Image and video hosting by TinyPic

Autor Tema: Tajna društva i sekte  (Pročitano 11013 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #15 poslato: Decembar 04, 2011, 12:44:54 »
Thule



Jedno od, po meni najzanimljivijih i jako slabo istraženih društava  uopće je društvo Thule ili Thule Gesellschaft. Ono što je intrigantno kod ovog društva je da su njegova učenja i doktrine usađena u samu srž nacizma, a i povijesna činjenica govori kako je i sam Adolf Hitler (iako nikada nije postao izravan član) na mnoge načine podupirao rad ovog mističnog društva.  Što ukratko reći i odakle početi priču o ovome društvu?  Prema nekim izvorima društvo Thule osnovao je njemački okultist Rudolf von Sebottendorff 17. kolovoza 1918. kao minhenski ogranak tajnog društva «Germanenorden», odnosno «Reda teutonskih vitezova» osnovanog 1912.  Drugi, pak izvori navode da je društvo još 1910. osnovao Felix Niedner kao eksremnu nacionalističku grupu. Bilo kako bilo, Friedrick Krohn član društva Thule 1920. predlaže Hitleru znak «Hakenkreutza», kukastog križa kao zaštitni znak. Hitler ga je postavio u bijeli krug na crvenoj pozadini kako bi konkurirao crvenoj zastavi Komunističke partije sa srpom i čekićem. Tako je jedan o najdrevnijih znakova sreće i blagostanja postao jedan od najmoćnijih i najzlijih simbola 20. stoljeća. O pravom podrijetlu ovoga znaka biti će više riječi u daljnjem tekstu. U 1930-ima, Hitlerova Njemačka prezentirala je sav sjaj svojih tehnoloških dostignuća Na godišnjem skupu u Nurembergu zračna flota vitkih bombardera protutnjala  je iznad uzdignutih lica pripadnika Nacističke stranke. Sustav autoputa povećao je brzinu putovanja dužinom i širinom cijelog Reicha, a veličanstven stadion u Berlinu 1936. bio domaćinom Olimpijskih igara.  No, ispod površine marširajućih nogu i tutnjave tenkova  na nuremberškom Cepelinovom polju, pulsirao je drukčiji ritam puno starijeg sustava vjerovanja, filozofije koja je animirala rane ideologije Nacističke partije i što je iznimno bitno, u svoje redove privukla prvog čovjeka iza Hitlera-Heinricha Himmlera, vođu SS-a. Ova uvjerenja bila su sve osim tehnoloških. To je bila pomno odabrana mješavina drevnih teutonskih mitova, istočnjačkog misticizma i antropologije s kraja 19. stoljeća. Da li ih je Hitler bespogovorno i u cijelosti prihvatio, moglo bi se raspravljati, ali Himmler zasigurno je. Društvo Thule počivalo je u samom srcu carstva SS-a, koje je postalo zastrašujuća produžena ruka Nacističke države. Također, ovo društvo bilo je glavni pokretač nacističke ekspedicije na planine Tibeta, koja je za cilj imala otkriti tajne izgubljene super-rase.

Društvo Thule čiji je član bio Heinrich Himmler, dobilo je ime po mitskoj zemlji Hyperborei-Thule, (u hinduskim legendama naziva se još i bijeli otok), koju su neki članovi društva poistovjetili s Islandom i Grenlandom, za koje su vjerovali da su ostaci isto tako mitske Atlantide. Ovu ideju je začeo Platon, a dalje razvila poznata okultistica 19. stoljeća, Helena Blavatsky u svojim radovima nazvanim «Tajna doktrina» Thule-Gesellschaft je ostalo u prisnom kontaktu s «teozofistima», Blavatskynim sljedbenicima. Ostali su tvrdili da su stanovnici Thule preživjeli kataklizmu i postali podzemni nadljudi, odnosno super-rasa. Nakon kataklizme, prvo su migrirali na zapad (misleći na zapad Indije, možda čak i Babylon?), potom u pustinju Gobi, i na kraju u Tibet; njihovi duhovni mentori povukli su se u skriveni duhovni centar zvan «Asgard», podzemni grad. Ova bića u Hindi/Budističkoj tradiciji poznata kao «Lame svih Lama» ili «Kraljevi svijeta» mogu se kontaktirati samo duhovnim putem. Simbol ovog «gospodara» je upravo famozna svastika s početka teksta, koja simbolizira  «središnju moć Nebeskog dragulja». Ova rasa nazvana «Vril-ya» oživjela je u znanstveno-fantastičnom romanu «Nadolazeća rasa»  engleskog romanopisca Edwarda Bulwera-Lyttona iz 1871.  U ovom romanu pripadnici ove rase nadljudi imaju psihokinetičke sposobnosti (Vril) i žele zavladati svijetom. Na prijelazu stoljeća termin «Ubermensch» (nadčovjek) prihvatili su mnogi filozofi, poglavito Friedrich Nietzche. Također bio je omiljen među pobornicima izokrenute Darwinističke teorije: još jedan englez, filozof Houston Stewart Chamberlain vjerovao u rasnu nadmoć «Arijevaca» koji su naseljavali sjevernu Europu.

Ovo je potaklo pripadnike društva Thule da se poistovjete s teutonskim plemenima koja su 9. godina poslije Krista porazila rimske legije u teutoburškoj šumi kao nasljednici izgubljene super-rase Hyperborea-Thule, čuvara tajni vril-a. Cilj društva Thule  bio je razbiti barijeru tzv. «maloga sebe»- koja se sastoji od fizičke stvarnosti i (po napredovanju u njihov unutarnji krug) moralnih okova, kako bi došli u kontakt s «božanskim sobom» u nevidljivom svijetu duhova. To bi u konačnici omogućilo dosezanje «univezalnih energetskih polja», koja bi u čovjeku «probudila» uspavane unutarnje moći i omogućila razvijanje nadljudskih fizičkih sposobnosti koje su nekada bile obilježje ponosne Arijevske rase. Društvo Thule zahtijevalo je disciplinu i slijepu, neupitnu poslušnost prosvijetljenom Majstoru, bez obzira na njegove prohtjeve, kako bi se stvorili preduvjeti za osobnu transformaciju. Sebottendorf je to nazivao «Fuehrerprinzip» (Fuhrerovo načelo), te izmislio formalni pozdrav za «tako dobrog čovjeka»: «Sieg, Heil». Društvo je proklamiralo iščekivanje odabranog čovjeka kojemu će se predati. Kada se Hitler pridružio Društvu, Dietrich Eckart je izjavio da je došao ta dan, te počeo Hitlera upoznavati s minhenskim okultnim krugovima, predstavljajući ga kao «dugo iščekivanog spasitelja». Alfredu Rosenbergu je izjavio: «Vjerujem u Hitlera; iznad njega lebdi zvijezda!» Eckart je pratio svoju misiju koju je otkrio tijekom jedne seanse. Tada je rečeno da će se «Gospodar Maitreya»  uskoro pojaviti kao njemački mesija kako bi «poveo arijsku rasu u konačnu pobjedu nad Židovima». Eckartu je dodijeljena zadaća mesijinog «hranitelja». Zanimljivo je istaknuti da je društvo Thule bilo dijelom međunarodnog «Bratstva smrti», koje je povezivalo više tajnih društava, a najpoznatije od njih je «Skull and Bones» (lubanja i kosti) koje djeluje na sveučilištu Yale i identično je Hitlerovom društvu Thule. Najpoznatiji pripadnici ovog društva su George W Bush i njegov otac. Vođa društva Thule, Dietrich Eckart, svojim je nasljednicima u kasnim danima 1910. godine izjavio da je osobno primio jedan oblik satanističke objave po kojoj je njegova sudbina pripremiti tijelo za Anti-Krista, odnosno čovjeka nadahnutog od strane samog Lucifera koji će pokoriti svijet i odvesti Arijevce u slavu. Eckart je svoju ulogu u tome procesu  usporedio sa onim što je Ivan Krstitelj bi Kristu. Eckart je Hitlera dobro podučio. Na samrti je izjavio «Slijedite Hitlera! On će plesati, ali sam ja taj koji naručuje pjesme! Uveo sam ga u učenja «Tajne doktrine», otvorio njegove centre u viziji i pokazao mu načine komunikacije  s Moćima!»
 
Drevni indijski simbol sreće, svastika bila je također i tradicionalni simbol Thora, nordijskog boga groma i bio je omiljen u krugovima germanskih neo-paganističkih pokreta s početka 20. stoljeća koji su ga nazivali «Hakenkreutz» (kukasti križ). U sličnoj maniri Hakenkreutz je usvojilo i društvo Thule, čiji su članovi kao i neo-paganisti  bili zakleti antikršćani. Već sam ranije spomenuo kako je svastika dospjela na nacističku zastavu.

Početkom 20-tih godina otrovna mješavina rasne teorije i teutonskog misticizma ukorijenila se duboko u nacističkoj filozofiji koja se borila za političku prevlast u Weimarskoj republici. Dodatna doza okrutnosti pristigla je u razmišljanja Nacista 1923. godine. Dok je bio utamničen u zatvoru Landsberg, Hitler se upoznao s pisanim djelima profesora Karla Haushofera. Hitlerov bliski suradnik Rudolph Hess poslije ga je upoznao s Haushoferom, bivšim vojnikom i znanstvenikom i osnivačem društva Vril koje se kasnije istaknulo kao unutarnji krug društva Thule i nastavilo djelovati i nakon njegova gašenja. Društvo Vril tražilo je način za kontaktiranje podzemnih superljudi, kako bi od njih naučili drevne tajne Thule. Također je promoviralo ideju o centralnoazijskom podrijetlu Arijske rase, a Haushofer je tvrdio da je posjetio Tibet u potrazi za dokazima ove teorije.

Haushofer je također bio i gorljivi branitelj ideje «Lebensrauma» (životnog prostora), teorije koja je imala vodeću ulogu u njemačkoj imperijalističkoj ideologiji još od 1890-tih. te bila glavna ideja i parola njemačke političke desnice.  Predlagači ideje «Lebensrauma» tražili su rekolonizaciju Slavenskih zemalja koje su pokorili vitezovi Teutonci u srednjem vijeku i ponovno ujedinjenje germanske populacije istočne Europe i europskog dijela Rusije. Hitler je već bio upoznat s ovim teorijama, ali Haushoferovi radovi još su više ideološki potkovali ovu ideju, koja će prerasti u operaciju «Barbarossa», invaziju na Sovjetski Savez 1941.

Hitler, vodeći propagandist prepoznao je privlačnost pretpotopnog primitivizma na umove Nijemaca koje su proklamirali društva Thule i Vril. To (Teutonska pobjeda nad Rimljanima)je ponovno pobudilo osjećaj ponosa kod, u prvom svjetskom ratu, poražene njemačke nacije i išla ruku pod ruku sa neslužbenom nacističkom idejom «više od religije je ustrajnost u stvaranju novog čovjeka». Jedna je stvar društava Thule i Vril još više privukla Hitlera i Himmlera-potpuna predanost ideji uništenja Židova (juda)  koji su bili viđeni kao rasna prijetnja i kozmički neprijatelj «Volku», odnosno Njemačkom narodu.  Sebottendorf je već 20-tih  godina propagirao ideju «konačnog cilja» kojom bi se Židovi doslovno «istrijebili s lica zemlje jednom za svagda» koristeći najkrvoločnije metode uključujući i osnivanje koncentracijskih logora.


1933. godine, kada je Hitler postao njemački kancelar, fantazije Himmlera i društva Thule postali su stvarnost. Vođen nametnutim nacističkim diktatom i idejom rasne čistoće provoditelj rasne doktrine postaje Himmlerov SS, «Schutzstaffel» (zaštitni odred)». Ovi odredi započeli su kao 300-tinjak Hitlerovih osobnih tjelesnih čuvara, da bi do 1939. brojili 500,000 ljudi. Naoružani pripadnici poznatiji kao Waffen  SS borili su se zajedno s regularnim postrojbama njemačke vojske u Drugom svjetskom ratu, a Himmler ih je vidio kao reinkarnacije teutonskih vitezova i vitezova iz legendi o kralju Arthuru. SS-ovski Kamelot postao je dvorac Wewelsburg, u blizini šume Teutoburg, između gradova Hamma i Paderborna, koji je postao Himmlerov hram vjere u novi svjetski poredak. Wewelsburg  je trebao postati središte tog poretka, pogansko mjesto moći za koju su neki vjerovali da će čuvati i sam «Sveti Gral», za kojima su tragali Arthurovi vitezovi okruglog stola. Na podu dvorca nalazio se tamni mozaik zvijezde koja je označavala središte i nad kojim su provođeni magijski rituali dvanestorice nacističkih časnika poznatih kao «Dvanest vitezova». Komisija Ahnenerbe, produžena ruka SS-a, sredinom 1930-tih gorljivo je tražila podrijetlo arijevske rase širom svijeta, samo da bi dokazali kako je njima suđeno vladati svijetom i da pri tom imaju podršku mističnih sila.

Zadatak im je bio pronaći znanstvenu, antropološku i arheološku dokumentaciju koja bi ujedinila njihovu drevnu prošlost i njihovu sudbinu. No, ova je vizija imala vrlo mračnu stranu…U Drugom svj.ratu SS je punio nacističke koncentracijske i logore za istrebljenje, u kojima su provođeni okrutni eksperimenti sa svrhom dokazivanja arijevske superiornosti. Osnivane su i specijalne jedinice nazvane «Einsatzgruppen» čiji je zadatak bilo čišćenje  istočne Europe od Židova.
 
Komisija pod punim imenom «Ahnenerbe Forschungs und Lehrgemeinschaft» bila je društvo za istraživanje i poučavanje o naslijeđu predaka. Dvije godine po osnutku, 1937., Himmler društvo pripaja SS-u. Kako sam već spominjao, neki poklonici nacističke rasne teorije vjerovali su u postojanje mistične zemlje Thule između Islanda i Grenlanda, a njezin pronalazak bio je predmetom barem jedne nacističke ekspedicije. No, Karl Haushofer je bio uvjeren da ključ ovladavanja vril energijom leži u Tibetu. U tom je imao podršku švedskog istraživača i nacističkog simpatizera  Svena Hedina, koji je vodio nekoliko ekspedicija na Tibet. Hitler je o Hedinu imao toliko visoko mišljenje da ga je pozvao da održi pozdravno slovo na Olimpijadi 1936. U siječnju 1943. Hedin je nazočio  osnivanju Instituta za unauatrazijska istraživanja, ogranka Ahnenerbea.

1938. godine tibetanci su podosta bili naklonjeni Njemačkoj i njihovom savezniku Japanu, kako bi uspostavili  protutežu britanskom i kineskom utjecaju u regiji. Iste godine društvo Ahnenerbe predvođeno Ernstom Schäferom  pokrenulo je ekspediciju na Tibet. Schäfer je poslije objavio zapis o toj ekspediciji u knjizi «Svečanost ožiljaka bijele tkanine: istraživačka ekspedicija kroz Tibet u Lhasu, sveti grad božanske sfere». Jedan od članova ekspedicije bio je i antropolog Bruno Beger, pobornik teorije o Tibetu kao domu «sjeverne rase». Begerova uloga bilo je provođenje znanstvenih istraživanja o tibetancima. Tijekom svog boravka proučio je više od 300 lubanja stanovnika Tibeta i Sikkima, te u detalje zabilježio i druge  fizičke predispozicije. Sa antropološkog gledišta je zaključio da Tibetanci predstavljaju prijelaznu razvojnu fazu između mongolskih i europskih rasa, dok europski rasni elementi najviše dolaze do izražaja kod predstavnika aristokracije. Vjerovao je da bi Tibetanci mogli igrati ključnu ulogu u regiji nakon konačne pobjede, kao njemački saveznici.

Nije poznato da li je bilo još  ekspedicija na Tibet, ali nagađa se da je postojalo još ekspedicija i prije, ali i poslije.  U svojoj knjizi Spear of Destiny (Koplje sudbine) (1973) Trevor Ravenscroft raspravlja o tome da li su Nijemci u razdoblju između 1926. – 1943. provodili niz ekspedicija. To bi omogućilo, ističe Ravenscroft, nacistima održavanje kontakata s njihovim arijevskim precima, čuvarima okultne moći vril, koji su skriveni u podzemnim gradovima ispod Himalaja. Ovaj scenarij neodoljivi podsjeća na Bulwer-Lyttona.
Tijekom Drugog svj. rata Himmlerove opsesivne potrage za arijevskim korijenima urodile su pronalaskom arheoloških nalazišta u zapadnoj i južnoj Rusiji. Otkriveni arheološki pronalasci transportirani su u štabo SS-a u Wewelsburgu. Agenti društva Ahnenerbe pristigli su u ime Wermachta i detaljno pretraživali ova područja za dokazima Njemačkog podrijetla. Čak je i Hitleru počela smetati Himmlerova opsesija, te je postavljao pitanje «zašto se skreće pozornost svijeta na činjenicu da nememo prošlosti? Nije li dovoljno to da su Rimljani podizali monumentalne građevine u vrijeme kada su naši preci živjeli u kućama od blata.?»

 
Tajna moć vrila nije uspjela spasiti Treći Reich od propasti. Nakon nacističkog poraza voditelj društva Ahnenrebe Dr Wolfram Sievers osuđen je na smrt, no ne zbog arheoloških već eksperimenata na ljudima u koncetracionim logorima. Arheološki svijet Ahnenerbea umro je zajedno s Hitlerom, Himmlerom i Sieversom. Mnogi članovi društva postali su vodeći profesori u poslijeratnoj Njemačkoj. Jedino još Wewelsburški dvorac podsjeća na zlokobne moći jedne izokrenute filozofije.

Preneseno sa: secretsocietycentral

Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #16 poslato: Decembar 05, 2011, 12:56:26 »
Vril



Društvo Vril ili tzv. Svijetla loža kombinirala je političke ideale Illuminata sa hinduskim misticizmom, teozofijom i Kabalom. Njegova povijest ide paralelno s društvom Thule, samo što društvo Vril ima daleko veći utjecaj, fondove, a i kombinira okultizam i znanost.  Osim potrage za podzemnom utopijom ispod himalajskih planina, Vril se bavi i pronalaženjem načina inkorporacije mistične «vril» energije u vojnu industriju. Provodeći istraživanje za svoju knjigu «Jutro magičara», autori Jacques Bergier i Louis Pauwels došli su do zanimljivog podatka. Dr. Willy Ley jedan od vodećih svjetskih znanstvenika na polju raketne znanosti koji je 1933. pobjegao iz Njemačke o društvu Vril je rekao: pripadnici ovoga društva vjeruju da poznaju tajno znanje koje bi im omogućilo pretvaranje vlastite rase u rasu nadljudi duboko u utrobi zemlje.
 
To bi činili posebnim metodama koncentracije i  cijelim sustavom unutarnje gimnastike. Teoretičari zavjere posebno vole ovaj podatak, jer im omogućuje razvijenije teorija o skrivenim nacističkim gradovima ispod površine Zemlje. Navedene metode koncentracije vjerojatno su bile bazirane na duhovnim vježbama Ignatiusa Loyole. Jezuitske tehnike koncentracije i vizualizacije nalikuju u mnogočemu tehnikama koje se koriste u okultne svrhe, posebno u šamanskim kultovima i tibetanskom budizmu. Nacisti su duboko štovali ove jezuitske duhovne vježbe, za koje su vjerovali da su poslane od strane drevnih Gospodara Atlantide. Okultisti toga vremena znali su da je Loyola baskijskog podrijetla, za koje se vjerovalo da su ostaci atlantiđana. Društvo Vril je vjerovalo da tko god bude ovladao moćima Vrila, postat će gospodar samoga sebe, drugih ljudi i cijeloga svijeta. Vjerovali su da će se svijet promijeniti a «Gospodari» izroniti iz središta Zemlje.  Ukoliko se ne uspostavi savez i ne postane «Gospodarom», vjerovali su da će i oni zapasti u ropstvo. U knjizi «Nepoznati Hitler» se navodi: U Berlinu Haushofer je utemeljio «Svijetlu ložu» ili društvo Vril . Cilj ove Lože je istražiti podrijetlo arijevske rase i provoditi vježbe koncentracije kako bi se probudile sile «Vrila».  Haushofer je bio student ruskog magičara i metafizičara Georga Gurdjieffa. Obojica su tvrdila da održavaju kontakte sa tajnim tibetanskim ložama koje posjeduju tajnu «nadljudi». Loži su pripadali Hitler, Aalfred, Rosenberg, Himmler, Goring i hitlerov osobni liječnik dr. Morell Poznato je da su Hitlera željeli kontaktirati i Crowley i Gurdjieff. Hitlerove neobične moći sugestije postaje shvatljivija ako se ima na umu da su mu bila dostupne Gurdjieffove psihološke tehnike, koje su se bazirale na učenjima Sufija, tibetanskih Lama izen učenjima japanskog društva «Zeleni zmaj».
 
