Da njih nema, većina  ne bi ni znala šta će im kompjuter. Nekada su se ljudi družili sa familijom i komšijama, a danas to više nije u modi. Društvene internet mreže su tako osmišljene kao način za sticanje prijatelja širom sveta. Treba samo da se prijavite na najpoznatiju od njih - Fejsbuk (Facebook). Tu postavite svoje ime, fotos i svetska poznanstva su tu. Fantastično, zar ne? No, da li bi ste koristili Fejsbuk, ako bi se umesto društvena mreža on zvao mreža protiv vaše privatnosti?

 
Piše: Ivona Živković

Veliki broj korisnika društvenih internet mreža Fejsbuk, Tviter (Twitter) i Gugla (Google) postali su ovisnici od korišćenja Interneta. Time ne samo što pospešuju prodaju IT tehnologije (glavnog izvoznog artikla porsnule američke ekonomije) već su postali svojevrsna alatka za sprovođenje perfidne psihološke operacije.
Sa ovim internet ovisnicima može se porediti samo rok end rol i feministička revolucija koja je donela globalno "zbližavanje" lakovernih mladih ljudi u vidu njihovog uniformnog modeliranja za potrebe globalne trgovačke oligarhije.
Ne zaboravimo da je cilj multinacionalnih kompanija jedinstveno svetsko tržište - bez ikakvih granica i prepreka. Da bi se na tom tržištu nešto prodavalo, konzumenti moraju biti uvereni da im je potrebno baš ono što trgovcima donosi dobit. Tako se danas u oblasti telekomunikacija prodaje i običan vazduh kroz koji prolaze energetski paketići iz bežičnog transfera.
 