Vjerovalo se da se vril energija može dobiti iz Crnog Sunca, velike lopte «Prima Materije», koja navodno postoji u središtu  Zemlje i daje svjetlo Vril-ya rasi, te zrači radijacijom u obliku vril energije. Društvo Vril je vjerovalo da su Arijevci izvorni biološki nasljednici Crnog Sunca. Ova sila vila je poznata od davnina pod raznim imenima: Chi, Ojas, Vril, Astralno svjetlo, Orgon i dr. U raspravi o  28 stupnju «Starog i prihvaćenog slobodnozidarskog škotskog reda»  zvanom Vitez Sunca ili Upućeni Princ, Albert Pike kaže: «U prirodi postoji jedna moćna sila, i čovjek bi, kada bi je posjedovao i znao usmjeriti, mogao revolucinizirati i promijeniti  čitav svijet». To je sila koju su Nacisti i njihovi okultni krugovi očajnički osloboditi i usmjeriti na svijet i za koju je društvo Vril vjerovalo da je posjeduje Hitler, kao manifestacija «Velikog Posla» propagiranog od strane  Upućenih iz raznih tajnih društava kroz godine. Društvo Vril oslanjalo se na vrlo stare arhetipe koji su već bili u umovima magičara i alkemičara, zaogrnute idejom ponovnog oživljavanja okultnog  i znanstvenog napretka. Ideja mutacije i transformacije u višu formu «čovjeka-boga» zaživjela je kroz opise rase Vril-ya u Buller-Lyttonovoj «Nadolazećoj rasi». Lytton je i sam bio pripadnik Rozenkrojcera (Rosicrucians), a samim time i upoznat s arkansko-ezoteričnim filozofijama (i tijekovima najvećih znanstvenih napredaka današnjeg doba)
 
Možda najnevjerojatnije priče o društvu Vril su one o navodnom tajnom nacističkom programu proizvodnje letećih tanjura. Pretpostavlja se da je društvo Vril uspostavilo kontakt s «Tajnim Vođama» rase Vril-ya koji su u tajnosti započeli suradnju njemačkim znanstvenicima u drugoj kasnih 1920.-ih Još 1936. Hitler je slao timove speleologa u pećine i rudnike širom svijeta  u potrazi za rasom Vril-ya Nacisti su također istraživali i Antartiku tijekom 1937. i 1938. godine u potrazi za rupom Južnog pola i navodno su imali uspjeha, poput admirala Byrda u otkrivanju ovih otvora. Neki kažu da su baš na ovome mjestu Nacisti uspostavili kontakt s «Nepoznatim nadljudima» koji su živjeli u «Duginom gradu» U svojoj kontroverznoj prezentaciji «NLO tajne Trećeg Reicha», Vladimir Terziski povezuje vanzemaljce i njemačka tajna društva poput «Templehoffa», «Thule», «Vril» i Crnog Sunca. Terziski spominje svojevrsnu «vanzemaljsku rasu učitelja», koji su u tajnosti počeli surađivati s pojedinim nacističkim znanstvenicima u krajem 1920-tih u  podzemnim bazama gdje su ih upoznavali sa svojim konceptima filozofskog, kulturalnog i tehnološkog napretka. (tzv «Dugina zavjera ili zavjera duge»).Kako Terziski navodi, Nacisti su uz pomoć vanzemaljske inteligencije ovladali antigravitacijskim  svemirskim letom, uspostavili svemirske stanice, ovladali putovanjem kroz vrijeme i   proizveli svemirski brod koji je mogao putovati warp brzinama. U isto vrijeme vanzemaljci su širili svoje dijabolične ideje kroz društva Vril i Thule. Terzinski sugerira da je istraživanje antigravitacije započelo  u Njemačkoj u 20-tim godinama prošlog stoljeća konstruiranjem prvog hibridne  antigravitacijske kružne letjelice, RFZ-1, koju je konstruiralo društvo Vril.
 
U razdoblju od 1942-1943 napravljena je cijela serija antigravitacijskih strojeva, a sve je kulminiralo navodnom izgradnjom 350 stopa dugačke letjelice  oblika cigare nazvane Andromeda- svemirska stanica, u hangaru za izgradnju cepelina. Iako je teško povjerovati u ove priče na granici naučne fantastike neke činjenice i dan danas golicaju maštu teoretičara zavjera ali i znanstvenika.  Naime, društvo Vril nije radilo samo na projektima izgradnje «letećih tanjura, već  je bilo i duboko umiješano u izgradnju i drugih egzotičnih oružja o čijem postojanju itekako postoje dokazi, poput raketa V1 i V2, višecjevnog bacača raketa, puške sa noćnom nišanom nazvane «Vampir» i niza eksperimentalnih, ali i funkcionalnih aviona na mlazni pogon.
 
Nagađalo se da Nacisti rade na izgradnji nuklearne bombe i eksploataciji nuklearne energije, a kad tome pridodamo i činjenicu da je društvo Vril neumorno tragalo za alternativnim izvorima energije uslijed nedostatka naftnih derivata, priča dobiva na težini. U kontekstu ondašnjeg vremena, sva ova tehnološka postignuća mogu se usporediti kao kad bi danas preko noći konvencionalna oružja zamijenili laserskim, topovima plazme i kiborzima, dok su neka od postignuća onoga doba i dan danas neprevaziđena. SS E-IV (Entwicklungsstelle 4), jedinica za razvoj SS-ovskog okultnog reda Crno Sunce, navodno je 1939. godine razvila revolucionarni elektromagnetski gravitacijski motor koji je poboljšao Hans Colerov stroj na slobodnu energiju pretvorivši ga u energetski pretvarač. Kasnije su ga uparili sa Van De Graafovim generatorom i Marconievim vrtložnim dinamom (sferični spremnik od merkuruja) kako bi proizveli  rotirajuće elektromagnetsko polje velike snage koje je reduciralo masu i utjecalo na gravitaciju. Osmislilo ga je  Thule Triebwerk i trebao je biti stavljen u posebno dizajniran disk.
 
Još od 1935. društvo Vril i Thule tražili su pogodne lokacije za testiranje ovih strojeva i pronašli ih u sjeverozapadnoj Njemačkoj koja je bila poznata i pod nazivom Hauneburg. Letjelicu koju su tamo testirali prozvali su jednostavno  H-gerat, što bi u prijevodu značilo Sprava iz Hauneburga. Zbog sigurnosti preimenovali  su ga u još kraće ime –Haunebu , a potom zajedno sa nekim ranijim protoipima zvanim Vril u RZF-5, kada su testne lokacije zamijenili sa lokacijom nazvanom Vril Arado Brandenburg područje za testiranje letjelica.
Ranija letjelica Haunebu1 od koje su konstruirana dva prototipa bila je promjera 25 metara,  imala osam članova posade i mogla postići brzinu od 4,800 km/h, ali na  malim visinama. Kasnija poboljšanja omogućila su razvijanje brzina od 17000km/h, što ne mogu postići ni današnji najbolji mlazni avioni. Let je mogao trajati do 18 sati, a kako bi letjelica mogla odoljeti ogromnim  temperaturama koje nastaju pri takvim brzinama, osmišljena je specijalna zaštitna  legura nazvana «Victalen» (smrznuti dim), koju su osmislili vodeći SS-ovski metalurzi, navodno u 1930-tima. Rani modeli isprobavali su također i prilično veliki 60 mm top sa dvije cijevi zvan skraćeno KSK (KraftStrahlKanone, Top snažne zrake). Neki su mislili da se ovdje radi o iznimno snažnom laseru, ali nije bilo tako. Nijemci su ju zvali anakronimom kao , «nešto što  nije iz ovog vremena ni mjesta». Kada su 1945. godine letjelicu Vril7 srušili Rusi među ostacima su pronašli nešto što je neodoljivo podsjećalo na spomenuti top.
 
Ostaci od volframa  nakon rata su identificirani kao –spojene kugle koje su formirale kaskadne oscilatore spojene na dugocijevnu transmisijsku polugu oko koje su bile omotane spirale  ili zavojnice od volframa kako bi se proizveo snažni izboj energije dostatan da probije četiri neprijateljska oklopa debela 100mm. Ovako veliki top destabilizirao je disk i kasnije je zamijenjen strojnicama ili protuavionskim topovima. Haunebu 1 prvi puta je poletio 1939. godine i napravio ukupno 52 probna leta. 1942. nešto veći Haunebu2 promjera 26 metara bio je spreman za probni let. Imao je 9 članova posade i mogao postići brzine od 6000 – 21000km/h, te letjeti 55 neprekidnih sati. Oba su, ka. o i kasnije proizveden Haunebu2 Do-Stra imali  toplinske štitove od Victalena i u razdoblju od 1943-1944 napravili ukupno 106 probnih letova. Dolaskom 1944. godine  testiran je usavršeni ratni model Haunebu II Do-Stra (Dornier STRAtospharen Flugzeug/stratosferska letjelica). Napravljena su dva prototipa. Ovi divovski strojevi visoki nekoliko katova imali su posadu od 20 ljudi, te mogli postići nadzvučne brzine iznad 21 000km/h. SS- je nastojao izraditi tendere za serijsku proizvodnju i u Junkersu i Dornieru, ali kasnije je ipak izabran Dornier. Kraj rata one mogućio je proizvodnju  serijskih modela, ali je zato konstruiran prototip 71 metar u promjeru zvan Haunebu3. Navodno je baš ova letjelica kapaciteta 32 člana posade, koja je razvijala brzine do 40 000km/h i mogla ostati u zraku i po nekoliko tjedana, poslužila krajem rata za evakuaciju pripadnika društva Thule i Vril.  Razvijani su planovi i za Haunebu 4, ali prototip nikada nije konstruiran. Zvuči li vam ovo sve nevjerojatno, pogledajte neke od slika autentičnih letjelica s dokazanim postojanjem.

Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #17 poslato: Decembar 07, 2011, 18:33:24 »
Trijada



Zahvaljujući svojoj bogatoj prošlosti, Kina ima bogatu povijest “tajnih društava”. Tajna društva najčešće su se formirala kao odgovor na neku represiju, a u tome Kina nije oskudijevala. Mongolska invazija, pa kasnije međudinastijski ratovi  pogodovali su razvoju brojnih tajnih društva. U 11. stoljeću razvilo se tajno društvo čiji su članovi bili strogi vegetarijanci i štovali su jedan izrazito demonski kult u sklopu budizma. Pobunili su se i napadali bogataše, čionovnike i državne službenike, sve do uhićenja njihovog vože Fang -la, kada su svi sljedbenici počinili ritualno samoubojstvo. U 13. stoljeću mongolska tiranija dosegnula je vrhunac i povod za izbijanje ustanka bila je želja da se polja sa kineskim grobljima pretvore u gradilišta. Tada se razvijaju brojna tajna društva, a najpoznatija su “Bijeli Lotos”, “Bijeli Oblak” i “Crveni Turban”, koji su svoja sjedišta pretvorili u centre otpora. Kao i njihovi prethodnici dva stoljeća prije, sljedbenici Bijelog lotosa i Bijelog oblaka bili su vegetarijanci i odbijeli su plaćati namete. Štovali su Amitabhu Budu koji je simbol jednakosti i mudrosti, a prikazuje se i kao bijeli lotusov cvijet. 1335. i 1337. izbijaju ustanci koje pokreće tajno društvo Maitreya čiji su pripadnici isčekivali neku vrst budističkog Mesije. Vjerovali su da će konačna propast svijeta donijeti izbavljenje, a ta je učenja prisvojio i Joachim von Fiores i prozvao ih učenjima Tri kraljevstva. No ipak, najvažnije tajno društvo u Kini zacjelo je Crveni turban, čiji su pristaše 1351. godine  pokrenuli  ustanak kji je doveo do raspada dinastije Yuan. Njihov vođa Han Shantong bio je štovan kao reinkarnacija  Maitreya-Bude. Njegov sin Han Li 1355. postaje carem i začetnikom dinastije Song.
 
Za ustanaka u Južnoj Kini prvi puta se pojavljuju  i tajna društva “Bratstvo neba i zemlje” i “Društvo Trias”. Ova dva društva prisegnula su jedno drugom na bratstvo i vjernost. Trias s vremenom raste i grana se, te postaje najutjecajnije tajno društvo koje dovodi do ustanka 1850. godine. uz pomoć revolucionarne propagande. Sličan ustanak pokušali su podići pripadnici društva Yihequan (Šaka sloge i pravde), u povijesti poznatiji kao “bokseri”, zbog njegovanja tradicionalnog načina boksa kojim su mogli postići duhovnu čistoću i tjelesnu nepobjedivost. U svojim inicijacijskim obredima prizivali su boga magije ChenWua i boga naoružanih Kuantia, a osjećaj ekstaze pojačavao se magijskim obredima i drogama.. Obred inicijacije trebao je kandidata provesti kroz podzemni svijet sve do mjesta Velikog mira. Kako nisu voljeli novotarije i jačanje europskog utjecaja, osvećivali su se čak i Kinezima koji su prešli na kršćanstvo ili usvojili bilo koji oblik zapadnjačkih tradicija. Kako ih je simpatizirao i carski dvor, ohrabreni podižu ustanak i zauzimaju četvrt u kojoj su u Pekingu bila strana veleposlanstva. Strane vlasti ubrzo reagiraju i guše ustanak u krvi. Neki nagađaju da su upravo preživjeli “bokseri” i njihovi nasljednici zaslužni za osnivanje Trijada.
 
Trijade ili “Društvo Trijade” je izraz koji se koristi za opisivanje mnogih grana kineskih kriminalnih organizacija sa sjedištem u Tajvanu, Hong Kongu, Makau, kineskom kopnu, kao i u zemljama sa značajnijom kineskom  populacijom, kao što su Malezija, Singapur, Sjedinjene Američke Države i Kanada. -Trijade su toliko ozloglašene, čak i u kriminalnim krugovima, a njihove  kriminalne aktivnosti uključuju zločine kao što su paljevina, napadi, bankovne prijevare, bombaški napadi,  podmićivanje i iznudu, krađe, čekovne prijevare,  ugovorena ubojstva, izradu i distribuciju lažnog novca,  krijumčarenje droge, napadi na domove, uzimanje talaca, trgovina ljudima, krivotvorenje dokumenata identiteta,  krađa identiteta, ilegalna useljenja, ilegalna kocka,  otmice, politička korupcija, prostitucija, pljačka, softversko piratstvo, krijumčarenja ukradenih automobila, a popis ide dalje i dalje. Trijade pokrivaju gotovo sve vidove kriminalnih aktivnosti što im omogućuje i prevlast na rastućem kriminalnom tržištu.
 
Društvo  trijada započelo je organizacija otpora pobunjeničkih snaga koji su se protivili  trenutnoj mandžurijskoj vladavini dinastije Quin  koje su vidjeli kao osvajače i okupatore.Stoga je u 1760-im godinama osnovano  Društvo Neba i Zemlje s ciljem da zbaci aktualnu vlast dinastije Han i uspostavi ponovnu vladavinu dinastije Han. kako je utjecaj Društva rastao Kinom, društvo se podijelilo na tri neovisne podružnice od kojih je svaka imala svoje ime, a jedno od njih zvalo se Društvo Tri Harmonije. Na poslijetku su društva usvojila zajednički simbol trokuta, obično popraćen simbolom mača i portreta Guan Yu-a.  Pojam “trijade” prvi puta su upotrijebile britanske kolonijalne vlasti u Hong Kongu, kao referencu “korištenje trokuta u  slikama”. Neki od ogranaka Trijada vuku svoje korjene i do revolucionarnog društva po imenu  Društvo Bijelog Lotosa.  Nakon konačnog pada dinastije Quin 1911. godine, Trijade su izgubile svoj primarni cilj – zbaciti mandžurijsku vlast, a činjenca da brojni pobunjenici nisu imali prigode ni sudjelovati u borbama samo je pridonosila općoj depresiji i nezadovoljstvu. Brojni pripadnici Trijada, nakon godina provedenih okruženih borbom i nasiljem, živeći kao odmetnici  imali su problema vratiti se u svakodnevni život, stoga se udružuju u neku vrst kriminalnih organizacija. Pobjedom Maoa nad Čang Kaj Šekovim Kuomitangom i uspostavom Narodne Republike Kine 1949. godine, provedba zakona postaje stroža i brojni pripadnici Trijada prisiljeni su emigrirati u britansku koloniju Hong Kong. Procjenjuje se da ih je do 1950, bilo oko 300.000 u Hong Kongu. Bilo je ukupno osam Trijada po imenima Wo, Rung, Tung, Chuen, Shing, Sun Yee On, 14K i Luen. Svaka od njih imala je svoje vlastito sjedište, svoju strukturu i teritorijalnu pokrivenost. Cijeli Hong Kong bio je  podijeljen u dijelove kojima su vladale Trijade prema vlastitom geografskom podrijetlu i etničkoj pripadnosti.Nakon nereda 1956, honkoška Vlada uvodi strože provođenje zakona i trijade postaju  manje aktivne. Kako se moć Trijada ponovno povećavala, oni su odlučili i dalje ostati tajni, ali zato uključeni u sve kriminalne aktivnosti. Kako je odmicala tehnologija i Trijade su išle u korak s njom, te ima tako trenutno najviše prihoda donosi softversko piratstvo i trgovanje pornografskim materijalom, te krivotvorenje dizajnerske odjeće. Svoj prihod povećavaju zapošžljevanjem pravih kompjuterskih stručnjaka što ih čini najkonkurentnijim na crnom tržištu.
 
Neke honkoške  Trijade imaju svoje vlastite oružane snage u međunarodnim kartelima, održavanju i zaštiti vitalnih resursa, kao što su zalihe novca, droge i streljiva. Kao i mafija, trijade se obično  ograničavaju na nasilje unutar vlastite zajednice, a ne na u široj javnosti. Toj činjenici pridonio i strah i nepovjerenje lokalnih stanovnika prema vlasti, a ujedno se “reketarenje” smatralo normalnim u kineskom društvu. Nema vodeće figura koja kontrolira  sve ostale članove i ilegalne aktivnosti preko hijerarhijske  strukture. Umjesto toga, oni su podijeljeni u nekoliko neovisnih skupina i ne mogu  funkcionirati  bez strogog  pridržavanja teritorijalnog  plana i granica.Stvarna moć Trijada počiva na razini hijerarhije. Obično, trijade ” službeni ” Red Pole ” vodi skupina od 15 aktivnih članova ili “vojnika” koji provode kriminalne radnje već prema pripadnosti svojoj rasi. Hijararhija napredovanja zasniva se na principu brojeva, odnosno što je veći broj, veći je i čin. Naprimjer netko sa brojem 426 je rangiran kao “borac” dok je onaj sa brojem 49 rangiran samo kao član.
Nadalje, “489″ se odnosi na “Gospodara planine”, a 438 se koristi za “Zamjenika gospodara planine”, 415 za “vjeter bijelog papira”, a 432 za “slamnatu sandalu”. “25″ se pak odnosi na tajnog ubačenog agenta ili špijuma, a sveopće je prihvaćen termin “izdajnik”. Kako honkoška ekonomija raste, Trijade jedva osiguravaju  “zadovoljavajuće”, socijalne i materijalne uvjete za poticanje apsolutne lojalnosti među svojim članovima, stoga uvode fleksibilniju strukturu vođenja. Sofisticirani obred inicijecije zamjenjen manje formalnom praksom “objesiti  plavu lanternu”, kada kandidat pristupa samo uz usmenu zakletvu. Stupanj autokracije unutar trijade je također je smanjen i sada članovi imaju veću slobodu  odrediti vlastite prioritete štićeti svoje osobne interese, i veću slobodu u prelasku iz jedne grupe u drugu, bez obzira na učenja  tradicionalnih temeljnih  načela. Članovi Trijada  podliježu obredu  inicijacije koji je sličan  onome kod  talijanske  Mafije ili japanskih Yakuza. Tradicionalna iniciijacija sastojala se od svečanosti koja se održavala  na oltaru posvećenom Guan Yu, sa tamjanom, prinošenjem životinjske žrtve,poput kokoši ili svinje.Nakon što bi popio mješavinu vina i krvi životinje, kandidat bi prolazio ispod luka od mačeva, uz recitiranje trijadske zakletve. Papir na kojem je pisana zakletva zapalit će uz prinošenje žrtve, što ga treba podsjećati na svoje dužnosti prema bogovima. Kandidat bi u znak obvezujuće geste na lijevoj ruci podignuo tri prsta. Trijade su se podijelile u interesne sfere, pa su tako njujiršku Kinesku šetvrt dijelile bande Flyng Dragons, Ghost Shadow, Grandpa’s Boys i White Tiger. Javnosti su postali poznati tek 1977. godine kada izbija veliki međusobni sukob bandi.


  • nnn Van mreže
    • Moderator
    • *


    • Žena 00
    • Poruke: 11176

    • Sreća je nešto o čemu sami unapred odlučujemo!

Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #18 poslato: Decembar 07, 2011, 19:03:20 »
Svaka cast :d^_^b: ali jedno tajno drustvo si izostavla.
Sektu nevidim ni jednu :)
Ali svaka cast :)
Obrisacu ovaj post da ti nesmeta da bi mogla navesti sekte.
Ako naravno hoces :)Naslov  je "Tajna društva i sekte"

Veoma si  vredna sto se nejavis da budes mod?
« Poslednja izmena: Decembar 07, 2011, 19:10:10 nnn »

Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #19 poslato: Decembar 08, 2011, 16:39:31 »
Artur Edvard Vejt (Arthur Edward Waite) napisao je sledeće:
„Ispod široke plime istorije teku nevidljive struje tajnih društava, koje često, u dubini, određuju promene koje će se dogoditi na površini".1
Britanski premijer Bendžamin Dizraeli (Benjamin Disraeli, 1874-1880) potvrdio je prethodnu tvrdnju o kontroli tajnih društava nad istorijskim događanjima, kada je napisao:
„Postoji u Italiji snaga koju mi retko spominjemo u ovom Domu (Parlamentu)... Mislim na tajna društva... Beskorisno je poricati, jer je ne moguće sakriti, da je veliki deo Evrope... o drugim zemljama da i ne govorimo... prekriven mrežom ovih tajnih društava... Koji su njihovi ciljevi? Oni ne žele ustavne vlasti... Oni žele da promene vlasništvo nad zemljištem, da oteraju prethodne vlasnike i da ukinu crkveni sistem."2
Zapažate da su dva cilja tajnih društava, prema Dizraeliju, potpuno istovetna sa ciljevima organizovanog komunizma: ukidanje privatnog vlasništva i obračun sa „crkvenim sistemom", odnosno s religijama u svetu. Je li moguće da je takozvani komunizam u stvarnosti oruđe tajnih društava? Da li je realno verovati da komunizam kontrolišu snage koje su iznad njega, poredane u jednoj organizovanoj hijerarhiji?
Današnja verzija istorije kaže da je komunizam svesni rezultat javnih zahteva za promenama u organizaciji društva, obično izražen revolucionarnim dejstvima i zbacivanjem starog sistema. Da li je moguće da su sve revolucije u stvarnosti mahinacije tajnih društava koje teže da komunizuju svet?
Ima ljudi koji veruju da je tako:
„Komunizam nikada nije spontana, ili čak svesna pobuna podjarmljenih masa protiv gospodara koji ih eksploatišu - već sasvim suprotno. On je uvek ljudima nametnut odozgo, od strane moćnika koji žele da svoju moć uvećaju. Celokupno pokretanje na dnu izazvano je, razvijano, finansirano i kontrolisano od strane insajdera3 na vrhu, da bi im donelo način i izgovor za grabljenje još veće moći - uvek pod plaštom zaustavljanja ili sprečavanja ovih revolucionarnih aktivnosti među masama na dnu."4 Komunizam je maska za nešto dublje. Komunizam nije revolt „siromašnih", već zavera „bogatih". Međunarodna zavera ne počinje u Moskvi - već najverovatnije u Njujorku. Ona nije neki idealistički krstaški rat za siromašne i ponižene, već prikriveno grabljenje moći bogatih i arogantnih.
Priča o komunizmu naših dana počinje s tajnim društvom pod nazivom Red iluminata.
O ovoj organizaciji svedočio je „Izveštaj Istražne komisije o obrazovanju države Kalifornije" iz 1953. godine:
„Takozvani moderni komunizam je očigledno ista hipokritska svetska zavera da se uništi civilizacija, koju su otpočeli Iluminati i koja je podigla glavu u našim naseobinama ovde, u kritičnom periodu pre donošenja Ustava."5
Osvald Špengler (Oswald Spengler) je otišao korak dalje. On je komunizam povezao s novčanim interesima u svetu. Napisao je:
„Ne postoji proleterski, pa čak ni komunistički pokret koji nije radio u interesu novca, u pravcu koji je novac diktirao i u vreme koje je novac dozvoljavao - a u tu činjenicu nisu posumnjali ni najveći idealisti među njihovim vođama."6

Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #20 poslato: Decembar 08, 2011, 16:50:00 »
SEKTE ZA POČETNIKE

U savremenom dobu osnovni kriterijum za vrednovanje svega što je pozitivno je novac i ono što se pomoću novca može dobiti. A može se dobiti sve. Osim uobičajenih materijalnih stvari može se dobiti mir, vera, zdravlje, radost, inteligencija, prijateljstvo - tako bar obećavaju sekte. I po tome se razlikuju od opštepoznatog o ovim zajednicama. Do sada smo sekte smatrali za verske zajednice sa iskrivljenim tumačenjem i zloupotrebom zvanične religije, što su one u osnovi zadržale, ali su u skladu sa zahtevima novog vremena evoluirale i komercijalizovale se, postale profitabilne organizacije. Potvrda ove teze je čuvena rečenica Lafajeta Ronalda Habarda (1911-1986). osnivača sajentologije (Sajentološke prkve), jedne od medijski najzastupljenijih sekti, koja je za svega pedesetak godina postojanja uspela da stekne 10.000.000 vernika u oko 120 država sveta:„ Ako čovek zaista želi da zaradi milion dolara, najbolji način za to je da osnuje svoju religiju.” Ronald Habard je inače bio pisac naučnofantastične proze, sklon transcendentalnom. U mladosti je sa ocem, pomorskim oficirom američke vojske, često putovao na Daleki istok i u Indiju, gde se dodatno upoznao sa hinduizmom, budizmom i okultizmom. Preživeo je kliničku smrt od 8 minuta. Sajentološku crkvu je osnovao 1950. godine, a posle njegove smrti 1986. godine ostalo je 556 pisanih dela, oko 3.000 sati snimljenih predavanja i više od 100 filmova. Sajentolozi u svetu imaju oko 3.200 svojih objekata, cena osnovnog početnog kursa kod njih je 2.000 dolara, a kompletnog kursa 350.000 dolara. Pojedine holivudske zvezde ne kriju svoje članstvo u ovoj sekti, kao Tom Kruz i Džon Travolta, a velike finansijske i političke kriminalne afere u Americi se brzo zataškavaju i sajentolozi uživaju podršku Bele kuće, posebno od kada je na njenom čelu bio Bil Klinton kome su finansijski i medijski izuzetno pomogli u predizbornoj kampanji. Infiltriranjem svojih članova u krugove finansijske i političke moći sekte nastoje da zavladaju ne samo jednom državom, već celim svetom. Njihova moć van granica jedne zemlje se vrlo brzo širi, s obzirom da prihvataju pripadnike svih nacija i religija. Sama reč sekta potiče od latinske reči sequi, što znači slediti, a enciklopedijska definicija sekte tumači kao male grupe istomišljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu samostalnu religijsku grupu. U odnosu na zvaničnu religiju od koje su se odvojile i u odnosu na to kako one
same sebe deklarišu veliki broj sekti se može grupisati u pseudohrišćanske, zatim pseudohinduističke i dalekoistočne sekte, sinkretističke sekte (mešavina više religija i kombinacija sa okultizmom i magijom) i satanističke sekte, kao i komercijalne kultove.

Novi svetski poredak kroz sekte

Brisanje nacionalnih i religijskih specifičnosti i razlika i formiranje jedne svetske religije, jedne svetske vlade i jedne svetske vojske i policije umnogome podsećaju na „novi svetski poredak”. Međutim, to su ujedno i osnovni ciljevi sinkretističkih sekti, danas možda najpoznatajih i najbrojnijih u svetu. Neke su stare više stotine godina, a neke tek nekoliko decenija, ali su sve veoma uticajne širom sveta. To su:
Rozenkrojceri, iz 14. veka, danas Internacionalna škola zlatnog ružinog krsta, kod nas sa centrom u Beogradu, čiji se sledbenici najčešće okupljaju u Klubu inženjera i tehničara. U svetu imaju između 500.000 i milion članova.

Svedenborgijanci, iz 18. veka, danas ih ima između 20.000 i 30.000, najviše u SAD i Švedskoj.

Iluminati, iz druge polovine 18. veka, preteče današnjih komercijalno-verskih sekti, potpuno poistovećeni sa ciljevima „novog svetskog poretka”.

Zlatнa zora, s kraja 19. veka, čiji su članovi najčešće i članovi neke okultne ili gnostičke sekte.

Teozofska i antropozofska društva, s kraja 19. veka, poznata po svojim osnivačima Heleni Petrovnoj Blavackoj i Rudolfu Štajneru.

Novo doba (New age), osnovana 1945. godine, sa preko 30 miliona pristalica u svetu i oko 10.000 u Jugoslaviji.

OTO - Ordo Templi Orientis, potiče od Viteškog reda templara osnovanog 1119. godine za vreme krstaških ratova. Moderna verzija ove sekte je osnovana 1895. godine, a njen najpoznatiji poglavar je bio satanista Alister Krouli. U Jugoslaviji se osamdesetih godina osnivaju kampovi i oaze u Mariboru, Ljubljani, Zagrebu, Rijeci, Splitu, Osijeku, Sarajevu, Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Vršcu, Trsteniku i Skoplju. Prvi prevodi njnhovih publikacija objavljeni su na slovenačkom jeziku, a početkom devedesetih godina beogradska izdavačka kuća „Ezoterija” objavila je prevode i na srpski jezik. Danas postoje u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Nišu, Vršcu, Trsteniku i na Ubu.

Bela gnostička crkva, osnovana 1960. godine, od 1991. godine sa sedištem u Beogradu, ali se ne oglašava pod pravim imenom, već poziva na relaksacioni trening, vežbe opuštanja, vežbe protiv stresa i slično.

Sajetologija ili Sajentološka crkva, osnovana 1950. godine u
Los Anđelesu, sa preko 10 miliona vernika u više od 120 država sveta,
poznata po kriminalnim aferama krađe poverljivih dokumenata u političkim vrhovima mnogih država. Zvanično, u Jugoslaviji ne deluje, ali je registrovala svoje robno-službene žigove u „Glasniku intelektualne svojine” Saveznog zavoda za intelektualnu svojinu SRJ, od kojih dva krsta pripadaju Srpskoj pravoslavnoj crkvi, a jedna oznakaje slična oznaci čina general-majora u VJ.

Unifikaciona crkva ili Munova sekta, osnovana 1954. u Pjongjangu, sa današnjim sedištem u Njujorku, finansijski najmoćnija verska organizacija novijeg datuma, sa velikim procentom akcija u fabrikama mašinogradnje, vojnoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Zastupljena je na svim kontinentima, ima između četiri i pet miliona sledbenika. U Jugoslaviji ima oko 1.000 sledbenika, ali je najmanje trostruko veći broj zaposlenih u Munovim firmama „Am Vej”, „Herba lajf” i slične. Kod nas deluje kroz Federaciju žena za mir u svetu. Profesorsku akademiju za mir u svetu i Porodičnu federaciju za mir u svetu. Često u štampi oglašava letnje tečajeve stranih jezika po izuzetno niskim cenama, gde se nudi rad uz boravak. Neke javne ličnosti i ugledni intelektualci kod nas su članovi Munove sekte.

OM Šinrikjo, osnovana 1987. godine na Himalajima, raširena u Japanu, sa centrima u Moskvi, Bonu, Njujorku, Bombaju, Šri Lanki. U Jugoslaviji nije delovala, ali je privukla veliku pažnju zbog propagiranja i masovnih ubistava trovanjem u tokijskom metrou.

Najpoznatije sekte u Jugoslaviji

Kod nas su najpoznatije sekte, osim spomenutih sinktretističkih. i neke
pseudohrišćanske, pseudohinduističke i satanističke.

Baptisti, kod nas se pojavili 1905. godine, danas ih ima oko 3000 krštenih i još oko 2.000 simpatizera. Imaju 92 objekta u Jugoslaviji i podeljeni su na severni i južni savez.

Nazareni, prvi sektaši među Srbima, danas ih ima oko 5.000 krštenih, odnosno oko 8.000 sa sledbenicima.Centar im je u Novom Sadu i imaju 80 objekata.

Adventisti ili subotari, osnovani 1833. godine i smatraju sebe crkvom, imaju oko 300 liastova na 273 svetska jezika, 4.200 škola, 11.000 učitelja i oko 300.000 polaznika, oko 500 viših škola i 22 fakulteta, 140 bolnica sa oko 6.000 lekara i medicinskog osoblja, 50 staračkih domova i 30 prehrambenih industrija. To je najbrojnija sekta u Jugoslaviji, sa oko 80.000 članova, odnosno 150.000 pristalica. Imaju 50 objekata i teološki fakultet u Beogradu, objavljuju časopis „Znaci vremena”, imaju u Beogradu radio-stanicu „Radio Glas nade” i humanitarnu organizaciju„ADRA”.

Jehovini svedoci, osnovani 1851. godine, ali od 1931. godine poznati pod ovim imenom, jedna od najbrojnijih, najrasprostranjenijih i najdisciplinovanijih sekti u svetu, broj članova im stalno raste, ima ih oko 20 miliona, glavno sedište im je u Bruklinu, a za Jugoslaviju u Beogradu. Kod nas ih ima oko 5.000 i imaju oko 70 objekata. Objavljuju časopise „Kula stražara” i „Probudite se!” na svim jezicima sveta. Misionarsko-marketinški su najspremnija sekta jer druge ljude posmatraju ili kao demone, ili kao potencijalne jehoviste. Ako jedan član porodice, kluba, firme...postane Jehovin svedok, ostali više ne mogu biti mirni jer će biti ili vrbovani ili demonizovani. Često dele stripove i svoje časopise ispred (ili u) osnovnih škola, fakulteta, bolnica. u poštama, na trgovima. Neke javno poznate ličnosti i intelektualci kod nas su pripadnici ove sekte.

Mormoni, osnovani 1830. godine u Americi, ima ih oko 10 miliona u svetu, u Jugoslaviji oko 300 sa centrom u Beotradu.

Pentekostalci, osnovani 1901. godine u Americi, ima ih oko 3 miliona u svetu. U Jugoslaviji ih je oko 30.000, gde imaju svojih 50 bogomolja i humanitarnu organizaciju „Hleb života”.

Treba naglasiti da se centrale ove četiri sekte - adventista, Jehovinih svedoka, mormona i pentekostalaca, nalaze u Americi gde su povezane sa američkom obaveštajnom službom CIA i Savetom za nacionalnu bezbednost SAD.

Crkva božija, osnovana 1886. godine u Americi, u Jugoslaviji ih ima oko 500, sa 20 objekata i sedištem u Beogradu. Božija deca ili Familija ljubavi, osnovana 1968. godine u Americi, ima oko 20.000 članova iz 86 zemalja sveta, među kojima je i Jugoslavija u kojoj je od 37 mladića i devojaka koji su otišli u njihova prihvatilišta 12 i ostalo, a među njima 6 maloletnica. Podržavaju hipi-pokret, rok-muziku, slobodnu ljubav...
Slobodna crkva, nastala 1978. godine, sa sedištem u Beogradu, dva objekta i oko 200 članova.

Hristova crkva, nastala u Americi, ima oko 4 miliona vernika, u Jugoslaviji oko 100.

Novoapostolska crkva, nastala 1863. godine u Engleskoj, ima oko 5 miliona sledbenika, u Jugoslaviji oko 300.

Hristova Crkva malokrštenja, nastala odvajanjem od pentekostalaca, kod nas ima oko 100 članova, sa centrom u Beogradu.

Hristova crkva jevanđeljske braće, najmanja verska zajednica, ima 20 članova sa sedištem u Beogradu.

Zapadnopravoslavna Crkva, osnovana 1875. godins, kod nas ima oko 2.000 članova sa sedištem u Beogradu.

Reč života, osnovana u Švedskoj, kod nas ima oko 1.000 pristalica sa centrima u Beogradu i Novom Sadu.

Univerzalni život, osnovana 1975. godine, ima 140 radio-stanica u svetu, u Jugoslaviji ima oko 1.000 simpatizera.

Transcendentalna meditacija, koju praktikuje oko 5 miliona ljudi u oko 130 zemalja sveta, o čemu se stara oko 10.000 iniciranih gurua. U okviru transendentalne meditacije (TM) osnovana je i Partija prirodnog zakona u oko 60 država sveta. U Jugoslaviji je osnovana 1978. godine kao Društvo za psihofizičku relaksaciju u Zagrebu, ali je 1982. godine ukinuta, jer je prevazilazila dozvoljene norme aktivnosta udruženja. Odmah se seli u Beograd i posle 8 godina zabrane registruje se kao društvena organizacija. Često se oglašava u dnevnoj štampi pozivajući na besplatna predavanja koja obećavaju bezbrižan i zdrav život za kratko vreme. Mada se veoma trudila da pribavi pozitivna mišljenja od zvaničnih državnih organa, Ministarstva zdravlja, i svaki put ističe da nije sekta, ipak je najmanji problem kada ova organizacija samo ne ispuni ono što obećava u svojim
oglasima.

Karma-centar ima svoj centar u Zemunu i primenjuje pseudohinduističke tehnike - meditaciju, jogu, autogeni trening, hipnozu, radiesteziju, intenziv prosvetjenja, psihoterapiju.

Šri-Činmoj, pseudohindunstička sekta nazvana po svom tvorcu koji vodi meditaicije u Ujedinjenim nacijama. u Jugoslaviji poznata po organizovanju tri „Trke mira” u Beogradu i spomen-ploči koju je dobila na jednom od najprometnijih mesta u najužem centru Besirada, ispred Zoološkog vrta.

Sai Baba, tvorac sekte rasprostranjene u preko 100 zemalja sveta, u Jugoslaviji sa oko 500 simpatizera, dva centra, u Beogradu i Novom Sadu, udruženjem za granične oblasti nauke Nikole Tesle i radio-emisijom Energetski kanal ljubavi„ na Trećem programu radio-Beograda. Svoje seanse održavaju po stanovima ili na Ušću u Beogradu.

Ošo Bagvan Radžniš, tvorac sekte koja je nekada imala 10 miliona pristalica danas tri miliona u svetu, a u Jugoslavnji oko 1.000 i Ošo-centre u Beogradu. Subotici, Novom Sadu i Baru Svoje seanse održavaju u privatnim kućama ili stanovima.

Dzođken, ima centre u Beogradu i oko 200 članova.

Meher Baba, tvorac sekte koja u Jugoslaviji ima do 300 sledbenika u Subotici, Novom Sadu i Beogradu.

Vaišnavska verska zajednica Hare Krišna, sa oko 10 miliona sledbenika i 108 hramova u svetu, izdavačkom kućom ”Bhaktivedanta Book Trust„ u Los Anđelesu. U Beogradu ima oko 5.000 simapatizera, a u Jugoslaviji oko 10.000, muzičku grupu ”Nitjananda„ i rade u organizaciji ”Food for life„ (”Hrana za život„).

Falun Gong, kineska sekta osnovana 1992. godine, ali sada deluje iz Amerike. Za sada nema sledbenike u Jugoslaviji. ali je najbrojnija u svetu, procenjuje se na oko 100 miliona sledbenika. Poznata po brutalnim samoubistvima svojih pripadnika.

Satanina crkva (Kalifornije), osnovana 1966. godine ima oko 10.000 pristalica u SAD i oko 30.000 u svetu, ali se procenjuje da ima mnogo više simpatizera. Kod nas su poznati ogranci ove sekte, najpre Sotona u Segedinu, a zatim širom Vojvodine i u Beogradu Crna ruža, sa dve do tri hiljade sledbenika, iz koje su nastali Loša vera, Vrata pakla, Crna škorpija, Satanini sledbenici, i Satanina braća.

Satanini vitezovi, Darkeri, Satanina deca i Satanske vojvode su autohtone sekte sa kriminalnim dosijeima.

Međunarodpo udruženje veštica (WICCA), ima oko 100.000 sledbenika u svetu, a kod nas između 500 i 1.000 iniciranih članova i mnogo više simpatizera.

Kako deluju sekte

Osnovni kriterijum za ispunjenje njihovih ciljeva su najpre mentalna destabilizacija, zatim prozelitizam, prekomerni finansijski zahtevi i na kraju ulazak u politički vrh. Ovako pažljivo razrađeni kriterijumi delovanja sekti postali su ključ njihovog brzog širenja i velikog uspeha u sticanju moći i ogromnih bogatstava. Sekte su usavršile i različite tehnike pomoću kojih pridobijaju svoje buduće verne članove: to je sugestija, zatim persuazija (delovanje na iktelekt), hipnoza, edukacija, meditacija(psihološka i obredna kategorija, duboka koncentracija na neko božanstvo), joga, odvraćanje od medicinske pomoći, tehnika 4K koja podrazumeva kredibilitet (poverenje), koherentnost (duhovna povezanost), konzistentnost (postojanost) i kongruentnost (saglasnost), zatim simulacija, fabulacija i fascinacija.Današnje sekte su opasne jer su bogate. Njihovo vlasništvo su brojne fabrike, preduzeća, škole i univerziteti, bolnice, instituti... Njihovi članovi su obični ljudi, kao i uspešni profesori, političari, glumci i druge javne ličnosti i svi uobičajeno odvajaju 10% od svojih prihoda za svoje sekte. Nekim poznatim naučnicima i intelektualcima koji nisu članovi, sekte plaćaju da im svojim pojavljivanjem na njihovim skupovima daju legitimitet. Armije članova misionare ili rade teške poslove i zarađuju novac za svoje sekte. Pritom većina živi strogo asketskim životom, a sav sjaj i bogatstvo pripada vođi. Vođe su najčešće osuđivane, a nemali broj njih je umešan u teška kriminalna dela ili masovna ubistva. Dominiraju sekte koje izdvajaju ogroman novac za medicinska istraživanja na ljudskom mozgu (Munova, sajentolozi) koji im se višestruko vraća, jer medicinska saznanja koriste za masovne manipulacnje ljudima. Na poslednje skeptike koji vods računa da ne uđu u loše društvo, sekte posebno deluju preko mnognh humanitarnih i nevladinih organizacija. Ne zaboravimo da js u našoj zemlji registrovano više od 20.000 nevladinih organizacija, a samo u prvih pet meseci ove godine 900 novih nevladinih organizacija za koje je teško utvrditi čime se sve bave i kakvim se sredstvima služe. Teško je i odraslima da prepoznaju delovanje sekti na vreme (a mogu se sačuvati samo na taj način), a kako će tek deca kojima se i u osnovnoj školi poklanjaju šarene knjižice koje propagiraju sekte. Naš Ustav svima garantuje verska prava i slobodu, ali se iza ove garancije vrlo često krije i zloupotreba verskih i drugih prava i slobode. Za sada naši građani još uvek nemaju nikakvu preventivnu zakonsku zaštitu od sekti, a spasavanje iz njihovih kandži uglavnom je prepušteno porodici člana. Jedino što mi možemo da učinimo sa svoje strane je da vam prenesemo iskustva drugih koji su bili, nesrećom ili profesionalno, u dodiru sa sektama i njihovim delovanjem. Da biste ih prepoznali na vreme, da biste znali da se sačuvate.

Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #21 poslato: Decembar 08, 2011, 16:58:31 »
Bojan Panaotović: SEKTE SATIRU GRAĐANE SRBIJE


Govoreći o lažnim prorocima, svakovrsnim ribarima ljudskih duša kao što bi lucidno rekao naš uvaženi sociolog religije dr Đuro Šušnjić, mešetarima na polju religioznosti i duhovnosti, koji će dolaziti i zavoditi ljude na stranputicu a sve pri tome predstavljajući se dobrim, blaženim i čednim, Isus je upozorio dolazeća pokolenja rečenicom: Doći će vam vuci u jagnjećim kožama! Da raznoraznih pseudoduhovnjaka, lažnih svetaca, “proroka”, “spasitelja”, “gurua”… ima kao “kusih pasa”, kako bi rekli u južnoj Srbiji, to je notorna činjenica koju ne vredi posebno elaborirati, kao što je besmisleno analizirati i činjenicu da svaka krpa nađe zakrpu, odnosno da, dok je vukova biće i ovaca, dok je nadrilekara biće i bolesnika koji će kod istih hrliti na izlečenje.