Holivudski lik
 
Za popularisanje ove zabave tu je i jedan gotovo holivudski lik - Mark Cukerberg, osnivač i tvorac Fejsbuka. Gotovo holivudska priča o njegovom životu kaže da je on još kao klinac voleo da se bavi igricama na kompjuteru, neke je sam pravio, a onda je nakon završene srednje škole (gde je učio psihologiju) otišao na Harvard univerzitet.
Tu je smislio telefonski imenik sa slikama svojih kolega u obliku softvera i tako je nastao Fejsbuk. I sve bi ostalo na tome (jer i drugi studenti su imali iste takve imenike) da se neko iz jevrejskog biznisa sa velikim parama nije "slučajno" pojavio i investirao u ovaj kompjuterski telefonski imenik stotine miliona dolara...
 O tome koliko fantastičnih tehnoloških inovacija nikada ne dobije ni dolara i koliko talentovanih ljudi propadne nikad ne našavši finansijera, mnogima je dobro poznato. Ali je Cukerberg, momak koji je tada imao 21 godinu, imao i sreću! Osim sreće možda ga je poslužila i činjenica da je i on poreklom iz jevrejske porodice (a poznato je da su oni "u svemu izuzetni", u šta mnogi i veruju). Naravno, ne treba zanemariti ni to što je Mark odmah na Harvardu  pristupio i  tajnom društvu , Alfa Epsilon pi, koje vrbuje "talentovane, a posebno jevrejske studente "
Zadatak svakog tajnog društva je da njegovi članovi nauče da čuvaju tajne i da svom društvu služe bezrezervno i bespogovorno. Dakle, ako je Mark Cukerberg određen da bude zaštitni znak i promoter onoga to će postati najveća svetska društvena Internet mreža - Fejsbuk, onda će on tu ulogu odigrati po svim konspirativnim pravilima.
I tako je mit o malom vunderkindu sa Harvarda koji je osmislio jednu od danas najmoćnijih i najuticajnijih kompanija u svetu i zaradio preko noći milijarde dolara  počeo da se oblikuje i distribuira preko najuticajnijih globalnih medija. Znate već ko drži pod svojom kontrolom sve te medije.
Mark Cukerberg sada drži konferencije i objašnjava mladim ljudima širom sveta zašto je važno biti korisnik njegove društvene mreže. U stvarni intelektualni potencijal Cukerberga nećete moći baš da se uverite, jer on ne daje intervjue baš svakom već samo odabranim urednicima i medijskim veličinama poput Opre Vinfri, na primer. A tu se zna tačno šta su pitanja i kakvi će biti odgovori. Ustvari sve njegove rečenice su plitke i vešto montirane. O njemu je na taj način snimljeno i nekoliko televizijskih filmova. Tako je u mit o Cukerbergu uključen i podatak da on nerado daje intervjue, već uglavnom to što ima piše na svom Fejsu. Da li baš on lično, ko to može da zna.
Da bi bio prijemčiv za mlade on je osoba prosečno neupadljivog lika, omanji rastom, a obično je obučen u jeftinu majicu ili duks. Poslovno odelo i arogancija nisu poželjni, iako bi nekome ko sada ima 28 godina i tako se munjevito okitio milijardama dolara i ogromnim uticajem, bili logičniji.
Ali, Cukerberga novac mnogo ne zanima i on svoj Fejsbuk vidi kao svoju bebu. Zato je, navodno,  ležerno odbio 2005. godine ponudu MTV networks-a da kupe Fejsbuk  za 75 milioan dolara. Microsoft je ponudio mnogo više, ali opet ništa. Yahoo je čak išao do milijardu dolara u ponudi, ali ništa.  Umesto svih tih finansijskih ponuda, Mark se na svom Fejs profilu bavio svojom venčanjem sa američkom kineskinjom Prisilom Chan. I ovaj mešoviti globalistički brak je baš u duhu fejsbukovih nastojanja da poveže SVE. Da upravo to je Cukerbergov  glavni cilj - da njegova mreža bude dostupna SVIMA.  Ni manje ni više.
Po raznim medijskim analitičarima, kao modernim  "mudracima" koji se redovno intervjuišu, uspeh Fejsbuka je društveni  kulturni fenomen.
Preko 800 miliona ljudi u svetu veruje Cukerbergu jer koristi njegovu mrežu za komunikaciju sa svojim prijateljima. Ali, da li Cukerberg veruje njima. Ustvari, on sam je razočarao mnoge svoje harvardske prijatelje kada je njihovu prepisku sa njim javno publikovao. I upravo to je bio okidač- ideja da se može od Fejsa napraviti takav mamac tuđe poruke.
Tako iz nekoliko mejlova i poruka u kojima je on hvalio svoj Fejsbuk, vidi se  kako on razmišlja o svojim obožavaocima koje je on čak otvoreno nazvao "glupacima".
"Ako vam je potrebna bilo kakva informacija o bilo kome na Harvardu….Samo pitajte... Imam oko 4.000 mejlova, slika, adresa, sms-a... Kako sam došao do toga? Ljudi su to sami postavljali. Ne znam zašto. Verovali su mi. Glupaci…"
Pošto je javno publikovao mnoge mejlove Cukerberg je  izjavio da žali sve te ljude što su bili navini: "Trebalo je sami da budu svesni šta rade kada koriste usluge jednog tako moćnog servisa kao što je Fejsbuk."
Eto, to je pravi nadmeni rezon marka Cukerberga. Tipično talmudsko učenje...
 
Društvena ili špijunska mreža?
 
Ali, javna je "tajna" da Fejsbuk i Gugl prosto "kopaju" informacije o korisnicima. Oni takođe na isti način "posmatraju" sve TV stanice i informativne online medije, a posebno urednike i novinare u njima.  Gotovo kao po komandi, svi udarni mediji ne samo da koriste Fejs nego ga i reklamiraju.  I RTS ga koristi. Ali, niko od novinara neće umeti da vam objasni zašto… Pa, zato što je to "moderno", valjda.
Termin "oblak" (cloud) u računarskoj terminologiji opisuje stanje na web-u kada podaci iz neke kompjuterske mreže prolaze kroz "nešto" što je nepoznato ili se tu događa nešto nepredvidivo.
"Nepoznato" i "nepredvidivo" znači da  je "oblak" napravio neko ko zna šta se sve u mrežu od programa može da ubaci, a da drugi to nisu u stanju da otkriju i izbace iz mreže.
Kako je Internet velika mreža u koju svi nešto mogu da ubace, samo najupućeniji u softvere znaju kako da ubace "oblake", koji zapravo određene podatke sa određenih programa diskretno preusmere ili u njih nešto ubace. Tako se određeni podaci, kada zađu pod "oblake" izgube u mreži i završe na nekom sasvim drugom kraju u nečijem računaru, recimo  u nekom od kontrolnih centara kojima raspolažu obaveštajne službe. Cloud computing je tehnologija koja tako omogućava daljinsko upravljanje brojnim podacima sa mreže.
 