Sociološkoj lupi posmatranja daleko je zanimljivija jedna druga činjenica a reč je o tome, da li i u kojoj meri država Srbija, pogotovo kao zemlja koja teži da uredi svoj atar na svim nivoima kako bi sutra eventualno postala kandidat za članstvo u EU, vrši nadzor, kontrolu, istraživanje, analizu, praćenje, svakovrsnih udruženja građana, malih verskih grupa, sekti, kultova, registrovanih udruženja i neformalnih grupa, tajnih društava etc. Odgovor na žalost glasi – vrlo malo ili krajnje skromno, jer po svim relevantnim informacijama do kojih stručna i sveukupna javnost može da dođe, kao i medijskih izveštaja u minuloj deceniji, samoubistva, zavisnost od narkotika, seksualna zloupotreba, finansijske malverzacije, psihičko urušavanje ljudi, poremećaji u ponašanju, ubistva i zlostavljanja životinja i slični oblici patološkog ponašanja, veoma su često uzrokovani delovanjem ili pripadanjem pojedinaca ili grupa određenim verskim zajednicama ili neformalnim društvima koja se “napajaju” nekakvim religijskim učenjima.

Postavlja se sasvim suvislo i građanski i politički racionano pitanje – ukoliko se zalažemo za sekularno društvo i ukoliko velike i dominatne crkve i verske zajednice, Pravoslavna, Katolička, Islamska zajednica… podležu kritici građana, medija i krivično-pravnoj odgovornosti, zašto bi neko drugi samo zato što je član male verske grupe bio pošteđen svega navedenog. O seksualnim zloupotrebama dece u manastirima, samostanima i crkvama pod okriljem Vatikana čitali smo i slušali u svim svetskim i domaćim medijima nebrojeno puta. Gotovo svi domaći mediji, od Kurira pa do B92 detaljno su analizirali slučaj optužbe grupe dečaka protiv vladike Pahomija za seksualno zlostavljanje, a takođe i izveštavali šta se dešavalo na sudskom procesu. Da li neko misli da se u malim ili manjim verskim zajednicima samo zato što su manje od velikih ne dešavaju mračne i patološke stvari? Drugim rečima, postavlja se pitanje da li neko u nadležnim službama države Srbije ima ozbiljan i sistematizovan registar javnih i formalnih a posebno tajnih i neformalnih društava, udruženja, kultova, sekti, denominacija, malih crkava… i šta se na njihovim seansama, predavanjima, tribinama, susretima sa istinom, druženjima, okupljanjima… propagira, govori, uči, a što je najvažnije šta se konkretno radi i dešava. Da li pripadnici određene sekte postaju zdraviji ili bolesniji članovi zajednice, bogatiji ili siromašniji, privrženiji porodici ili je rasturaju…

Kako se finansiraju određena društva i zajednice, kakvi su im završni računi, kuda idu prilozi članova…? Kada se desi samoubistvo, ubistvo ili odlazak do juče zdravog i zaposlenog čoveka u neku daleku zemlju kako bi radio bez plate i socijalnog osiguranja, napustivši porodicu… a utvrdi se da su akteri bili članovi određenih verskih zajednica, da li se državni organi bave sistematizacijom raspoloživih činjenica i stavljanjem problematičnih udruženja pod neku vrstu lupe, nadzora, praćenja i eventualnog krivično-pravnog gonjenja…? Bojim se da na ovom polju vlada mnogo više stihija nego sistematičnost što je dakako u nas pre pravilo nego izuzetak. Ali ukoliko želimo da ličimo na uređenu državu ne možemo dopustiti da na svakom koraku psihijatrijski slučajevi, prevaranti, manijaci i kriminalci nude carstvo nebesko, duhovni napredak, izlečenje i svakoliki prosperitet građanima a da na tom polju vlada potpuna anarhija, bezakonje i odsustvo stručnog nadzora kao i medijske stigme za one koji deluju destruktivno i protivpravno.

Instruktor vožnje ne može biti neko ko ne zna da vozi automobil ili ko je do juče bio šofer serijskom silovatelju, pljačkašu i kriminalcu. Takav mora da ima uverenje o psihofizičkom zdravlju i dokaz o nekažnjavanju pre svih ostalih uslova. Ovaj tekst niukom slučaju ne želi da podstakne nekakav progon veštica ili napad na male verske zajednice, pogotovo one koje deluju pozitivno i u skladu sa propisima i zakonima države, ali želi da opomene državne organe i institucije da na ovom polju moraju biti mnogo sistematičniji, konstruktivniji i konkretniji delujući preventivno a tamo gde treba represivno i bez milosti jer se time spašavaju duše a nekada i životi stotina i hiljada naših građana.

Zanimljiv i ilustrativan primer predstavlja slučaj udrženja “Joga u svakodnevnom životu” iz Novog Sada autora i lidera Paramhans Svami Mahešvaranande koji je krajem 2010. godine u Beogradu i Novom Sadu (prepuna sala SNP-a) održao javna predavanja a čiji je uvodničar i najavljivač bio njegova desna ruka, šef njegovog video centra, prevodilac, fotograf i urednik i prevodilac domaćih izdanja indusovih knjiga, stanoviti gospodin Slobodan Milićević. Po sistemu ovog autora stotine i hiljade ljudi u Novom sadu, Beogradu, Somboru, Kikindi, Kragujevcu… vežbalo je jogu i išlo na međunarodne seminare širom Evrope plaćajući skupocene programe, a imućniji članovi društva davali su Mahešvaranandi iznose koji su se merili stotinama hiljada evra…

Nakon završetka Mahešvaranandine turneje po Srbiji dolazi do velikog loma u udruženju “Joga u svakodnevnom životu” i izlaska sedamdesetak posto članova istog iz Novog Sada, dok su somborski i beogradski centri bezmalo kolektivno iz istog istupili. Sve se odigrava nakon što je rečeni gospodin Milićević optužio Svami Mahešvaranandu za silovanje i seksualno zlostavljanje žena, iskoršćavanje ljudi za neku vrstu ropskog rada, bogaćenje na račun svojih učenika, tantrizam (što bi bio antipod čistoj i pozitivnoj jogi) i zavođenje ljudi širom sveta na duhovnu stranputicu odnosno trgovanje ljudskim dušama i navođenje na lakovernost! Nakon javnog iskaza Milićevića (pismo kojim se obratio prijateljima, članovima i javnosti dostupno je na internetu i prevedeno na nekoliko jezika) počinju da se javljaju i javno oglašavaju članovi i bivši članovi ovog udruženja, a ponajviše žene koje svedoče o svojim iskustvima u kojima su bile žrtve seksualnog uznemiravanja ili zlostavljanja.



 

Mnoge jezive ispovesti i priče sakupljene su na sajtu www.swamiji-maheshwarananda-abuse.com. U emisiji Javnog servisa Vojvodine “Kosmos”(emisija se može pogledati na internetu), početkom 2011. godine stanoviti gospodin Milićević kaže da je Mahešvarananda jedan od onih koji donosi drevnu mudrost za savremenog čoveka, da je jedan koji može da povuče za milione ljudi i da se takvi kao on naprosto rode bogomdani. U toj emisiji Milićević tvrdi da je Mahešvarananda sa svojih šesnaest godina(!) doživeo prosvetljenje i da od tada ide svetom šireći mudrost i znanje. Iako se u svim ozbiljnim sistemima sveci proglašavaju nakon što okončaju život i nakon što se sagledaju svi rezultati njihovog rada, Milićević, zamislite, rezolutno uverava gledaoce Javnog servisa da je neko sa 16 godina doživeo spoznaju i da je zreo za misiju svetskih razmera!

Čitaoci Srpske analitike, pri tome znaju da u šesnaestoj godini pubertet tek počinje ozbiljno da drma a da je svetaštvo nešto što zahteva mnogo dugoročniji rad, pregnuća i odricanja. No, građanin Milićević čini iznenadni istorijski zaokret optuživši svog dojučerašnjeg gurua za silovanja, finansijske malverzacije i duhovno zavođenje ljudi. Od 1982. pa do juče naš sugrađanin bio je jedan od najbližih saradnika Mahešvaranande, imao titulu Svamija (nešto poput arhiepiskopa), bio zvanično zaposlen sa pristojnom platom u rečenom udrženju i održao na stotine vatrenih beseda širom Srbije i Evrope u slavu Mahešvaranande nazivajući ga svecem, mudracem, velikim jogijem, gurom univerzuma…

Svake sedmice u Novom Sadu se, na čelu sa Milićevićem, orila molitva u kojoj se kaže: Za susret s guruom i ako glavu daš i to je jevtino znaj.  Zašto je sve opisano bitno za sociološku analizu malih verskih zajednica koja je po sredi? Zato što se i udruženje “Joga u svakodnevnom životu” i gospodin Milićević nalaze u Novom Sadu. Policija i istražni organi morali bi da se pozabave ovim slučajem i da utvrde da li je i kakvih nepočinstava i kriminala bilo i u našoj sredini, to jest ako Milićević govori istinu, onda je reč o jednoj mračnoj satanističkoj sekti gde se ljudi pod plaštom joge odvode u bespuće i mrak i takva organizacija morala bi biti stavljena pod lupu nadležnih službi i organa, a Milićević bi morao biti ispitan za svoja saznanja i eventualno saučestvovanje u mračnim rabotama u vreme dok je bio desna ruka učitelja joge. Ako pak ne postoje osnove za optužbe Milićevića onda je reč o brutalnom i neprimerenom napadu na jednu nevinu, konstruktivnu i mirnu versku zajednicu što predstavlja grub oblik kršenja ljudskih i verskih prava!

Da stvar bude još zanimljivija ovih dana udruženje “Joga” pozvalo je građane Novog Sada na kurseve joge u ulici Filipa Višnjića a jedan od ključnih predavača je upavo Milićević. U njegovoj biografiji navodi se da 30 godina vežba a 28 godina podučava jogu, a prećutkuju se da je tih 28 godina podučavao pod pokroviteljstvom i blagoslovom čoveka koga optužuje za veoma ozbiljna krivična dela. Da li bi ste poslali svoje dete na joga vežbe kod čoveka koji je 28 godina bio desna ruka osobe koju optužuje za silovanja i prevarne radnje? Da li bi ste poslali svoje dete na joga vežbe u udruženje čiji se vrh optužuje za najmračnije radnje a dok se ne utvrdi da li je reč o klevetama ili osnovanim tvrdnjama? Osim pomenutog društva “Joga”, na scenu za prosvetljivanje Novosađana stupa još jedno udruženje čiji su instruktori, kao i gospodin Milićević, diplome stekli upravo na seminarima Mahešvaranande koji im je potpisao diplome i dao blagoslov za rad a koga su se isti odrekli uvereni pri tome da su diplome validne samo je profesor škart!

Ovaj mali ali živopisan i autentičan primer iz života jedne verske zajednice potvrđuje argumente iz uvodnog dela ove studije da bi policija, sudstvo, mediji, fakulteti, instituti, ali i roditelji, škole, opštinske uprave i mesne zajednice kao i nevladine organizacije, a na posletku i relevantne političke partije morali daleko više pažnje da posvete pitanju ko “ozdravljuje” našu decu, ko dolazi da donese “blagovesti” iz lukrativnih pobuda, ko nudi rog za sveću i ko su vuci u jagnjećim kožama koji će vam isisati krv da bi ste na koncu shvatili da ste mrtvi i beli a da od božanske spoznaje nema ama baš ništa!

(autor je sociolog, novinar, urednik i voditelj emisije Ekstremi na novosadskoj televiziji Most)



Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #22 poslato: Decembar 08, 2011, 17:09:12 »
Subotari: Ne verujte njihovim očima



Za razliku od većine pripadnika raznih sekti, adventisti vas neće saletati na ulici kojekakvim pamfletima niti vam dolaziti na vrata da vas vrbuju u članstvo. Ipak, pripazite se poziva za humanitarne događaje, ničim izazvanih donatorskih akcija ili ponuda za vrhunsko studiranje.


Logo adventističke sekte

Adventisti, kod nas poznatiji kao “subotari”, predstavljaju hrišćansku protestantsku zajednicu koja je osnovana 1843. godine u Americi. U Srbiji se pojavljuju početkom 20. veka i najviše ih ima u Vojvodini. Pun naziv sekte je “Adventisti sedmog dana”, nastao iz njihova dva temeljna uverenja - drugi Hristov dolazak i proslava subote.

U Zakonu o crkvama i verskim zajednicama Srbije, koji je usvojen 2006. godine, u članu 10 se navodi da su tradicionalne crkve “one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona”.

Prema zakonu, tu spadaju: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelička crkva a. v., Reformatska hrišćanska crkva i Evangelička hrišćanska crkva a. v.

Istim članom se kao tradicionalne verske zajednice određuju one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to su: Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica.

Srpska pravoslavna crkva smatra sektom sve organizacije koje svojom doktrinom odstupaju ili se na drugi način se ne pridržavaju hrišćanskog učenja i prakse.


Finansirali izlet dece sa posebnim potrebama

Adventisti su pre nekoliko godina izazvali burne reakcije javnosti u Smederevu kada su deci sa posebnim potrebama platili dvodnevni izlet na Zlatibor. Naime, smeštaj i hranu za 25 mališana, 24 roditelja i četiri stručna lica platila je ADRA, humanitarna organizacija adventisa. Predsednica Društva za pomoć nedovoljno razvijenim osobama Radmila Branković nije smatrala za čudno da prihvati takvu ponudu i dodala da namerava da nastavi saradnju sa tom organizacijom.

 

Netradicionalne verske zajednice razvrstavaju se na denominacije i male verske zajednice, ali se izbegava izraz sekta jer ima pežorativan karakter, smatra sociolog religije Mirko Đorđević. On ističe da registar verskih zajednica u Srbiji nikada nije potpuno objavljen, ali da se pretpostavlja da ima oko 100 netradicionalnih verskih zajednica u Srbiji.

Naziv i doktrina

Naziv “adventisti” potiče od latinske reči “adventus” što znači dolazak i upotrebljena je za ime sekte zbog verovanja u drugi dolazak Isusa Hrista, dok je produžetak "sedmog dana" dodat zbog njihovog odbacivanja nedelje i praznovanja starozavetnog sedmog dana, odnosno subote.

Oni, dakle, očekuju skori Hristov dolazak na zemlju, kad će suditi i živima i mrtvima po njihovim zaslugama. Neki od osnivača adventističke sekte su čak proricali i datum kada će se to desiti.


Gimnazija i fakultet u Beogradu

Adventistički Teološki fakultet u Ulici Radoslava Grujića u Beogradu

Prva adventistička teološka škola je osnovana 1931. u Zagrebu. Posle Drugog svetskog rata se seli u Beograd a od 1974. je u Maruševcu kod Varaždina. Posle građanskog rata u bivšoj SFRJ, u Beogradu se otvara novi Teološki fakultet koji je prvu generaciju studenata primio 1992. godine. Od 2002. godine počela je sa radom i Gimnazija koja je prvu generaciju primila u prostorijama Teološkog fakulteta u Beogradu, a onda se seli u Temerinsku ulicu u Novom Sadu. Prve dve godine radi je pod pokroviteljstvom američke institucije "Home Study International", da bi od 2005. godine dobila verifikaciju od vlasti u Vojvodini. U Beogradu adventisti imaju i svoj časopis “Znaci vremena”, radio i humanitarnu organizaciju ADRA.
Svoju celokupnu doktrinu zasnivaju isključivo na Bibliji, ali im to ne smeta da za njeno formiranje koriste tumačenja i spise Elen Vajt za koju veruju da je bila božiji prorok.
Adventisti, dakle, usvajaju osnovni protestantski princip da je Sveto pismo jedini izvor vere, bez Svetog predanja. Prema tumačenju crkve, takav stav je pogrešan zbog toga što Sveto pismo ne samo da takav stav ne potvrđuje već ga upravo osuđuje.

Adventistička "proročica" Elen Vajt

Adventizam, isto tako, kao i druge protestantske sekte odbacuje Svetu Tajnu sveštenstva, nemaju Svetu liturgiju i pričešće telom i krvlju Hristovim, već imaju svoje propovednike i obred “poslednje večere”.

Oni, dalje, odbacuju veru u svesni zagrobni život duše jer smatraju da duša posle smrti “spava” do opšteg vaskrsenja, kada će se ponovo sjediniti sa vaskrslim telom. Sveopšte vaskrsenje, prema njihovom učenju, neće biti jedinstven događaj za sve ljude istovremeno, već će se dešavati u dve etape. Prvo će vaskrsnuti pravednici pa će sa Hristom carevati hiljadu godina, a zatim će vaskrsnuti grešnici i napasti hiljadugodišnje carstvo Hristovo ali će oni zajedno sa satanom biti uništeni ognjem.

Najbrojniji u svetu

Prema nezvaničnim podacima, adventisti u svetu imaju oko 300 listova na 273 jezika, više od 4.000 škola sa oko 300.000 polaznika, 500 viših škola i 22 fakulteta, 140 bolnica sa 6.000 lekara i medicinskog osoblja, 50 staračkih domova i 30 prehrambenih industrija. U 204 zemlje sveta ova sekta zapošljava preko 190.000 ljudi.

Međutim, ovo njihovo shvatanje je protivno Svetom pismu Starog zaveta gde se navodi da je Bog “stvorio čoveka od praha zemaljskog i udahnuo mu u nos duh životni i posta čovek duša živa”. To, prema tumačenju pravoslavne crkve, znači da je čovekovo biće sastavljeno od dve različite supstance – telesne (materijalne) i duhovne (nematerijalne). Taj duhovni deo čoveka Sveto pismo nekada naziva duhom, a ponekad dušom.
Takođe, prema Svetom pismu, ljudsko telo se raspada posle smrti a ljudska duša, kako se u ovom svetom spisu izričito navodi, nadživljuje telo i odlazi Bogu, to jest u duhovni svet gde provodi svesni život do drugog dolaska Hristovog i opšteg vaskrsenja, u onakvim okolnostima kakve odgovaraju njenim moralnim kvalitetima.

Dakle, adventisti, kao i većina drugih sektaša, poriču svesni zagrobni život duše čime se protive Svetom pismu u koje, kako tvrde, izričito veruju.

 

I teza adventista o sveopštem vaskrsenju i konačnoj sudbini grešnika je takođe suprotna Svetom pismu, koje tvrdi da će vaskrsenje mrtvih biti jedinstven događaj, istog momenta za sve ljude, a dvojako: jedni će vaskrsnuti da bi primili nagradu a drugi da bi primili kaznu.

Isto tako je pogrešno i ubeđenje adventista da će grešnici i sam đavo biti definitivno uništeni ognjem. Sveto pismo tvrdi nešto drugo. Hrist lično kaže za grešnike: “Ovi će otići u muku večnu, a pravednici u život večni” (Matej, 25, 46). Isto to za grešnike i đavola piše i u Otkrovenju jovanovom: “I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporovito gde je zver i lažni prorok i biće mučeni dan i noć na vijek vijeka” (Otkr. 20, 10).

Adventisti, prema odrednicama hrišćanske crkve, imaju sve odlike sekte - nekritički tumače Bibliju, doslovno tumače biblijske tekstove, selektivno biraju biblijske citate, odnosno manipulišu njima za svoje potrebe. Takođe, odbacuju crkvene predaje (tradicije), kod njih je veoma veliku ulogu autoriteta, odnosno vođe. Kao i kod drugih sekti i kod njih postoji velika međusobna povezanost pristalica.

Osnivanje

Vilijam Miler

Osnivač adventista bio je američki farmer Vilijem Miler, koji je smatrao da će preciznim tumačenjem Svetog pisma izračunati tačan datum i godinu Hristovog ponovnog dolaska. Po njegovim proračunima, to je trebalo da se desi 21. marta 1844. godine. Tog datuma se mnogi adventisti okupiše na jednoj poljani
Kod Njujorka da u belim haljinama dočekaju Hrista. Ali on tada nije došao što je prouzrokovalo veliko razočarenje među vernicima.


Milerov prijatelj je posle toga tvrdio da je pronašao gde je bila Milerova greška i isticao da će Hrist doći 22. oktobra 1844. godine. I tada se vernici okupiše da dočekaju Hrista, ali opet ostadoše razočarani. Mnogi vernici su tada prestali da slede Milera a baptistička verska zajednica, kojoj je Miler tada pripadao, odluči da ga isključi iz svojih redova. Miler je tada pisao jednom prijatelju da mora da osnuje novu crkvu.



Krštenje

 

Obavlja se tek kada osoba sama odluči da li se slaže sa načelima i verom u koju se pokrštava, a uglavnom se održava u periodu od 15 do 25 godina. Pre krštenja je razdoblje proučavanja 28 osnovnih verovanja koje pojedinac obavlja sa propovednikom. Nakon toga sledi priznanje greha Bogu i pokajanje za iste. Nakon toga sledi čin krštenja koji obavlja propovednik i to potpunim uranjanjem u vodu, a ne polivanjem.

Subota

 

Adventisti tvrde da se praznovanjem subote kao dama za odmor pridržavaju četvrte Božje zapovesti koja nalaže praznovanje subote kao Sedmog dana, umesto nedelje. Praznovanje subote započinju od zalaska sunca u petak, do zalaska sunca u subotu. To vreme provode u odmoru od nedeljnih poslova i potpunom posvećenju Bogu - ne idu na posao, u školu ili na fakultet, na fudbalske utakmice.

O suboti i nedelji

 

Adventisti veruju da su rani hrišćani praznovali subotu, a da su hrišćani počeli da praznuju nedelju iz dva razloga: (1) da bi se jasno odvojili od Jevreja, koji su posle Bar Kokbinog ustanka (132-135) postali veoma omraženi u Rimskom carstvu i (2) radi stabilnosti Rimskog carstva koje se većim delom sastojalo od paganskog stanovništva koje je poštovalo boga Sunca (najčešće Mitru kao glavnog boga grčko-rimske religije mitraizma) prvog dan sedmice - nedelju. Smatraju da je 321. godine donet Konstantinov edikt koji je nedelju uveo i kao građansku instituciju (npr. prodavnice nisu radile). Tvrde i da je posle toga katolička crkva na saboru 336. godine prenela svečanost od subote na nedelju. Ova odredba se još više zaoštrava 386. godine kada Konstantin zakonom zabranjuje stanovnicima carstva da poslove bilo koje vrste obavljaju u nedelju. Adventisti tvrde da nigde u Svetom pismu nema zapovesti da se praznuje nedelja, već se tu o njoj govori kao o “običnom danu”, prvom danu sedmice.