Lajkovanje u oblacima
 
U vezi sa ovim je zato posebno zanimljiva pojava jednog "dugmeta" na mnogim veoma prosečenim sajtovima koje se naziva lajk (like). To je softversko dugme koje korisnik društvene mreže ili diskusionog foruma može da koristi da bi izrazio da mu se nešto (neki tekst) ili link "dopada" ili ne ("dislike"). Žargonski na srpskom se to prozvalo lajkovanje. Postalo je moderno lajkovati pa mnogi posetioci sajtova to pritiskaju. O tome da ovo kliktanje  predstavlja aktiviranje jednog softverskog sistema za praćenje korisnika Interneta, predočili su nedavno pojedini internet istraživači. U stvari ovaj lajk sistem je predstavio upravo Cukerberg 2010. godine za vreme jedne svoje konferencije (u kojima on promoviše softverska  unapređenja svoje društvene mreže,  a koja je nazvana Fejsbuk).
Ovo dugme je on predstavio kao nešto što će njegovu mrežu učiniti  "društvenijom" i "pametniijom" (!?) Ono što Cukerberg nije otkrio je da se aktiviranjem like dugmeta pokreće sistem koji  posetioce na Fejsbuku prati i kada se oni isključe sa Fejsbuk sajta i odu na neki sasvim drugi i treći sajt, pri čemu internet surferi ne znaju da su zapravo svi ti sajtovi međusobno već umreženi u jedan sistem praćenja i koriste istu alatku. I ta alatka se aktivira upravo u sistemu cloud computinga. I, naravno, poznato je da se cloud computing koristi najviše za reklame i praćenje tržišta.
U jednom članku iz Wall Street Journala, izvesni Brus Šajner izveštava "da je cloud computing jedan od najbrže rastućih segmenata IT tržišta,  69 posto Amerikanaca sada koristi neku vrstu cloud computing servisa .
Fejsbuk takođe koristi ovaj cloud computing sistem. Apple je takođe lansirao nedavno cloud computing sistem.
Ako ste se možda zapitali zašto ogroman broj sajtova stavlja ove razne Fejs, Tviter  i druge linkove kao i lajk dugmiće možda vam stvari polako postaju jasnije. Naravno, njihov zadatak je umrežavanje. Reč web znači mreža, mreža zna se čemu služi - ne povezivanju, već pecanju. Da Internet je velika mreža za pecanje koječega.
Da je korisnik Fejsbuka i dalje upecan u mrežu i kada se izloguje (isključi sa nje) i obriše sve svoje podatke i svoj nalog sa Fejsa, otkrio je nedavno javnosti i Nik Čubrilović, koji sebe predstavlja kao, hakera, pisca  i programera. On tvrdi da Fejsbuk prati i pohranjuje u svoju bazu podatke iz internet pretraživača svojih korisnika, čak i kada oni više nemaju nalog na Fejsu ili kada više nisu na sajtu Fejsbuka.
I za divno čudo Fejsbuk kompanija to nije ni negirala, već je čitavu stvar "objasnila" politikom sajta i uslovima korišćenja koji su korisnicima predočeni ( a većina to zapravo nikada nije pažljivo i do detalja ni pročitala).
Dakle istina je da čak i ako korisnik nije više na Fejsu, plugg-ins (utikači) sakupljaju adrese web stranica (mrežnih stranica) iz njegovog brausera (pretraživača) koje je on posećivao. I to je već pohranjeno, i upisano i nema svrhe ponovo instalirati novi brauzer i brisati istoriju u njemu. Što bi rekli šahisti taknuto - maknuto. Na webu - kliknuto - pohranjeno.
Ukoliko u ovom sistemu praćenja  učestvuje dovoljno sajtova, to omogućava Fejsbuku da sakupi veliku količinu informacija o svakom korisniku Interneta: o tome šta on sve čita i posećuje, koju muziku sluša, koje filmove gleda, ko su mu prijatelji, ali i stanje na računu u banci itd. I sami "utikači" se tako šire i međusobno povezuju. Dakle, cloud computing sistem je sve drugo samo ne siguran i privatan.
Fejsbuk je postavio i sistem koji može da prepoznaje lica, tako da je vašim "prijateljima" lakše da vas pronađu. Program je inače kreirala policija u okviru svoje tehnologije prepoznavanja. I ovaj sistem je za svoj razvoj dobio novac od američke vlade kako bi se pomoću njega pratili "teroristi".
 
Odricanje od privatnosti kao  specijalna operacija
 
Danas je po tvrdnjama iz Fejsbuka preko 800 miliona ljudi u njihovom imeniku (mada to niko ne može da proveri, a moguće je da su brojku naduvali). U svakom slučaju ova "društvena mreža" je izuzetno popularna, a korisnici masovno sami ostavljaju podatke o sebi.
Glavna caka u radu mreže je da neke informacije koje se preko mreže plasiraju mogu navodno videti "samo vaši prijatelji", neke "samo prijatelji prijatelja", a neke su dostupne svima. Ovakva politika Fejsbuka je upravo napravljena da bi korisnike zbunila i ostavila ih  u uverenju da oni sami odlučuju šta će biti javno publikovano, a šta ne. Ovu svoju politiku Fejsbuk često menja, pa tako vremenom sve više i više informacija je dostupno sve većem auditorijumu.
Najzad, vaša deca će staviti rado na svoj profil štošta o vama, čak i ako vi to ne želite. Tako će sve kolege sa posla videti vaše privatne fotose iz kuće, sa letovanja, kada ste decu i zbog čega grdli i sl.
Tvrdnje korisnika Fejsa da su domovi nekih članova opljačkani kada su oni  objavili svoje vreme odmora ili su maloletnici  koristili alkohol i time se hvalili drugarima na Fejsu, postale su veoma uznemirujuće za pojedine korisnike.
Sve ove društvene mreže su se već unapred odrekle svake odgovornosti za ovakve i slične neprijatnosti. Pročitajte pažljivo "način korišćenja" svake od njih i videćete da oni savršeno unapred znaju zašto sve to rade.
Ipak, sve navedeno je daleko manji problem, od efekta koji na mlade korisnije dugoročno ostavlja posvećenost ovakvim društvenim mrežama. Ovde se vremenom u stvari formira određeno stanje svesti koje dovodi o potrebe ljudi da se potpuno odreknu svoje privatnosti, počinju da veruju da sve što rade treba da bude javno. Privatan život i intima nemaju više nikakvog smisla. I upravo to i jeste bio cilj kreatora ovog društvenog povezivanja, jer ono nije ništa drugo do jedna velika psihološka specijalna operacija.
Očigledno, Fejsbuk nije ništa drugo do velika orvelovska špijunska i manipulativna mreža. Povodljivost i težnja ogromnog dela populacije da rade isto što i drugi daje fantastične mogućnosti i za  masovnu manipulaciju.
Da li lajkujete ovo mišljenje?
 
Visible technologies
 
In-Q-Tel je investiciona firma za potrebe CIA koji je 1999. osnovala američka vlada kako bi preko njenih investicija identifikovala i pratila razvoj privatnih kompanija koje su radile sa naprednim tehnologijama, i čija su tehnološka rešenja uglavnom završavala u vojsci ili za potrebe CIA.
Po pisanju magazina Wired jedna veoma važna investicija In-Q-tel-a otišla je i na stvaranje programa visible technologies. Ove softverske tehnologije imaju zadatak da omoguće CIA i drugim obaveštajnim agencijama (sve su umrežene) da se bave što boljom špijunažom Interneta, posebno društvenih mreža, blogova, diskusionih foruma  ali i popularnih portala kao što su Twiter, Youtube i Amazon koji okuplja ljubitelje knjiga širom sveta. Zanimljivo je da se Fejsbuk ovde ne pominje.
Opravdanje za ovu investiciju su navodno terorističke mreže  gde se preko Interneta teroristi dopisuju, razmenjuju informacije i uopšte međusobno komuniciraju kako bi izvršili neki podmukli teroristički zadatak. Verovali ili ne CIA veruje da oni za to koriste razne šifrovane poruke baš preko raznih društvenih foruma i diskusionih mreža (!). I zato mora da ih nadzire.
Visible tehnologies danas proverava više od pola miliona sajtova dnevno, pretražujući više od milion postova dnevno.
Mušterije koje koriste usluge visible technologies i cloud computing su i privatne kompanije koje žele da znaju šta se o njima i njihovim proizvodima na mreži  diskutuje. Tu su za sada navedene , po magazinu Wired - Microsoft, Hormel Foods i Xerox. Na primer, na osnovu pretraživanja reči i fraza koje su unapred ubačene u program Microsoft može da oceni kako se njihov Windows 7 prima kod korisnika. Isto to radi Hormel kompanija za pakovanje mesnih prerađevina itd. Svi oni primaju od visible tehnologies izveštaj koji se označava kao pozitivan, negativan, mešovit ili neutralan.
 