 

Međutim, hrišćanska crkva ističe da nije papa uveo praznovanje nedelje jer se ona praznovala pre nego što se pojačala papska srednjovekovna moć. Nedelju su, takođe, hrišćani praznovali mnogo pre dolaska Konstantina na carski presto. U prilog tome govori i jedno vanbiblijsko istorijsko svedočanstvo koje govori da su hrišćani več u 1. veku praznovali nedelju. Naime, Plinije Mlađi u izveštaju caru Trajanu piše o hrišćanima da se okupljaju u određeni dan u zoru i pevaju pesme Hristu kao Bogu. Taj dan je bila nedelja, odnosno dan vaskrsenja, koja dolazi posle Velikog petka i Velike subote, kada je Hrist razapet odnosno sahranjen. A pošto je pismo pisano početkom 2. veka to znači das u hrišćani sto godina ranije praznovali nedelju. Tada nisu postojali ni car Konstantin ni papa.

28 temeljnih uverenja

Adventisti su rasporedili svoje verovanje na 27 ili odnedavno 28 osnovnih verovanja koja se temelje na biblijskim tekstovima. Važno je napomenuti da adventisti nemaju nepromenjivu dogmu i stoga bi se u slučaju otkrivanja teze u Bibliji koja opovrgava neko njihovo verovanje odrekli istoga. Ljudsko razumevanje je nesavršeno i postupno. Kao takvo stalno se menja, evoluira ili degradira. Ne menja se istina, smatraju oni, već ljudsko razumevanje i viđenje te istine.

Molitva

 

Adventisti veruju da je potrebno svakodnevno komunicirati s Bogom. Njihove molitve nisu unapred sročene (kao npr. “Oče naš”), već u svojim molitvama iznose pred Boga sve lične životne probleme i dileme, ali izražavaju i zahvalnost, te mole za oprost greha koje su učinili.

Zdravlje

 

Adventisti zastupaju zdravu ishranu i vegetarijanstvo, iako se ono izričito ne zahteva. Smatraju da se crveno meso (svinjetina), školjke i ostale životinje koje su u 11. poglavlju Levitskog zakonika proglašene nečistima, nikako ne bi smele jesti. Ne konzumiraju alkohol, duhan i drogu. Pošto se zalažu za što zdraviju ishranu, vrlo su aktivni na tom području.

Tvorci "Kornfleksa"

 

Jedan od adventističkih pionira, Džon Harvi Kelog (John Harvey Kellogg) je osmislio "Corn Flakes" koji se i dan-danas u gotovo svakom domu može naći, te je njegova firma "Kellog's Cereal" postala jedna od najuspešnijih svetskih prehrambenih kompanija. Druga takva, takođe vrlo uspešna firma je australijski Sanitarium koji je u vlasništvu Adventističke crkve. Adventisti u svetu vode veliki broj bolnica i drugih zdravstvenih institucija. Najznačajniji adventistički medicinski fakultet je Loma Linda (Kalifornija, SAD).

Abortus i brak

 

Stav adventističke crkve prema abortusu jeste da nije etično koristiti ga u svrhe (post)kontracepcije, odabiranja pola i druge nezdravstvene svrhe. Međutim, smatraju da u slučaju kada se žena susreće sa posebnim okolnostima zdravstvene i moralne prirode, kao što su: opasnost po ženino zdravlje, dijagnostifikovano oštećenje ili defekt deteta ili začeće u silovanju, žena može da se odluči za abortus.

Adventisti smatraju heteroseksualni brak kao jedini prihvatljiv i ne praktikuju istopolne brakove.

Obrazovanje i nauka

 

Visoko školovanje je vrlo cenjeno među adventistima. Mnogi adventistički pastori su pre svog teološkog obrazovanja diplomirali i na nekom drugom području. U SAD-u je broj adventističkih diplomanata dva puta veći od američkog proseka. Pored toga, adventisti su osnovali mnoge obrazovne ustanove, kojih danas ima preko 6.966 u 100 zemalja sveta sa preko 1,3 miliona polaznika.

Podaci o adventistima

Adventistička crkva postoji u 203 od 228 država priznatih od strane UN-a. Imaju:

- 29 sirotišta
-166 bolnica i sanatorijuma
- 395 klinika i stacionara
- 86.553 lekara i medicinskog osoblja
- 27 fabrika hrane
- 5.274 radio stanica
- 56 izdavačkih kuća
- 405 časopisa
- Izdaju literaturu na 343 jezika
- Propovedaju na 853 jezika


Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #23 poslato: Decembar 08, 2011, 17:15:49 »
Jehovini svedoci: Sekta koja vrbuje sa osmehom

Sigurno vam se bar jednom u životu desilo da vam neko pozvoni na vrata i da kad otvorite, vidite par nepoznatih ljudi sa Biblijom u rukama koji vam se smeše i žele da razgovaraju. Ako ne, sigurno ste takve priče čuli i znate da se radi o Jehovinim svedocima koji svoje članove "vrbuju" od vrata do vrata.

Za posete od vrata do vrata dobijaju poene na kraju meseca, a ponekad i novčanu nadoknadu

Prosečni Jehovin svedok posećuje ili, kako oni kažu, "svedoči" na 10 mesta sedmično. Vode brižljivo podatke i analize. Ponekad "svedoče" sami, a češće po dvoje.

Pripremljeni su da govore, ali ako ne ulaze u kuću, moraju bar da ostave neku literaturu "Kulu stražara", ili neko drugo njihovo izdanje. Časopisi treba da se prodaju, ali prvi put ih poklanjaju. U početku razgovora izbegavaće kontroverzna učenja i veličaće korišćenje Biblije.

Jehovini svedoci kažu da oni ne "vrbuju članove od vrata do vrata" već samo slede zapovest Isusa Hrista koja je zapisana u Mateju "Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetog Duha i učeći ih da sve drže što sam vam zapovedao..."

Smatra se da Jehovini svedoci imaju preko 6 miliona članova širom sveta. Svake godine obeležavaju svoj jedini praznik Memorijal Hristove smrti i nekoliko puta nedeljno se sastaju u tzv. Dvoranama Kraljevstva, koje im poklanjanju sami članovi. Izdaju polumesečne i mesečne časopise "Stražarska kula" i "Probudite se", kao i druge publikacije.
 
Jehovini svedoci su u Austriji 8. maja 2009. dobili status religije. U toj zemlji oni imaju 20.000 pristalica i od 1978. godine bore se za priznavanje statusa zvanične religije u Austriji. Ovo priznanje donelo im je prednost da otvoreno mogu da nastupe sa jasnim pravnim statusom.

Odvojenost od sveta
Za Jehovine svedoke je važno da ne budu deo sveta, kako je Isus rekao i za svoje sledbenike. Smatraju da treba da pokazuju ljubav prema svim svojim bližnjima, ne mešaju se u politiku i ne učestvuju u ratovima bilo kog naroda i zato odbijaju aktivnu vojnu službu.

Ideologija:
Centralno verovanje Jehovinih svedoka je da će Bog, Jehova, putem Božjeg Kraljevstva uskoro uspostaviti pravedan i savršen svet u rajskim uslovima i time opravdati svoju suverenost. Pravednici će imati mogućnost da večno žive i mrtvi će vaskrsnuti, što je omogućeno žrtvom Sina Božjeg, kralja Božjeg Kraljevstva, Isusa Hrista.

Istorijat:
Jehovini svedoci su u savremeno doba počeli da deluju u 1870-im. U početku su se zvali "Istraživači Biblije“ ali su 1931. godine usvojili ime "Jehovini svedoci“. Značenje svog imena vezuju za citat iz Starog zaveta gde Bog one koji se trude da žive po njegovim merilima naziva svojim svedocima.

Osnivač Jehovinih svedoka je, bivši prezviterijanac Čarls Tejz Rasel. Godine 1879. pokrenuo je polumesečni časopis "Kula stražara kao vesnik prisustva Hristovog“, koji je uređivao do svoje smrti 1916. godine.


Svetska centrala Jehovinih svedoka u Bruklinu


 

Osporavaju i odbacuju tradicionalne crkvene simbole smatrajući da nemaju biblijski osnov. Na primer, veruju da je Isus Hrist umro na stubu a ne na krstu, i ne koriste ikone u veroispovedanju.

Metode rada:
Postoji nekoliko nivoa preko kojih Jehovini svedoci organizuju aktivnosti u, kako navode, više od 235 zemalja. Globalno nadgledanje vrši Vodeće telo, koje je smešteno u svetskoj centrali u Bruklinu, u Njujorku. Jehovini svedoci svake godine održavaju i velike skupove ili kongrese. U tim prilikama mnoge skupštine se skupljaju radi posebnog programa biblijske pouke.
Prostorija za verske sastanke Jehovinih svedoka se naziva Dvorana Kraljevstva. To su obično jednostavne građevine koje su izgradili članovi dobrovoljci.

 

Jehovini svedoci ne prihvataju transfuzije krvi zbog svog razumevanja o tome šta Sveto pismo govori o krvi. Od 1961. godine je transfuzija krvi razlog za isključivanje iz organizacije. Jehovini svedoci će dozvoliti (a to se dešavalo) da im i dete iskrvari do smrti, ali neće dozvoliti transfuziju. Svaki Jehovin svedok nosi uz sebe i karticu na kojoj je zahtev, da ukoliko mu se nešto desi, lekari nemaju pravo da mu daju krv.

Vrbovanje
Jehovini svedoci održavaju sastanke tri puta nedeljno na kojima se poučavaju na koji način da vrbuju nove članove, proučavaju sveto pismo iz svojih novina Kula stražara, gde imaju tekstove sa pitanjima i odgovorima koje trebaju da prouče.

Članovi su obavezni da na kraju svakog meseca upišu sate koliko su propovedali,da razdele što veći broj svojih novina, traktata i brošura. Međusobno se nazivaju braćom i sestrama i ne smatraju sebe delom sveta.

Savetuje im se da se ne druže (zbog lošeg uticaja) sa ljudima koji ne pripadaju zajednici, čak ni sa bližom rodbinom ili decom i roditeljima ako je to potrebno.

Osobe koje vrbuju i koje pokazu interesovanje nazivaju "interesentima",i lagano ali sigurno pocinju da ih uvlace u krug iz koga se kasnije vrlo tesko izlazi.


 

Rođendane ne slave zato što smatraju da se u Bibliji ne spominje da su to činile Božje sluge u prošlosti i zato što se u Bibliji rođendani uvek pominju u negativnom kontekstu. Veruju da slavljenje rođendana ima pagansko poreklo i da su hrišćani do IV veka odbijali da slave rođendane.

Zbog čega ih kritikuju?
U više navrata širom sveta su kritikovani zbog povrede prava maloletnika na zdravstvenu pomoć, u slučajevima odbijanja korištenja transfuzije krvi kao metode lečenja, kod svoje dece.
Kritikovani su i zbog aktivnog rada razdvajanja bračnih drugova u slučaju da jedan od njih istupi iz ove zajednice kao i zbog skrivanja slučajeva seksualnog zlostavljanja u zajednici Jehovinih svedoka (svi takvi slučajevi moraju biti prijavljeni "starijima"). Početkom 2007. su u SAD postignute vansudske nagodbe u više takvih slučajeva.

 

Traže se prodavci, po mogućstvu Jehovini svedoci
Međunarodni trgovinski lanci i butici u tržnim centrima Poljske od jula 2009. kao prodavce zapošljavaju Jehovine svedoke u želji da suzbiju sitna potkradanja.

Lanac butika sa odećom "Okazion" u hipermarketima trgovinske mreže "Tesko" u Varšavi i Lođu, u oglase u kojima traži nove prodavce ovih dana je među uslove dodao: "Poželjno Jehovin svedok".

Razlog je prost, računaju da će bogobojažljivi Jehovini svedoci poštovati svih 10 Božijih zapovesti, pa i onu "ne kradi".

Čovek tumor-Jehovin svedok

 
Hoze Mestra iz Portugalije, 51-godišnji Jehovin svedok iz Lisabona, decenijama je odbijao operaciju stravičnog tumora zato što iz verskih ubeđenja nikada nije hteo da preko transfuzije primi tuđu krv, neophodnu za operaciju.

Mestri je tumor počeo da raste na gornjoj usni kada je bio dečak od 14 godina. Lekari kažu da on boluje od hemangomije, kancera koji nastaje kada ćelije kapilara i vena na licu počnu nenormalno da se razvijaju i rastu.

Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #24 poslato: Decembar 08, 2011, 17:31:30 »
Sajentolozi: Lovci na ljudske duše!

Ako bismo vas pitali da li ste čuli za Toma Kruza predpostavljamo da ne bi bilo nikoga među vama ko ne bi znao ko je ovaj čuveni glumac. Sve je toliko već poznato: i ko mu je žena (Kejti Holms), i kako mu se zove ćerkica (Suri), i koji su mu najčuveniji filmovi (ne moguća misija, Intervju sa vampirom) i da je član Sajentološke crkve.
Možda baš ovo poslednje je nekako i najzagonetniji deo njegovog života. Ali nije samo on član Sajentološke crkve. Tu je I njegov kolega Džon Travolta. Šta je zapravo Sajentološka crkva, šta je sajentologija uopšte? Zbog čega su neki od najpoznatijih imena današnjice članovi ove religije? I da li je to uopšte religija ili sekta? Ovo su samo neka od pitanja na koja ćemo vam dati odgovore. Ali krenimo redom.

Osnivanje Sajentološke crkve

Davne 1911. godine rodio se Lafajet Ronald Habard, učesnik Drugog svetskog rata, američki obaveštajni oficir, pisac naučne fantastike, I ono što je najznačajnije za nas u ovom tenutku – osnivač Sajentološke crkve.

Da, verovali ili ne ali Sajentološku crkvu je osnovao autor naučno fantastičnih romana I to kako neki tvrde pod pokroviteljstvom Američke obaveštajne službe (CIA).

Lafajet Ronald Habard

Kakvu je sudbinu imao, moglo je da se dogodi da ne napiše ni jedan jedini red a kamo li nekoliko knjiga jer je u ratu bio ranjen a čak je I dva puta proglašavan mrtvim. Izlečio se, prema sopstvenom priznanju, primenjujući načela dijanetike, koja predstavlja nauku o duhovnom zdravlju.

Dijanetika – moderna nauka o mentalnom zdravlju je najčuvenije delo Lafajeta Habarda. Pomama za tom knjigom je bila tolika da je Habard rešio da po čitavoj Americi krene da osniva I propagira takozvanu dijanetičku organizaciju. Iz te organizacije nastala je sajentologija a 1954. godine Habard osniva Sajentološku crkvu.

Danas Sajentološka crkva prema nekim podacima ima oko 15.000.000 vernika širom sveta. Dok je u nekim zemljama poput SAD svrstana u religije, u Engleskoj, ona ima status korporacije, Francuska je odbila da je registruje kao versku zajednicu a u Nemačkoj im je, zbog dokazanih finansijskih malverzacija, zabranjeno da imaju bankovne račune. Kod nas nije (još) toliko rasprostranjena ali je javna tajna da je akademik Rakić, koji je jedno vreme bio na čelu ICN Galenike, bio sajentolog.

Čemu želi da nas poduči sajentologija?

No, vratimo se korenima sajentologije. Spomenu li smo već da je sve krenulo od knjige “Dijanetika”. Knjiga "Dijanetika" prema sajentolozima polazna osnova Habardovog učenja. Ona zapravo promoviše način izbavljenja od kompleksa i prethodnih loših navika što vodi ka "duhovnom ozdravljenju". Postoje i posebni kursevi gde se vode dugi razgovori sa "duhovnim učiteljima" gde se pojedinac oslobađa zabluda, sećanja se brišu, a čovek postaje čist. Sajetolozi tvrde da se iz sećanja brišu iskustva iz prošlosti, čime čovek postaje duhovno biće koje snagom uma može da se izleči i ostvari sve što želi u životu. Primenjuje se i hipnotička metoda koju nazivaju "dijanetičko sanjarenje", kada se kandidat priseća čak i događaja iz prenatalnog perioda.

Sajentološka crkva

Osnovna premisa dijanetike jeste da mozak memoriše sve što mi doživimo i da je u potpunosti nepogrešiv, osim za evolucijski nastavak, nazvan “reaktivni um”. Taj deo uma, nedokučiv običnom analitičkom umu, preuzima telo u stanju “nesvesti”. Pod tim stanjem, Habard ne misli samo na konvencionalno značenje te reči, već i svako drugo stanje koje podrazumeva bol ili strah.

Da pojasnimo malo: Kada ste u stanju “nesvesti” i kada vas nešto boli ili vam je neudobno, sajentolozi tvrde da reaktivni um preuzima sve vaše emotivne senzore i tog trena ih gužva zajedno u “engrame”. Engrami se onda skladište u umu i kada se aktiviraju kombinacijom faktora, teraju ljude da misle i ponašaju se iracionalno i destruktivno. Prema Habardu prosečna osoba u svom telu ima na hiljade tih engrama, ali pomoću dijanetike – “nauke o umu” svako se može osloboditi tih napasnika i postati “čist”.

Prema Habardu, engrami su odgovorni za našu nesreću i oni su izazvani ranim traumama. On takođe smatra da se ljudi sastoje od delova ljudskih duša ili kako ih je on nazvao - tetana. Tetani nisu odskora u našim telima, nego da se tu nalaze već stotinama milijardi godina.

Priča o tetanima i vanzemaljcu Zinu

Ali otkud ti tetani u našim telima? Habard i za to ima jedno vrlo neobično objašnjenje. E, ovde već počinje priča o vanzemaljcu Zinu.


Ovako bi mogao da izgleda: Zinu

Zinu je bio zli galaktički vladar. U jednom trenutku položaj mu je bio doveden u pitanje (mada postoji I teorija da je muku mučio sa prekomernim brojem svojih podanika). Kako bi osigurao svoju vlast on je uz pomoć psihijatara okupio milione ljudi (pod izgovorom da se radi poreskoj inspekciji) a onda ih sve zamrzao, potrpao u svemirkse brodove I poslao na Zemlju.

Kada su brodovi stigli na Zemlju Zinu je prethodno zamrznute svoje građane spustio oko vulkana a onda u te iste vulkane ubacio hidrogenske bombe. A onda su se dogodile velike eksplozije I stvorene su bestelesne duše koje Habard naziva tetanima.

Tetani sada obitavaju u svima nama. A, kako bi ljudska rasa spoznala znanja tih bića neophodno je da se čovek oslobodi- očisti od stečenih navika, lažnih predrasuda koje blokiraju um. Pročišćavanje se odvija kroz sedam nivoa uz pomoć svojevrsnog detektora laži koji dokazuje da li je sajentološki kanditat uspeo da se oslobodi predrasuda.

Tako se pojedinac, čiste svesti spaja sa besmrtnim duhom u kome leži bezmerna snaga. Kada se posle ovog obreda postane član, prvi zadatak je širenje učenja i privlačenje novih imućnih članova. Suštinu učenja otkriva i sam naziv sajentologija koji u prevodui znači -"nauka o znanju". Istinsko znanje se pronalazi kroz niz stepenova duhovnog samouzdizanja koje se zove "most ka bezgraničnoj slobodi".

Pogledajte jednu scenu iz serije "Bostonski advokati" u kojoj se spominje sajentologija i na slikovit način opisuje njeno učenje:

<a href="http://www.youtube.com/watch?v=vPBiGtVmir4" target="_blank">http://www.youtube.com/watch?v=vPBiGtVmir4</a>
Potpredsednik Međunarodnog instituta za sekte o sajentolozima

“Sajentološki kursevi pripadnicima sekte omogućavaju da dostignu osam tajnih nivoa duhovnog razvoja. Tvrde pritom da onaj ko dostigne osmi nivo, postaje Dejstvujući Tetan i da je u stanju da izlazi iz sopstvenog tela, da pomera planete, da utiče na erupciji vulkana i izaziva katastrofe. Drugim rečima: da radi sve što poželi”, tvrdi prof. Aleksandar Leonidovič Dvorkin, vodeći ekspert za probleme ekspanzije novih religioznih pokreta, potpredsednik Međunarodnog instituta za sekte, i profesor “Crkvene istorije“ na ruskom Pravoslavnom univerzitetu.

Prema njegovim rečima do 1993. godine sajentolozi ni u SAD nisu imali status religiozne organizacije.

“I povodom toga su se sudili sa državom. Međutim, te godine, sajentolozi su napravili tajni sporazum sa američkom poreskom službom, po kojem su oslobođeni plaćanja poreza na celokupnu delatnost. Taj sporazum im je obezbedio status posebne privilegovane religije”, rekao je Dvorkin.

Na pitanje zašto Stejt department lobira za sajentologe po celom svetu Dvorkin kaže:

“Tajna je po svemu sudeći u tome što su sajentolozi istovremeno zaključili neki još tajniji sporazum sa CIA. Interes CIA su naravno važne informacije koje sajentolozi mogu da im prikupe i obezbede u zemljama u kojim deluju”.

”Ja ih pre svega smatram posebnom specijalnom, speficičnom, obaveštajnom službom. Zbog ovoga je, na primer, u Bavarskoj zabranjeno da se sajentolozi primaju u državnu službu. Ko god počinje da radi mora da potpiše izjavu da ne pripada sajentolozima. Koliko ja znam sajentolozi Američkoj obaveštajnoj službi dostavljaju deo saznanja do kojih dolaze njihovi “pastori“ i aktivisti. Upravo zato Stejt dipartment i lobira interese sajentologije u drugim zemljama. Pretpostavljam i u Srbiji”, tvrdi Dvorkin.

Opasnost preti od psihijatara i psihologa

U sklopu učenja sajentolozi posebno apostrofiraju psihologe i psihijatre, nazivajući ih “crnom silom sveta” i optužujući ih da su posredno i neposredno prouzrokovali oba svetska rata. U poslednje vreme, kao dokaz svoje teze, navode i srpske psihijatre kao uzročnike rata na prostorima bivše Jugoslavije. “Belu svetsku silu”, naravno, čine sajentolozi koji se bore za oslobođenje čoveka.

“Sveštenstvo” sajentologije čine instruktori na kursevima. U okviru ove organizacije postoje obredi, službe, svete tajne, molitve i relikvije.