 
Na Fejsbuku je sve za javnost osim zarade
 
Iako je osnivač Fejsbuka, Cukerberg  javno izjavio da "ne veruje u privatnost" te da je glavni cilj njegove "društvene mreže" i bio da spoji privatost i biznis, kada su u pitanju finansije Fejsbuka, tu je sve u sigurnim privatnim rukama i računima bankarske kuće Goldman Saks (poznatoj kao fianansijskoj ekspozituri Vatikana), a koja je i najodgovornija za kreiranje postojeće takozvane "globalne finansijske krize". Kada oni povuku svoje novce sa berze u Wall Streetu-u  poslovi najvećih svetskih kompanija se ruše kao kule od karata.
Tako je Goldman Saks 2011-te  za 450 miliona dolara kupio pravo da raspolaže akcijama Fejsbuka. Dakle, kolika će vrednost Fajsbuka na berzi biti ova banka procenjuje. Za sada oni kažu da to vredi 50 milijardi dolara. Kako su to oni procenili, samo oni znaju, ali je nesumnjivo da će ovi iskusni bankari Fejsbuk cenu dobro naduvati. Kao što decenijama naduvavaju čitavo svetsko finansijsko tržište.
U Fejsbuku u stvari najviše vredi poverenje njihovih korisnika. A to je oko 845 miliona ljudi širom sveta koji su njegovi korisnici, od kojih polovina svakodnevno (tvrde tako bankari) posećuje sajt. I to je fantastično reklamno tržište. Godišnje Fejsbuk prihoduje 3,7 milijardi dolara,  a samo profit iznosi oko jedne milijarde.
 
 
Google u Izraelu
 
Osnivač Gugla je pandan Cukerbergu, i to je izvesni Sergej Brin sa svojim kolegom i Larijem Pejdžom. Obojica su Jevreji. Sergej je rođen u Moskvi, a njegovi roditelji su Mihail i Evgenija koji su bili matematičari  i koji su radili za sovjetsku vojsku u sistemu za dešifrovanje. Onda su emigrirali u SAD u vreme "hladnog rata" i to uz pomoć američkog senatora i kongresmena Henrija Martina Džeksona, koji je bio student Stenford univerziteta i član tajnog društva Delta kai i koji je dobio zadatak da izvuče jedan broj upotrebljivih sovjetskih Jevreja. Tako su Brinovi stigli u merilend i ti nastavili da rade dešifrovanje za američku službu Nacionalne bezbednosti (NSA).
Mihail Brin je radio na teoriji haosa. Nalaženje reda u očiglednim slučajnostima je ključni element koji je vodio i razvoju Guglovog pretraživača. Sinčić je tu poslužio samo za popularisanje programa i marketing. Zar bi ste koristili Gugl kad bi ste znali da su ga pravili operativci bezbednosnih službi? Evgenija Brin je i dalje u NSA i služi u jevrejskom ženskom dobročinstvu u Merilendu.
 
Kadar
 
Izvesni Joiči Šimatsu, analitičar i novinar, koji piše i za Globalresearch.com, tvrdi da je sadašnji direktor Google Ideas, Džejrd Koen  u stvari operativac američke državne kancelarije za političko planiranje. On je bio student na Stenford univerzitetu i korisnik je Rodes stipendije. Kao operativac on je aktivno učestvovao i u poslednjoj egipatskoj revoluciji, gde je regrutovao i obučavao korisnike Tvitera i egipatske blogere kako da se umrežavaju i koriste mrežu u protestima protiv Hosnija Mubaraka. Američka vlada je neposredno pre toga intenzivno tražila prevodioce za farsi i arapski jezik.
U periodu od 2006. do 2010. Džejrd  je u više navrata putovao u Iran, Siriju, Izrael, Egipat i Tunis. Bio je i organizator Skupštine pokreta mladih u Njujorku, decembra 2008.