Verski obredi

Sajentolozi bogosluženja imaju svake nedelje. Imaju obrede, krštenje, venčanje i pogreb. Propoved se sastoji obično od snimljenih predavanja Ronalda Habarda. Prema njemu, osnova života je opstanak. Sajentologija omogućuje sredstva za to. Brisanje se odvija kroz sedam stupnjeva uz pomoć auditora koji u svojoj ruci drži E-metar (neka vrsta detektora laži). Posle ovih stupenjva, dobija se koeficijant inteligencije 135 IQ. Dalje slede još osam stupenjva čime se postiže operativni tetan. To je ustvari besmrtni duh koji može da doživi reinkarnaciju.

Tetatni su stvorili svemir, ali su poslednjih milion godina sputavani u svom delovanju, pa su zaboravili svoj pravi položaj. Sajentologija pomaže da ponovo postanu svesni svoje moći. Tetan po sajentolozima ulazi u fizičko telo pri začeću.

Sajentologija - komercijalno-profitabilna organizacija?

Sajentologija, po mnogima, nije verska nego komercijalno-profitabilna organizacija. Sam Habard kaže: “Ako čovek stvarno želi da zaradi milion dolara, najbolji način za to je da osnuje svoju religiju. Naš cilj nije da budemo dobra dečica. Naš cilj je povećavati moć i slobodu naše firme. Sajentologija daje punu slobodu, ali mora biti i nosilac totalne vlasti i autoriteta, radi postizanja totalne discipline, inače neće opstati”.

Cena početnog kursa je 2.000 dolara, a kompletnog čak 350.000. Dok su kod drugih verskih organizacija, uz donatorsku pomoć, izvor prihoda dobrovoljni prilozi, sajentologija posluje po zakonu ponude i potražnje i svoje uslužne delatnosti naplaćuje. Svaka takva organizacija, naravno, podleže zakonu o porezima i tu nastaju problemi sajentologa s vlastima.

Prioritet novac i moć

Nemački stručnjaci za pitanja sekti ističu da su sajentolozi organizacija koja je stvorena radi sticanja novca i moći. Osoba koja jednom uđe u njene redove ima zadatak da se podvrgne hijerarhiji, a vođe imaju pravo da raspolažu psihom i imovinom članova. Sajentologiju, koju još nazivaju i "Kalifornijska crkva", u svetu ne smatraju za versku već za profitabilnu organizaciju. Poznato je da su u Americi, Kanadi i Italiji osuđeni brojni pripadnici sajentoloske crkve zbog poreskih pronevera, kriminalnih radnji i uzimanja novca. Postoji podatak FBI, iz 1977. godine o dokumentaciji koja dokazuje da sajentolozi imaju razvijenu špijunsku mreža koja kontroliše rad članova.

Sve se vrti zapravo oko novca

Uprkos ovakvim saznanjiama njihov uticaj jača širom sveta. Ilustrativan je primer kada je Nemačka vlada zabranila njihov rad proglašavajući ih sektom.Usledila je burna reakcija Amerike.Tadašnji državni sekretar Medlin Olbrajt je oštro reagovala kod kancelara Helmuta Kola zbog ugrožavanja ljudskih prava.

Bliska veza sa američkom administracijom održana je do danas. Poznati holivudski glumci, članovi ove sekte, dali su više od 70.000 dolara za senatorsku kampanju Hilari Klinton. Tom Kruz pomogao je kandidaturu Ala Gora sa 5.000 dolara a Džon Travolta, takođe sajentolog, organizovao je večeru u korist Demokratske partije.

Sajentolozi u Srbiji i vrbovanje članova

U našoj zemlji se veoma malo zna o “Sajentološkoj crkvi”, iako je kod nas prisutna od 1995. godine. Nažalost, ne shvata se ni koliko je ozbiljan problem ekspanzije ove sinkretističke sekte na naše prostore, ocenjuje prof. dr Bratislav Petrović, član Evropske federacije centara za istraživanje i informisanje o sektama (FECRIS).

“Sajentolozi u Srbiji rade kao društva za psiho-fizičku rekreaciju. Osnov njihove opasne prakse je osnov njihove ideologije, i bazirana je na “dijanetici” koja predstavlja “modernu nauku o mentalnom zdravlju”, kojom sledbenici učenja Rona Habarda, utemeljivača ove sekte, nastoje da pridobiju, a zatim i porobe svoje sledbenike”, objašnjava prof. Petrović.

Prema njegovim rečima u Srbiji sajentolozi ne drže bogosluženja već kurseve.
“Koda nas se nudi kurs iz “Dijanetike” iz “Anatomije ljudskog uma”, zatim “Alfa trening”, “Uspeh kroz komunikaciju”. U materijalu koji je kod nas plasiran, tvrdi se da je “put ka sreći i zdravlju” pronađen uz “poklič” da se pred vama nalazi vodič do najzapanjujućih otkrića svih vremena: rešenje zagonetke ljudske nesreće i bolesti”. Postoji i kurs za eliminisanje stresa i “Kako popraviti sebe”. Kod nas ima desetak obuka, a u Evropi gotovo 200. U Evropi cene kursa se kreću od 15 do 250 hiljada evra. Plaća se unapred, tako da polaznik ne zna šta će ga snaći na toj psihološkoj “pijaci” gde ga čeka i “psiho teror”, objašnjava prof. Petrović.

On kaže da sajentolozi obično u pristupu budućoj “žrtvi” ukazuju na moguće teškoće u komunikaciji sa drugim osobama koju ima.

“Postoji “Oksfordski test” ličnosti, koji nema veze ni sa tim univerzitetom a ni gradom, preko kojeg se uspostavlja prvi kontakt sa potencijalnim sajentolozima. Taj tekst kod nas se naziva “Test za merenje kapaciteta ličnosti”. Ukrašen je slikom Ajnštajna, da bi se pojačao efekat fascinacije uz tekst “Vi koristite samo 10 odsto svojih mogućnosti”. On je besplatan. Može se iskoristiti u cilju mentalne manipulacije sa budućom životom. Pitanja su tako grupisana da se svaki ispitanik može proglasiti suicidnim, ili da mu se utvrdi sklonost ka porodičnim sukobima”, zaključio je Petrović.

Sajentolozi na sudu

Sajentologiju su obeležili i mnogi sudski procesi, a jedan od najupečatljivijih je iz sredine sedamdesetih u SAD kada je osuđeno 11 pripadnika sajentologije. Oni su se infiltrirali u službu prihoda, pratili račun sajentologije u poreskoj upravi i smanjivali poreske obaveze. Usput su ukrali i nekoliko hiljada strana poverljivih dokumenata. Posle toga suđeno im je i zato što su pokušali da dođu do relevantnih podataka o carinskom poslovanju, armiji i floti SAD.

U Parizu je u maju 2009. počelo suđenje sajentološkoj crkvi pod optužbom za organizovanu prevaru.

Slučaj je zasnovan na tužbi žene koja kaže da ju je ova crkva ubedila da uplati veliku sumu novca, nakon što joj je ponuđen besplatan test ličnosti, prenosi Bi-Bi-Si.

Ona kaže da je potrošila 21.000 evra na časove, knjige i lekove za koje joj je rečeno da će izlečiti njeno mentalno rastrojstvo.
Njeni advokati tvrde da ova crkva sistematski pokušava da izvuče novac mentalnim pritiskom i primenom lažnih metoda lečenja. Sajentološka crkva demantuje optužbe i navode da se dogodila bilo kakva mentalna manipulacija.

Sajentolozi u Francuskoj imaju status sekte, a ne religije. Ovo je prvi put da je sajentološka organizacija izvedena pred sud u Francuskoj, a dosadašnji slučajevi odnosili su se na pojedince.

Koji je konačni cilj sajentologije?

Prema nekim izvorima namera sajentologa najlakše se da prikazati na dva nivoa. Prvi nivo bi bila njihova težnja da pomognu pojedincima u razvijanju vlastite ličnosti. Drugi njihov cilj je postizanje moći u političkom i državnom smislu. U ovom, poslednjem smislu se najbolje prepoznaje prava strukturisana organizacija koja teži da uđe u područje politike i javne administracije, upravo u svrhu javne dominacije.

Dakle, ova dva cilja treba jasno razlikovati. Sigurno je da pojedine osobe koje pohađaju sajentološke kurseve, kupovinom njihovih usluga doprinose ostvarenju i njihovog drugog cilja, tj. postizanja svetske moći.

Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #25 poslato: Decembar 09, 2011, 14:38:18 »
Crni danak sekti u Srbiji


Iako nema osnovnih podataka o satanističkim grupama i koliko imaju članova, pojedini zločini, i to oni najmonstruozniji, vezuju se za njihovo delovanje.


3. juna 1993. Vranje
Vojnik Jožef Meneder, u kasarni u Vranju, ubio je šest vojnika i starešinu. Nakon hapšenja na butini su mu pronašli tetoviran izvrnuti krst i datum masakra.

8.juna 1993. Šabac
U kasarni “Mika Mitrović” u Šapcu, vojnik Nandor Kiš pucao je s leđa na vojnike i tom prilikom ubio dvojicu i nekoliko ranio. I on se, kao i Meander, nakon zločina ubio u krugu kasarne.

Vojnik Nandor Kiš pripadao je satanističkoj sekti “Crna ruža”, a Jožef Meander pripadao je sekti “Loša vera”, koja je nastala iz sekte “Crna ruža”.

Tri godine kasnije 1996. Zaječar
Demolirana je pravoslavna crkva u Zaječaru, a oltarski krst je izvrnut naopako. U oglasnoj rubrici jednih dnevnih novina osvanuo je satanistički talisman ljubavi - pentagram sa tekstom: 'Ja sam bog. Nema boga gde sam ja!"

1996. godine Beograd
Dve maloletne devojke iz Beograda, Nataša i Marija, izbole su Natašinu baku Kosaru sa 133 uboda kuhinjskim nožem.

Nataša se na sudu branila da je bila zavedena satanizmom. Marija Bogdanović je osuđena na osam, a Nataša Novaković na 10 godina zatvora.

2001.Aleksinac
U Aleksincu je muškarac iz Slovenije ubio devojku i nožem joj po glavi ispisao satanističke simbole. Iste godine, u Vučkovici pored Čačka spaljena živa starica.

Februar 2002. Beograd
Odgovornost za dve smrti pale su na sektu "Crna ruža“. Reč je o samoubistvima dece, oboje đaka iz jedne beogradske gimnazije, kod kojih su tokom istrage, pronađeni crteži crne ruže i "instrukcije“ nepoznatog "šefa“ o tome kako i šta treba da urade.

Filip-Fića Tomović, sedamnaestogodišnji mladić s Karaburme, đak trećeg razreda beogradske gimnazije "Sveti Sava", lepuškasti dugajlija od 197 santimetara, košarkaš "Radničkog Jugopetrola", tog dana, u nedelju 10. februara 2002. godine saznao je da je primljen u jednu kanadsku gimnaziju, u Torontu gde je trebalo da maturira.
Ali, već sutradan, najstariji od troje dece Tomovića nestao je iz roditeljske kuće, a tri dana kasnije pronađen je mrtav u šipražju Ade Huje, gde se ubio pucnjem iz očevog pištolja.

Andrea Jevtić, takođe sedamnaestogodišnja učenica trećeg razreda gimnazije "Sveti Sava", po mišljenju mnogih najbolji đak te škole, devojka upadljive lepote, vesela i komunikativna, spremala se, kao i Filip, da maturira na severnoameričkom kontinentu, u SAD, gde ju je čekao mladić Dimitris kojeg je upoznala na Kipru i s kojim se svakodnevno dopisivala putem elektronske pošte.

Međutim, istog dana kad će nestati Filip Tomović, u ponedeljak oko 2 časa i 40 minuta ujutru, skočila je sa osmog sprata zgrade iz roditeljskog stana, u Resavskoj ulici gde se nalazi i pomenuta gimnazija. Stravičnu scenu samoubistva je gledao njen mlađi, šesnaestogodišnji brat Milan Jevtić.

2004. Beograd
U Belom potoku otkriveno leglo satanista, kuća u koju su se održavali rituali i seanse. U kući je policija pronašla spise sa imenima političara koje su članovi sekte nameravali da likvidiraju.

2007. godine u Batajnici
Goran Alfirović ubio je svog dedu, držao zatočenu babu, a nakon neuspešnih pregovora s policijom da se preda oduzeo je sebi život. Njegova majka tvrdila je da ga je još dok je bio u vojsci vrbovao jedan satanista, inače učitelj po zanimanju.

Krajem jula 2007. Selo Jabukovac kod Negotina
Nikola Radosavljević je idući kroz selo Jabukovac ubio devet osoba, kasnije je tvrdio da ga je neko "omađijao“.


Avgust 2007. Novi Banovci
Monstrum Danijel Jakupek zvani Žak (26), iz Novih Banovaca je 27. avgusta 2007. iskasapio petogodišnjeg Luku Opačića i njegovog ujaka Vasilija Trbovića (24).

Inspektor MUP-a Zoran Luković, koji je vodio istragu ubistva, rekao je da je zločin posledica mogućeg sektno-ritualnog čina.

“Na to ukazuje sve ono što je policija zatekla u kući osumnjičenog. Kroz literaturu koju smo našli, kroz prostor gde je živeo i način na koji je živeo, možemo da kažemo da imamo sve varijacije satanizma. U kući Jakupeka pronađen je i improvizovani oltar koji se nalazi u nivou garaže. Tu se nalazi i deo nameštaja ofarban u crveno-crnu, upravo satanističku boju. Pretpostavljamo da bi to mogao da bude oltar satanizmu“.

Još dva zločina su tokom prethodnih godina šokrala javnost. Jedan se dogodio 2007. kada su za kaznu što je htela da prekine druženja sa njima i izađe iz satanističke sekte u kojoj su do tada svi bili zajedno, u Trsteniku, sektaši jednoj devojci izvadili matericu i jajnike.

A nezaboravljen je i primer satanističke sekte iz okoline Obrenovca, kada je otkrivena grupa od pet mladića satanista, koji su sebe nazivali "Bratstvom krvi“, a koji su imali homoseksualnu inicijaciju novih članova.
« Poslednja izmena: Decembar 09, 2011, 14:55:11 daca75 »

Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #26 poslato: Decembar 09, 2011, 14:54:04 »
Novi Hrist je Severnokoreanac?!


Mun Sun Mjung i supruga - lideri kulta

Na ovim prostorima svakako ne najpoznatija, ali u svetu smatrana za jednu od najuticajnijih i najkontroverznijih "verskih pokreta“, Unifikaciona crkva (UC) iliti Munova sekta, predstavlja moćnu korporaciju u čijem su sastavu crkvene, političke, kulturne i obrazovne institucije, mediji, nevladine i humanitarne organizacije, hoteli, fabrike, multinacionalne kompanije i poslovni giganti najrazličitijih delatnosti širom sveta. Neprikriveni cilj ove organizacije jeste formiranje svetske teokratske vlade na čelu sa njenim osnivačem i liderom, Severnokoreancem Mun Sun-Mjungom. Unifikacionisti veruju da se njemu Isus Hrist prikazao kao mladiću i zamolio ga, ma koliko to zdravom razumu suludo zvučalo, da dovrši posao stvaranja Nebeskog kraljevstva na zemlji, u čijem je ostvarenju sam bio sprečen raspećem.
Mun Sun Mjung i supruga - lideri kulta

Zbog ogromnog obima i toliko kompleksne strukture, čitav taj konglomerat organizacija i njegovih pripadnika danas se naziva "Unifikacioni pokret", jer je jasno da je odavno prerastao okvire "verske zajednice“.


Njegovih sledbenika ima u čitavom svetu, a najviše u Južnoj Koreji i Japanu. Procene o njihovom ukupnom broju nisu precizne, a kreću se od nekoliko stotina hiljada do nekoliko miliona.

Istorijat i razvoj
Kontroverze: Kultovske, političke, finansijske
Doktrina
Ciljevi i metodologija
Načini "vrbovanja“
Saradnja Munovaca i drugih sekti
Munovci u Srbiji

Istorijat i razvoj Unifikacione crkve i pokreta neodvojivi su od života njihovog utemeljivača i neprikosnovenog lidera Mun Sun-Mjunga, čija je priča bezmalo filmična.


Munov život, istorija Unifikacione Crkve

- od "vizije“ do osnivanja "verske zajednice“ -

Mun se rodio kao drugo dete u porodici sa trinaestoro dece. Njegova porodica preobratila se iz jednog oblika Konfučijanstva u Hrišćanstvo (u Prezbiterijanskoj crkvi) kada je Mun imao 10 godina.

On tvrdi da je sa 16 godina imao viziju u kojoj ga je Hrist zamolio da dovrši njegovu misiju uspostavljanja Nebeskog kraljevstva na zemlji i osiguravanja svetskog mira.


Hrišćanska škola u Seulu: Mun je drugi sa desne strane u najvišem redu

Mun nije odmah "prihvatio“. Otišao je na studije elektrotehnike u Seul, gde je umesto električnih kola izučavao Bibliju, tumačeći je na "originalan“ način. Tu ga je zatekao Drugi svetski rat, nakon koga se vratio na sever.

Molio se i puno razmišljao o svojoj "viziji“, što ga je dovelo do toga da sebe shvati kao novog Mesiju, "proroka“ koji ipak prihvata Hristovu molbu da ostvari ono što on sam i Avram pre njega nisu uspeli. Tada započinje Munovo propovedanje i težnja ka osiguravanju "univerzalnog spasenja svih ljudi - dobrih i zlih, živih i mrtvih...“

Ono je trajalo vrlo kratko, pošto vlast u Severnoj Koreji na takve pojave nije gledala nimalo blagonaklono. Mun je uhapšen već 1946. i odveden u zatvor, u kome tvrdi da je bio izgladnjivan, mučen i primoravan na teške fizičke poslove. Veruje da ga je u životu održalo samo čudo! Sa robije se izbavio tek kada su zatvorski čuvari pobegli pred napredujućim američkim trupama u Korejskom ratu.

Proročko ime

Godine 1953. osnivač UC-a je promenio ime iz Mun Jong-Mjong u Mun Sun-Mjung - što znači "reč učinjena jasnom" - pa bi njegovo ime, kako sam kaže, trebalo da bude "proročko".
Mun tada beži u grad Pusan u Južnoj Koreji, u kome "od kartona i blata pravi svoju prvu crkvu".

Svoju "versku zajednicu“ je formalno-pravno osnovao 1954. godine u Seulu u Južnoj Koreji pod nazivom koji treba da aludira na ujedinjenje svih snaga hrišćanske veroispovesti:

"Asocijacija Svetog duha za ujedinjenje svetskog hrišćanstva“.

- brzo širenje na sve kontinente -

Munova organizacija se brzo širila u Južnoj Koreji. Već do sredine pedesetih bilo je 30 centara širom zemlje, a krajem te decenije njegovi emisari preneli su je u Japan i SAD.

Sam Mun se u Ameriku preselio 1971. godine, ali je zadržao državljanstvo Koreje.

Po njegovom dolasku na novi kontinent, UC se vrlo agresivno posvetila misionarstvu. Već 1973. Munovci su prisutni u svim državama SAD-a. Neki teoretičari su brzinu širenja Munove organizacije među mladim Amerikancima uporedili sa uspehom hipi pokreta iz prethodne decenije.

Dve godine kasnije, Mun je poslao svoje misionare u 120 zemalja širom sveta.

Kontroverze: Kultovske, političke, finansijske

Što je brže rastao broj Munovaca širom SAD-a, to se povećavao interes američke javnosti za došljaka sa istoka i njegovu organizaciju, ali i bojazan od nje. Kontroverze su počele da se nižu jedna za drugom.

Još sedamdesetih godina, mediji su u Americi izveštavali o zastrašujućim metodama koje sekta koristi za regrutaciju pre svega mladih ranjivih ljudi. Navodno ih je odvajala od porodica pomoću tehnika ispiranja mozga i kontrole uma. Takve tvrdnje nikada nisu dokazane.

Mun na prijemu u Beloj kući kod Ričarda Niksona

I političke aktivnosti UC-a takođe su bile predmet kritika, iako je Mun oduvek u javnosti istupao kao tvrdokorni anti-komunista, što je u Americi tada bilo naročito popularno.

Ipak, neskrivenu podršku koju je organizacija davala Ričardu Niksonu tokom afere "Votergejt" Amerikanci su dočekali "na nož".

Delovanje UC-a postalo je veoma sumnjivo vlastima u SAD-u, pa ga je 1978. jedan potkomitet američkog kongresa - koji se bavio ispitivanjem političkog uticaja vlade Koreje u SAD-u - uzeo za predmet istrage.

Zaključci nadležnih bili su da se UC u Koreji bavi proizvodnjom oružja, da je instrument korejske propagande u SAD-u, ali i nešto mnogo dalekosežnije od toga - Munova “unifikacija” ima ne samo religijski već i politički smisao.
Ozbiljno je prepoznato da se, među mnogobrojnim ciljevima, u Munovoj sekti ističu težnja za poništavanjem podvojenosti crkve (UC-a) i države te za uspostavljanjem svetske vlade na čijem bi čelu bio, naravno, Mun.

Verovatno je tada prvi put američka administracija u svoj punoći shvatila stepen opasnosti od delovanja UC-a.

Posledična akcija usledila je relativno brzo. Sada su se poreske vlasti SAD-a dale u ispitivanje poslovanja Munove sekte, a kao rezultat toga Mun je 1982. optužen za poresku prevaru, i poslat u zatvor po drugi put u životu. Na robiji je proveo 18 meseci.

Osamdesetih godina UC u Americi već nije ni nova ni nepoznata, a ni bezazleno shvaćena, pa dolazi do ozbiljnijeg bavljenja njome na širem društvenom planu.

Tada se pojavljuje mnoštvo knjiga i teorijskih radova o ovoj organizaciji, u kojima su, između ostalog, svoja iskustva prenosili njeni aktivni i bivši članovi, pristalice i protivnici.

Mnogi stručnjaci sumnjaju da UC ima bilo kakve duhovne temelje zbog kojih bi se mogla smatrati religijom, a zamera joj se i ogromno bogaćenje Muna i njegove porodice tokom godina. Ona uživa sav raskoš i privilegije.

Finansijsko poslovanje organizacije se širi i postaje sve kompleksnije i sumnjivije. Mnogi bivši članovi sekte danas smatraju da ona postoji samo zarad zgrtanja novca.
Srpski političari pišu za Munove novine

Neki istaknuti političari iz vrha srpske vlasti, valjda iz neznanja o njegovoj vlasničkoj strukturi i kontekstu u koji se na taj način, verovatno nehotice, dovode, redovno pišu za "Vašington tajms“
Mun 1982. osniva, kako kaže, "instrument širenja istine o Bogu širom sveta" - konzervativni list “Vašington tajms”. Naravno, osim za propagandu verovanja UC-a kao religije, novina prvenstveno služi za ostvarenje Munovih političkih ciljeva.

Neki od njih brzo su ostvareni: Ronald Regan, koga je Mun podržavao, osvojio je i drugi predsednički mandat. Za druge je trebalo više vremena.

Jedan od njih, u okviru globalnog plana UC-a, bio je širenje na istok, gde je nakon pada njemu omraženog komunizma, Mun u gigantskim razmerama razgranao svoj biznis.

Posetio je Sovjetski Savez 1990. godine i sreo se sa Gorbačovim, što vrata kasnije Rusije otvorilo i njegovoj sekti i njegovim kompanijama.

U "svojoj" Severnoj Koreji, javno je ponovo bio prisutan već 1992. godine, kada tamo razvija fabriku automobila i druge poslove. Kasnije je u Pjongjangu osnovao "Svetski centar za Mir".

Novo ime: Maskiranje ili psihologija?

Mun je 1994. godine promenio zvanično ime crkve u "Porodična federacija za svetski mir i unifikaciju“
Tih devedesetih je Munova sekta bila predmet najvećeg policijskog istraživanja prevare u istoriji Japana. Serijom presuda, bila je prinuđena da oštećenima isplati milione jena. I pored toga, UC je nastavila da radi u zemlji izlazećeg sunca, ali ne bez obmana.

Nekoliko godina kasnije je predsednik japanskog ogranka sekte morao da napusti svoju poziciju nakon nove velike policijske akcije i niza hapšenja članova u kojima je razotkrivena još jedna velika prevara ove organizacije.

Kada je Evropa u pitanju, UC je široko rasprostranjena, ali njeno članstvo nije toliko masovno kao u Aziji i Americi. Munu je od 2002-2006. bio zabranjen ulazak u Nemačku i 14 drugih zemalja "šengen zone“. Neke od njih, na čelu sa Holandijom, 2005. su tu zabranu ukinule.

Što se Azije tiče, Mun nije imao sličnih političkih neprilika. U Južnoj Koreji je UC 2003. godine proširila svoje delovanje i na zvaničnu politiku – osnovana je stranka.

Gospodar Južne Koreje?

Munova (javna) poslovna imperija u Južnoj Koreji je ogormna, a poznavaoci tamošnjih prilika smatraju da je (tajno) tolika da se on može smatrati de facto gospodarem zemlje, iako drugi smatraju da je takva kvalifikacija predimenzionirana.

Slični projekti najavljeni su u Japanu i SAD-u, a dok ne budu ostvareni, Mun je u Americi nastavio da podržava konzervativne snage. Ovaj put, njegov favorit je bio Džordž Buš mlađi.

Krunisani Mun

Mun je 2004. sam sebe krunisao “Krunom mira”, u ceremoniji u kojoj je učestvovala nekolicina američkih senatora i kongresmena. Neki od njih su kasnije tvrdili da su bili prevareni.
Zbog njegove uske povezanosti sa vrhom američke, pa i svetske politike, a i na osnovu tumačenja tekstova u samom "Vašington tajmsu", na mnogim analitičkim internet sajtovima se spekuliše da je Mun posrednik u tajnim odnosima i kontaktima vlasti Severne Koreje i SAD-a.

Zvanično je on i dalje zakleti antikomunista koji kontakt sa ljudima iz vrha režima Kim Džong-ila koristi u cilju promene sistema, ali se naslućuje da ga vlast u Severnoj Koreji podržava jer ga smatra "svojim čovekom" u SAD-u.

Zato analitičari iznose sumnju da je Mun "dvostruki igrač", a šta je istina u toj kompleksnoj sprezi sektaštva, politike i biznisa - zna samo on sam.

Bogatstvo i uticaj

UC je jedna od finansijski najmoćnijih verskih organizacija novijeg doba. Njen kapital se procenjuje na 15 milijardi dolara. Politički uticaj joj je takođe enormno snažan.

U listu "Vašington tajms" redovnu kolumnu ima Hilari Klinton, državna sekretarka SAD, a Mun poseduje sopstvenu kancelariju u UN-u. Kada je svojevremeno održana svečana zakletva Kofi Anana, Mun je sedeo u prvom redu.

Bilo kako bilo, Mun se približava desetoj deceniji života, a uprkos svojoj, makar nominalnoj, megalomaniji upoređivanja sa Isusom Hristom, svestan je da njegov fizički život neće biti večan. Zato je, nakon dugogodišnjeg odbijanja, 2008. izabrao naslednika - svog najmlađeg sina. Ipak, nije propustio da istakne da on, pošto je Mesija, adekvatnog naslednika zapravo – nema !

Andrej Protić, generalni sekretar "Centra za antropološke studije“, domaće nevladine organizacije koja pomaže žrtvama organizacija sa sektnim delovanjem, razjasnio je za "Vesti“ ideologiju Munove sekte, njenu organizaciju i metodiku delovanja.

Takođe je skrenuo pažnju na prisustvo UC-a u Srbiji koje je, prema njegovim rečima, "kontinuirano i nezvanično, ali gotovo neznatno rasprostranjeno.“:

Doktrina Unifikacione crkve

"Doktrina UC je postavljena kroz Munovu knjigu "Božanski princip“ iz 1946. godine (prošireno izdanje 1957.). U pet poglavlja: Princip stvaranja, Pad čoveka, Istorija obnove, Isus iz Nazareta i Hrišćanska istorija, Mun daje svoju viziju mesijanstva.

Otprilike svakih dve hiljade godina na Zemlji se ovaploti novi Božiji poslanik – mesija. Prvi je bio Adam, pa Avram, zatim Isus Hristos i konačno Mun.

Kampanja protiv krsta

Mun je 2003. započeo svoju kampanju nazvanu "Skinite krst", pod proklamovanim uverenjem da krst simboliše Isusov bol, te da je bio izvor podele među ljudima različitih veroispovesti. Ova kampanja, kojoj su se pridružile i neke protestantske zajednice, uključivala je ceremoniju u kojoj je krst "sahranjen" a na njegovo mesto stavljena je kruna.

Prema Munovoj doktrini, Hristos nije ispunio svoju misiju, zato što nije osnovao porodicu i nije postao vrhovni vojskovođa čovečanstva. U osnovi Munovog učenja je dualistička doktrina jedinstva muškog i ženskog principa koja se odnosi i na Boga i na ljude. Zato je institucija braka od suštinske važnosti u Munovom sistemu.

"Istinski otac“ nepoznatog broja dece

Iz prva dva braka Mun je imao dvoje dece. Treću ženu oženio je čim je napunila 17 godina (on je tada imao 40) u ceremoniji "Svetog venčanja". Ona je postala "Istinska majka" i tokom godina mu rodila četrnaestoro "istinske dece".

U svetskim medijima pisano je da se ne zna tačno koliko je vanbračnih veza Mun imao, a spominju se i deca rođena u njima, koja su, ipak, zadržana u "istinskoj porodici“. Koliko je njih bilo – ni to se ne zna ...

On lično održava ceremonije tzv. "masovnog blagosiljanja”, koje su zapravo masovna venčanja.
Demonstracija privrženosti porodičnim vrednostima bila je manifestacija: "Marš milion porodica“, koju su 2000. u SAD-u organizovale UC i "Nacija Islama“. S tim u vezi, UC propagira "konzervativne“ vrednosti poput uzdržavanja od alkohola, droge, i seksa pre i izvan braka.

Orgije

Veliki udarac za Muna bila je knjiga koju je 1998. objavila jedna od njegovih snaja, u kojoj pokazuje da je "idealna porodica" koju je Mun stvorio zapravo disfunkcionalna kao i bilo koja druga, te da su i u njoj prisutni neverstvo, alkoholizam, droga, nasilje i problemi sa zakonom.

Knjiga je došla kao potvrda Munovim protivnicima koji njega odavno optužuju za neverstvo a UC za licemerje i prisustvo orgijskih rituala.

Mun je takođe u više navrata davao veoma oštre izjave o Jevrejima i pripadnicima gej zajednice, ali je generalno bio manje kritikovan zbog toga od Nacije Islama, koja je na istim takvim pozicijama.

Antisemita

Kritike javnostu UC je pretrpela iz zbog antisemitizma pronađenog u "Munovoj Bibliji“ – knjizi "Božanski princip“ - i njegovim javnim istupima. On je, naime, često isticao uverenje da žrtve Holokausta "plaćaju dug zbog raspeća Isusa Hrista".

Ciljevi i metodologija sekte

Sve organizacije sektnog karaktera imaju srodan cilj – ostvarenje moći i uticaja koji će što većem broju ljudi nametnuti njihovu doktrinu.
Jedna od značajnih odlika ovakvih organizacija jeste njihova doktrirarna isključivost koja njihovu verziju spasenja teži da nametne kao obavezu čitavog čovečanstva. Ovu pojavu stručnjaci najčešće nazivaju globalni plan.

Pošto je Mun 1982. godine imao problema sa poreskim vlastima SAD, strategija UC se promenila.

Osnovan je čitav niz srodnih organizacija "humanitarnog“ i "haritativnog“ karaktera, kao npr: "Federacija žena za svetski mir", "Profesorska akademija za svetski mir", "Studentska federacija za istraživanje principa", "Porodična federacija za mir u svetu"...

Prema podacima dobijenim od ljudi koji su napuštali ovu organizaciju UC ima određenog učešća i u aktivnostima komercijalnih kultova, kao što su "Amvej“, "Kalifornija fitnes“ i "Herbalajf“.

Načini "vrbovanja“
Kao i kod većine drugih srodnih organizacija najčešći načini vrbovanja su jeftini jezički kursevi i zloupotreba radoznalosti polaznika, koji se polako pretvaraju u adepte (oni koji se pripremaju da prime određeno učenje – istinu).

Drugi način vrbovanja je pružanje humanintarne pomoći, ili najčešće prisutni metod u UC: obezbeđivanje stipendija za razne postdiplomske i slične akademske kurseve i aktivnosti, kojima se primaoci istih posle vezuju za razne firme u vlasništvu crkve.

Pošto je Unifikaciona crkva (UC) pseudohrišćanska sinkretistička organizacija sektnog karaktera, njena retorika i ritual imaju naročitog uspeha kod razočaranih hrišćana.

Munov sin "u telu crnca"

Drugi Munov sin poginuo je 1984. u saobraćajnoj nesreći, ali se “otelovio” u Kleopasu Kundioniu, pripadniku UC iz Zimbabvea. Munova porodica prihvatila ga je kao “trenutno ujedinjenje duha njihovog sina sa umom i telom Kundionija”, iako UC odbacuje teoriju reinkarnacije.

Mun ga nije ni upoznao, a ovlastio ga je da putuje po svetu i propoveda doktrinu sekte članovima koji su “zastranili” ili “skrenuli sa puta”.

Metode "crnog sina“ bile su jezive – tukao je ljude gotovo do smrti. Osim toga, imao je nebrojeno mnogo ljubavnica pa su se članovi i lideri crkve širom sveta počeli buniti.

Nakon nekog vremena trajanja farse, Mun je saopštio da duh njegovog sina "više nije u telu crnca“, koga je potom "vratio u Afriku“. Ali ne pre nego što je vernike "utešio“ obznanom da "duh njegovog sina nije tukao ljude, već je za ta nedela bio odgovoran samo – telesni crnac.“

Značajna finansijska baza prikupljena izrabljivanjem članova (a u suprotnosti sa ustavima svih demokratskih država), omogućava ovoj organizaciji da sprovodi veličanstvene i masovne manifestacije.

Naročito značajna poruka kojom UC stiče popularnost, jeste promovisanje tzv. "svetskog mira“, koji podrazumeva da Mun bude vrhovni verski i vojni poglavar čitavog sveta.
Takođe, nije zanemarljiva ni mogućnost lakog sklapanja navodno "idealnog braka“ pod blagoslovom vođe i njegove supruge.

Ipak, odabir bračnih partnera se u ovoj organizaciji zapravo sprovodi metodom slučajnog izbora pomoću računara.

Saradnja Munovaca i drugih sekti

Najuticajnije organizacije sektnog karaktera u svetu danas tesno sarađuju u pokušaju stvaranja jedinstvenog fronta, kako bi lakše branili svoje interese.
Najupadljiviji vid saradnje je finansiranje organizacija i federacija koje se pod izgovorom zaštite prava na veroispovest i drugih ljudskih prava bore, ne birajući sredstva, protiv svih kritičara ovakvih organizacija.
"Američka konferencija verskih pokreta" (American Conference on Religious Movements - ACRM) prima finansijsku podršku od Sajentološke i Unifikacione crkve, kao i Pokreta za svesnost Krišne (Hare Krišne).

Pomoć od organizacija sektnog karaktera takođe primaju i "Svetska asocijacija nevladinih organizacija" (WANGO) i "Unifikacioni teološki seminar" (UTS).

Takođe, i na individualnom nivou, preko raznih grantova i stipendija, organizacije sektnog karaktera pružaju podršku "nezavisnim“ istraživačima, koji se iz akademske sredine najčešće regrutuju među sociolozima i medicinarima.
Rezultati ovakvih istraživanja često služe raznim problematičnim organizacijama za dobijanje akademske podrške i legitimiteta.

Najpoznatiji primer su radovi Ajlin Barker, koja se bavi istraživanjem fenomena novih religijskih pokreta, dokazujući sociološkom metodologijom (koja je strukturno i metodološki relativistička) da organizacije poput UC ili Familija (bivša Deca božija) ne vrše sektno delovanje.

Ovakva istraživanja, po pravilu, u potpunosti zanemaruju svedočenja mnogobrojnih žrtava ovih organizacija i kao stručne parametre u obzir uzimaju jedino izvore samih tih organizacija.

Munovci u Srbiji

Unifikaciona Crkva nikada nije bila zvanično registrovana u Srbiji i radila je posredno, prvo preko stipendija za postdiplomske kurseve (naročito u medicinskoj struci), a zatim i preko srodnih nevladinih organizacija poput: "Federacije žena za svetski mir", "Profesorske akademija za svetski mir", "Porodične federacija za mir u svetu"...Pa ipak, po svoj prilici, ni jedna od ovih organizacija takođe nije bila zvanično registrovana u Srbiji.

Slađan Mijaljević, pravoslavni publicista, sektolog i učitelj borilačkih veština, svojevremeno je tvrdio da je u vreme dok je Milan Panić bio premijer, UC u našoj zemlji imala snažan uticaj.

Akademik Ljubiša Rakić bio je u medijima dovođen u vezu sa Profesorskom akademijom za mir u svetu tokom 90-tih godina prošlog veka.


Kongres "Profesorske akademije za svetski mir" u Srbiji: Da li su svi ovi ljudi znali ko stoji iza manifestacije kojoj su prisustvovali?

U emisiji Vanje Bulića "Biseri“ gostovao je Vuk Andrejević i njegova majka Nina. Vuk je u Munovu organizaciju bio zavrbovan tokom njegovog boravka u SAD-u i roditeljima je trebalo oko dve godine da ga odatle spasu.“

Ispovest tvorca "Bisera“

Vanja Bulić je pre nekoliko godina, pišući za beogradski nedeljnik "NIN“, izneo frapantne podatke: "U ’Biserima' sam razgovarao sa kriminalcima, ubicama, prostitutkama, narkomanima, dilerima droge i deviza, propalim političarima, ratnicima...

Zbog tih razgovora nikada nisam imao problema. Emisija se završi i kraj. Ali, kada sam 1994. godine uradio prvu emisiju u kojoj je bio gost Vuk Andrejević, momak koji je uspeo da se izvuče iz Munove sekte - Unifikacione crkve - krenuli su napadi na mene i emisiju.

Ratne godine su uz šverc, drogu i svakojake vrste kriminala, u zemlju ubacile i sekte. Naravno, svako ima pravo da se moli bogu kojeg izabere, ali pri tom ne sme da bude manipulisan od strane sveštenika koji štite boga kojeg su izmislili.

Vuk Andrejević je ispričao žestoku priču. Rastao je u tipičnoj beogradskoj porodici i kao sportista i dobar student, krenuo je u Ameriku. Prateći ‘zanimljiva’ predavanja, polako je ušao u Munovu sektu.

Pošto je jedan od retkih koji se izvukao iz pakla ove sekte, trezveno je svedočio o metodama kojima se upravlja ljudskim umom. Njegovi roditelji, Slavenka i Zoran, prodali su kuću i preselili se u Njujork u potrazi sa sinom. Iznajmili su i detektiva.

Više od godinu dana Vuk je odbijao da se sretne sa njima. O tome je na televiziji svedočila njegova majka. Iznela je brojne podatke i dokaze o radu ove sekte i u Beogradu.

Pri Medicinskom fakultetu u Beogradu je početkom osamdesetih godina osnovana asocijacija čiji je osnivač svuda u svetu Unifikaciona crkva, tačnije njen vođa Mun, a u Beogradu je radilo udruženje žena čiji je osnivač Munova supruga. Sekretar asocijacije pri Medicinskom fakultetu bio je dr Rudolf Majer, Zagrepčanin, koji je bio poverenik Unifikacione crkve za Balkan.

Prvi napad je usledio od strane dr Ljubiše Rakića, akademika, koji je reagovao na pominjanje njegovog imena u kontekstu asocijacije profesora. Gospođa Andrejević je tvrdila da su njegove knjige štampane pod pokroviteljstvom Unifikacione crkve, pominjući još neke naučnike, koji se nisu oglasili.

Tada je u štampi osvanulo i nekoliko tekstova o povezanosti sa Munovom crkvom i nekadašnjeg saveznog premijera Milana Panića, jer, navodno, Mun kontroliše farmaceutsku industriju.

Gospodin Rakić nije poricao da mu se obratila gospođa Andrejević, tražeći pomoć u potrazi za sinom, ali je omalovažio sve njene tvrdnje i, naravno, novinara koji je sa njom razgovarao. Deo polemike je tekao i na stranicama ‘NIN’-a, a državna televizija je jednu sektašku storiju iskoristila za verbalni obračun sa nepodobnim Miloševićevim ministrom Rakićem i premijerom Panićem.

U celoj priči je najvažnije da je Vuk Andrejević uspeo da se izvuče iz sekte, da je postao ragbista i da je završio Medicinski fakultet. Na sektu ga podsećaju samo fotografije iz tog vremena, na kojima ima ovalno lice, iako je izuzetno mršav.

Taj oblik lica - mesečevo lice - imaju sektaši koji duboko ulaze u program sekte, pa zbog specifičnih psihičkih stanja dolazi do promena u lučenju kore nadbubrežne žlezde.

Devojke koje su imale slično iskustvo, svedočile su u emisiji da su gubile menstruaciju zbog stresova izazvanih osećanjem krivice da ne izvršavaju sve što sekta od njih zahteva.»



Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #27 poslato: Decembar 10, 2011, 15:23:51 »
Satanizam - najbrži put do pakla



Gluvo doba noći. Odblesci sveća koji se vide kroz prozore i poluotvorena vrata crkve nagoveštavaju da je sluzba u toku. Neobično, jer datum u kalendaru ne ukazuje da je u pitanju neki crkveni praznik sa noćnim bdenjem. Bliži pogled otkriva da je u pitanju ritual, ali neočekivan, koji se ne odvija u skladu sa hrisćanskim bogosluženjem. Na zidu visi raspeće Hristovo okrenuto naglavačke. Po podu, oko oltara, polomljeni krstovi, ikone su poskidane sa zidova i razbacane, ikonostas razvaljen, prostor obasjavaju naopako okrenute sveće, a na oltaru leži gola devojka, raširenih nogu kojoj se iznad glave nalazi slika đavola sa glavom jarca ili vola. U toku je crna misa. Ovo nije filmska scena, već scena koju većina ljudi ima u glavi kada se spomene satanizam i satanističke sekte.
Služba se nastavlja, a predstavlja izvrnut ritual hrisćanskog bogosluženja. Na kraju, da bi sve bilo dosledno izokrenuto, do kraja, umesto celivanja oltara - časne trpeze, “sveštenik” seksualno celiva golu devojku, što posle njega čine i svi muški učesnici koji to mogu i žele, a sve je samo uvod u opštu orgiju.


Orgije satanističke elite

Da bi ostala trajna uspomena na učinjeno delo, sve crkvene knjige se uništavaju i naliju uljem i vodom. Opis crne mise, na kome je filmska industrija gradila svest o satanizmu, je deo zapisnika-priznanja iznuđenog od nesrećnika optuženog da se bavio veštičarenjem u vreme inkvizicije tokom srednjeg veka.

Međutim, događaji govore da ovo nisu sećanja na periode mračne prošlosti i rezultat nečije mašte, nego da se odigrava ovde i sada. Ako se za mesto događanja navede Trstenik, Zaječar, Novi Sad ili neko drugo mesto u Srbiji neće se pogrešiti. Samo crkva u Zaječaru je na opisan način krjem 90-ih više desetina puta oskrnavljena.

O satanistima se u Srbiji govori uglavnom onda kada se desi neki stravičan zločin ili samoubistvo tinejdžera koji se povezuju sa delovanjem satanističkih sekti. Satanističke sekte su od satanizma kao fenomena veoma različite i mnogo mlađe.

Uprkos teškim optužbama koje na račun satanista stavljaju druge religiozne grupe, stanisti postaju sve više društveno prihatljivi. Jedan od primera je Kraljevska mornarica Velike Britanije koja je 2005. godine posle odluke Vrhovnog suda primila u svoje redove i satanistu. Odluka Vrhovnog suda se zasnivala na slobodi veroispovesti. Ovo nije usamljeni slučaj prihvatanja satanista u šire društveno okruženje, koje uprkos otporu zajednice savremene društvene institucije nameću pozivajući se na građanska prava.

Kako ni svi satanisti nisu među sobom i isti, a da bi se njihovo delovanje, shvatanje i uticaj razumeli treba poći od samog početka i razjasniti šta je satanizam.


Satanizam

Satanizam je zajednički pojam koji povezuje različita verovanja i kultove. Zajednički su im simboli, strahopoštovanje i divljenje Satani ili sličnim likovima iz različitih mitologija. Satanisti koji veruju u judeo-hrišćanski koncept Satane su povezani sa dnašnjim hrišćanskim regilijskim sistemom, pošto se bave istom teologijom prikazanom u Bibliji.

Satana, takođe nazivan Lucifer, se prvi put javlja u hebrejskoj bibliji kao anđeo koji iskušava čovekovu veru i poštovanje pravila koja je postavio Jehova. U Knjizi o Jovu anđeo dobija ime Satana (onaj koji optužuje). U mnogim ranim jevanđeljima Satana se opisuje kao kosmički neprijatelj Gospoda i Isusov iskušitelj. Kasnije, u Knjizi otkrovenja postaje i onaj koji donosi Armagedon i Apokalipsu. Kod hrišćana i mislimana Satana se shvata na različite načine, najčešće kroz buntovno ili ljubomorno suprotstavljanje ljudskom rodu, Isusu i Gospodu. Opisuje se i kao posrnuli anđeo ili demon koji vlada podzemnim svetom.

Iako religozni Satanizam nastaje tek u 20. veku osnivanjem Satanističke crkve 1966. godine, morlna panika protiv satanizma javila se već krajem 17. veka u Francuskoj tokom Puazon afere.

Od satanista ne treba očekivati da vam zakucaju na vrata kako bi sa vama podelili svoja uverenja ili vam dobronamerno priđu na ulici dok zamišljeno čekate nekoga. Danas, oni se nalaze na svetskoj mreži. "Srpska" Crna ruža ima svoj profil na Fejsbuku (profil je potpuno zatvoren i mogu da ga vide samo članovi grupe), a Crni plamen na MajSpejsu (oko petnestak prijatelja grupe).
Moderne satanističke grupe koje su se pojavile u drugoj polovini prošlog veka se među sobom dosta razlikuju, međutim, mogu se uočiti dve glavne tendencije iz kojih se kasnije granaju razne verske sekte. To su teistički satanizam i ateistički satanizam. Teistički satanisti se prema Satani (kao vrhovnom božanstvu) odnose sa strahopoštovanjem. Suprotno tome, ateistički satanisti smatraju sebe ateistima, a Satana za njih predstavlja simbol raznih ljudskih osobina.


Teistički satanizam

Poznat i kao tradicionalni ili spiritualni satanizam, to je oblik za koji je karakteristično verovanje da je Satana božanstvo ili sila vredna obožavanja. Potraga za znanjem je prema mnogim spiritualnim satanistima veoma važna kako bi se udovoljilo Satani, jer se on izjednačava sa zmijom koja je nagovorila Evu da pojede jabuku za Drveta znanja.

Neki Satanu doživljavaju kao Bafometa, hermafroditsku zver, vladara znanja. I druge satanističke grupe, poput luciferijanaca, su u potrazi za saznanjem. Veruju da je Jehova tvorac sveta, a Satana biće koje se uzdiže iznad njega. Treći pak veruju da je Jehovu stvorio Satana. Prema ovom verovanju Satana predstavlja slobodu i protivi se svim pravilima i načelima koja postavlja hrišćanstvo. To što je Eva pojela jabuku znači da čovek nije besmrtan i da maksimalno mora da iskoristi svoje vreme na zemlji. Zbog toga oni (satanisti) teže da sa oslobode svega što ih kontroliše i sputava na bilo koji način. Pod tim "sve“ se najčešće podrazumevaju hrišćanske vrednosti i norme i pravni sistem koji nameću moderna društa.


Luciferijanizam

 Anđeo otpadnik: Lucifer

Luciferijanizam se često poistovećuje sa satanizmom jer se u svakodnevnom govoru Satana i Lucifer izjednačuju. Neki pripadnici pokreta prihvataju ovu identifikaciju, doživljavajući Lucifera kao blažu i prosvetljeniju verziju Satane. Drugi pak, odbijaju da ih nazivaju satanistima, smatrajući da je Lucifer mnogo pozitivniji i podnošljiviji ideal od Satane. Ova grupa je u svojim verovanjima inspirisana mitovima drevnog Egipta, Rima i Grčke, a u praksi zapadnim okultizmom.

Luciferijanci se prvi put spominju u papinom dokumentu Gesta Treverorum iz 1231. godine. U njemu su žene i muškarci, koji veruju (i javno govore) da je Lucifer nepravedno izbačen iz raja, nazvani jeretici i seksualni perverznjaci.

Luciferska crkva je moderna organizacija koja se pojavila u SAD-u u drugoj polovini 20. veka. Crkva se bavi proučavanjem antičkih naroda, nadajući se da će u tome naći mudrost koju će inkorporirati u Luciferov repertoar.

Ateistički satanizam


Lavejov satanizam i Satanistička crkva

Čovek koji je od satanizma napravio religiju: Anton Levej crni papa

Nastao je 1966. godine kada je Anton Šandor Levej (crni papa) osnovao Satanističku crkvu u San Francisku u SAD-u. Njegovo učenje se zasniva na individualizmu, samokontroli i moralu "oko za oko“, filozofiji Fridriha Ničea i njegovoj ideji nad-čoveka. Satanistička crkva praktikuje rituale i ceremonije koje je razvio okultista Alister Krouli. Za razliku od spiritualnog satanizma, Levejov ne podrazumeva obožavanje Satane u smislu božanstva, već kao simbol telesnosti, smrtnosti i zemaljskih vrednosti.

Anton Levej ne samo da je osnovao prvu satanističku organizaciju i digao Satanizam na nivo religije, već je 1969. godine sastavio i satanističku bibliju.

Obrnuti krst iznad vrata i nedostatak istog na krovu otkrivaju da nije "obična" protestantska crkva

Članovi Satanističke crkve se dele na one koji samo imaju člansku knjižicu i na aktivne sataniste. Da bi neko postao satanista, odnosno pripadnik Satanističke crkve dovoljno je da uplati 200 dolara. Aktivan član se postaje nešto teže, a sama Crkva nikada nije objavila podatke o tačnom broju svojih članova i sledbenika. Pretpostavlja se da ih širom sveta ima na desetine hiljada.

Američki antropolog Edvard Modi je u svojoj studiji “Kratka istorija satanizma” preneo iskustvo koje je stekao tokom dvogodišnjeg članstva u Satanističkoj crkvi. Detaljno je opisao tehnike koje su korišćene u satanističkim treninzima, koji su kombinacija raznih rituala, psihodrame i saveta za seksualnu privlačnost, kao i razne tehnike pomoću kojih će se “Satanin iskušenik” osnažiti i steći samopouzdanje.

Kako navodi Modi u svom spisu, žrtve satanističkih sekti su obično muškarci koji su pre ubistva silovani ili seksualno zlostavljani na najrazličitije načine. Žrtve se pre mučenja vezuju kanapom ili lepljivim trakama što upućuje na sadističke porive satanista. Mučenje se najčešće okončava tako što se nesrećnoj žrtvi vade organi i odsecaju delovi tela, uključujući i genitalije. Na telima žrtava su često nalažene male ubodne rane jer satanisti veruju da se puštanjem krvi mučenog oslobađa i njegova duša. Policija je obično u “crnim crkvama” nalazili verske simbole Sataninih sledbenika - kokošiju krv, sveće i krstove okrenute naopako.

Posle smrrti Antoa Leveja crkvu je preuzeo Blanš Barten, a iz organizacije su polako počele da se izdvajaju i rađaju nove sekte pod zajedničkim okriljem Satanizma.
Jedna od novih organizacija je i Prva satanistička crkva koju je 1999. godine osnovala Karla Levej, Antonova ćerka, kako bi "sačuvala sećanje na lik i delo svog oca“.


Hram Seta


Osnivač Hrama Majkl Akvino i njegova supruga vrhovna sveštenica Lilit Sinkler

Hram Seta je inicijaciono okultno udruženje koje za sebe tvrdi da je vodeća satanistička organizacija. Osnovao ju je 1975. godine Majkl Akvino i neki članovi i sveštenstvo Satanističke crkve.

Svoju filozofiju nazivaju "prosvećeni individualizam“. Jedan broj pripadnika "duhovnu“ inspiraciju pronalazi u egipatsom bogu Setu (bog protivništva), a celokupan sistem verovanja nazivaju Setianizam. Bog Set je navodno tamni Gospod koji se nalazi iza hebrejske verzije Satane. Obožavanje Seta se sprovodi kroz takozvani ritual Crni plamen.

Akvino je povezivan sa neonacističkim organizacijama, a za sebe veruje da je Antihrist. Komercijalna strana njegove filozofije je verovanje da treba biti bogat i uspešan po svaku cenu, bez obzira na sve.


Red devet anđela

 

Red devet anđela (ONA) je tajna satanistička organizacija koja se spominje u knjigama koje se bave fašistikim delovanjem Satanizma. Red je nastao u Velikoj Britanii 60- ih godina spajanjem tri neopaganska hrma Kamlada, Noktuliana i Hrama Sunca, a javnost je njime počela da se bavi 80-ih i 90-ih godina prošlog veka.

Red doživljava satanizam kao potpuno individualnu potragu kojom se prevazilaze fizičke i mentalne granice čoveka. Pripadnik Reda mora da dostigne Ničeovu ideju nad-čoveka kroz razne, često veoma opasne rituale inicijacije, dokazivanja i izdržljivosti.

To ponekad podrazumeva tri meseca provedena u šumi bez ikakvog kontakta sa drugim ljudima, ili bavljenje veoma teškim poslovima kako bi se razvili ličnost i vođstvo, što se povezuje skrivenim ciljem satanista za sticanjem bogatstva i materijalnih dobara.

"Ova nova individua će biti neustrašiva, slobodna, orna da istražuje i otkriva život. Takav pojedinac će društvo transformisati u višu, bolju civilizaciju“ navodi se u jednom od štiva ove organizacije.

Red devet anđela je jedini koji "javno" ohrabruje žrtvovanje ljudi kao način odstranjivanja slabosti i bezvrednosti iz čoveka. Ovakav, prema mišljenju pripadika Reda, pravi Satanizam, zahteva prelazak na stranu zabrenjenog i protivzakonitog, na stranu "zlokobnih sila kosmosa“.

Zbog ovako radikalnog razmišljanja Red devet anđela ne samo da je omražen među "običnim ljudima“ već i među umerenim satanista, među koje se ubrajaju pripadnici Satanističke crkve.


Satanistički rituali

 

Kada se govori o satanističkim ritualima najčešće se na umu imaju satanistički rituali seksualnog ili nekog drugog vida fizičkog zlostavljanja, takozvani SRA. Oni su bili povod širenja moralne panike u SAD-u i ostatku sveta tokom 80-ih godina.
SRA podrazumeva fizičko i skesualno zlostavljanje, a šire značenje uklujučuje i svetsku zaveru bogate i moćne elite koja koristi decu za žrtvovanja, pornografiju i prostituciju.

Optužbe na račun satanista su dolazile iz različitih izvora: policije, psihologa i psihoterapeuta, boraca za prava dece, advokata, roditelja navodnih žrtava i na osnovu svedočenja samih žrtava.

Jedni su satanističke rituale povezivali sa seksualnim zlostavljanjem i mučenjem dece kako bi ih doveli pod okrilje Đavola, drugi sa poremećajima seksualnog ponašanja, nekrofilijom, prisilnim gutanjem krvi i fekalija, orgijama, kanibalizmom, žrtvenim abortusima i žrtvovanjem ljudi...

 

Termin "satanističko ritualno zlostavljanje“ često se koristi da bi se opisalo ponašanje takozvanih pseudo-satanista koji seksualno zlostavljaju decu, a satanističku ikonografiju koriste kako bi zastrašili žrtve i prisilili ih na ćutanje. U ovim slučajevima nisu u pitanju nikakvi satanisti, već najčešće sociopate i psihopate, pokazale su istrage.

Pored ovih krajnje uznemirujućih primera, većina satanističkih organizacija praktikuje rituale koji se bave magijom karakterističnom za paganstvo zapadne Evrope. Jedan od tih rituala je i "crni plamen“, što je između ostalog i naziv zvaničnog glasila Satanističke crkve kao i satanističke sekte koja ima svoj ogranak i u Srbiji.


Satanista hoda u krug, u smeru suprotnom kazaljkama sata, a zvono se oglašava devet puta. Zatim izgovara:
"Evo! Zemlja, moje stanište, mesto mog zadovoljstva i bola. Ovde sam da potvrdim svoju vezu sa njom, sa telesnim zakonima čoveka, istinom. Ovde sam da proglasim svoj život poklonom i snagom Zveri, zveri u meni, pravom biću.“
Oglašava se zvono
"Pozivam svoj unutrašnji crni plamen pet anđela naših greha.“
Satanista se okreće desnom kraku pentagrama
"Čuvar anđela kapije, izvora mog materijalnog bića, mesto mog stanovanja. Pozivam Samaela.“
Oglašava se zvono. Satanista se okreće levom kraku pentagrama
"Čuvar anđela plamena, iskra u oku velike tame, mesto mog srca, pozivam Azazela!“
Oglašava se zvono. Satanista se okreće donjem levom kraku pentagrama
"Zaštitnik anđela svetla i vazduha, snaga mog daha, boravište prosvećenog, pozivam Lucifera!“
Oglašava se zvono. Satanista se okreće donjem desnom kraku pentagrama
"Zaštitnik anđela bezbožne vatre, unutrašnji plamen zadovoljstva, boravište princa tame. Pozivam Satanu.“
Oglašava se zvono. Satanista se okreće donjem kraku pentagrama
"Zaštitnik anđela dubokog mora, užurbane zmije. Mesto moje kreacije i koren mog bića. Pozivam Levijatana!“
Oglašava se zvono
"I iznad mene, moć i slava iznad svega ostalog. Biće. Ljudskost u njegovu slavu, ja sam prava manifestacija njegove veličine. Šememforaš, u slavu moju! Ovde sam da ostvarim i blagosiljam sebe u crnom plamenu isitne. Ovde sam da izbavim sebe od lažnih uverenja i samoobmane, ovde sam da otvorim sebi put ka telesnoj prirodi. Ja, zver na polju, napravljen od mesa, proglašavam sebe satanistom.“
Satanista otpije gutljaj vina iz pehara
"Učestvujući u ovom blagoslovu postajem jak u svojoj telesnosti, u ime petorice anđela koja su stvorila pentagram i sve bogove tame. Ojačan sam unutrašnjim crnim plamenom. Hodam u susret svetu i živim svoje želje i pravu prirodu. Šememforaš, u slavu moju. Gotovo je.“
Zvono s oglašava devet puta što označava kraj rituala


Satanističke sekte u Srbiji

Borgezije


Crna misa: devojka na oltaru

Finski filozof i okultista Helmut Nid i američki novinar Nestor Abrams osnovali su 1951. godine, u američkom gradu Bikonu, u srcu “mormonske države” Juta, satanistički kult Borgezija (Borgessia). Do 1966. godine sekta je u svetu imala preko 60.000 poklonika, pa je podeljena u 11 ćelija među kojima su najuticajnije bile vindzorska i čileanska.

Posle više brutalnih zločina koje su počinili u Velikoj Britaniji, pripadnici ove sekte su bili prinuđeni da se 1981. povuku u ilegalu.

Satanistički kult Borgezija je na teritoriji bivše SFRJ imao najjače utočište u Sloveniji. Članovi ove sekte su se okupljali u istoimenoj ljubljanskoj diskoteci u kojoj su, takođe, Emil Coter i Marjan Gobelič, lideri balkanske ćelije, vrbovali mlade.

Broj članova Borgezije u Srbiji, početkom osamdesetih godina prošlog veka bio je između 30 i 50 i to Vrščani i Pančevci uzrasta od 13 do 22 godine, dok je sekta okupljala mnogo više mladih u Bosni i Hercegovini (oko 600) i Hrvatskoj (između 350 i 400). Danas Borgezija ima svoje centre u Vatinu, Uljmi i Beloj Crkvi sa oko 200 članova.


Crna Ruža


Satan Panonski ili Ivica Čuljak

U odnosu na Crnu ružu, koja ima više od 5.000 članova, društveni uticaj i položaj Borgezije je minoran. Crna ruža je na zao glas izašla zbog obreda koji su u sebi uključivali skrnavljenje grobova.

Njen lider i osnivač na prostoru SFRJ je bio Ivica Čuljak, koji se prdstavljao i kao Satan Panonski (1958-1991), poznat vlastima bivše SFRJ po svirepim zločinima i ritualnim ubistivma u kojima je stradalo više od 30 ljudi.

Međutim, Čuljak nije nikada gonjen, niti je za njim ikada bila raspisana poternica. Uhapšen je samo jednom, 1987. godine u Mariboru, zbog posedovanja heroina, ali je ubrzo pušten.

Balkanska posla ne bi bila potpuna, kada u njih ne bi bio umešan Resor državne bezbednosti. Tako se veruje da je Čuljak bio nedodirljiv za pravosudne organe zbog njegove tesne veze sa Stanetom Dolancom. Za Dolanca se priča kako je dao savet Titu da revolucionarni bunt i oštricu mladih otupi koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga, što je "u Americi brojne progresivne mlade ljude pretvorilo u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje". O Dolancu se, između ostalog, pisalo i da je bio lični prijatelj Antona La Veja. Ivica Čuljak je poginuo 1991. godine u Vukovaru kao "domobran".

Čuljak, vođa Crne ruže, boravio je duže vreme krajem 80-ih u Srbiji, gde je vrbovao nekoliko mladića i devojaka u Nišu koji su, kako su postali njegovi “prvosveštenici” i najverniji sledbenici zaduženi za širenje satanističkih ideja u Srbiji.

Obredi ove sekte zasnivaju se na svirepim ritualima koji zahtevaju i ljudske žrtve. Pre desetak godina jedna maloletna članica Crne ruže iz Niša usmrtila je svoju babu prilikom obreda inicijacije. Česta samoubistva tinejdžera u Beogradu takođe su se povezivala sa Crnom ružom. Međutim, sekta se u Srbiji “proslavila” po skrnavljenju grobova, iako sam čin za pripadnike Crne ruže nema nikakvu mističnu funkciju, već je izraz dubokog prezira prema hrišćanstvu.


Crni plamen

Prva prava satanistička sekta u Srbiji je Crni plamen. To je prva organizacija ovoga tipa koja je odlučila da svoje delovanje učini javnim 1997. godine i da u javnost izađe sa otvorenim pozivom za učlanjenje.

Po priznanju svojih članova, Crni plamen je autentična filijala Satanističke crkve Antona Laveja koja se, posle njegove smrti, raslojila na stotine manjih organizacija blisko povezanih zajedničkim duhom, učenjem i ciljevima.

Mnogi poznavaoci sekti program ove grupe srpskih satanista posmatraju kao smešu sumanutih pseudoverskih ideja i krajnje sebičnosti. Iako imaju znatan broj članova u celoj Srbiji (glavna filijala je u Novom Sadu), nema pouzdanih podataka da pripadnici ove sekte ispoljavaju agresivno ponašanje. Veruje se da je sekta u potpunosti okrenuta bogaćenju i “tajkunima” severne srpske pokrajine.



Ispovest mlade satanistkinje

Na jednom od domaćih foruma postavljena je tema satanizma i popularne kulture, oko čega se razvila živa rasprava, da bi se u nju konačno uključila i jedna devojka koja za sebe kaže da je satanista. Ovako je tekla njena konverzacija sa ostalim forumašima, vrlo ljubopitljivim jer im se konačno ukazala prilika da "uživo" razgovaraju sa nekim iz toliko pominjanih mračnih udruženja.

"Pošto me ljudi konstantno pitaju da li žrtvujem mačke i ostala bića, a ja im konstantno govorim da je to hrišćanska laž, odlučila sam da postavim nešto o svojoj veri.
P.S. Radije bih žrtvovala svoje bivše devojke ili momke nego životinje. Životnje su svete.

Postoje razni redovi satanizma. "Joy of Satan“ sveštenstvo je spiritualni satanizam.
Satanizam nije "Hrišćanska izmišljotina". Satanizam je stariji od Hrišćanstva i ostalih religija. On nije o duhovima, goblinima, vampirima, monstrumima iz Noći veštica i sličnim stvarima. Satanizam nema veze sa "zlom". Pravi Satanizam je o uzdizanju i jačanju čovečanstva, što je bila namera našeg Pravog Tvorca (Satane). Mi znamo Satanu/Lucifera kao stvarno biće. Mi znamo da je Satana Pravi Otac i Bog Kreator čovečanstva.

Mi praktikujemo Meditacije Moći da spiritualno napredujemo i uzdignemo sebe. Meditacije Moći su onoliko suštinski važne za ljudsku dušu koliko je i hrana suštinski važna za ljudsko telo. Zmija, simbol Satane predstavlja vatrenu snagu smotanu na dnu kičme, koja posle uzdizanja transformiše ljudski um i dušu na mnogo veći nivo shvatanja i sposobnosti. Ovo je pravo značenje "Uzdizanja Đavola". Simbol Zmije takođe predstavlja DNK spiralu života.

Mi prihvatamo svoja uverenja i praksu direktno od Satane lično. Predugo su neprijatelji Satane, kao na primer hrišćanske crkve, imale slobodu da diktiraju laži vezane za Satanu i satanizam.

Spiritualni satanisti su slobodni da žive svoj život onako kako izaberu, odgovornost odgovornima. Živimo po prirodnom zakonu i ohrabrujemo svakoga da razvije sebe do svog punog potencijala."



Odg: Tajna društva i sekte
« Odgovor #28 poslato: Decembar 11, 2011, 18:56:31 »
KJOTOIZAM – NOVA GLOBALNA RELIGIJA ZA PLJAČKU I PLAŠENJE NARODA?
Piše: Ivona Živković
Tehnika vladanja ljudima od pamtiveka počiva na sistemu ubeđivanja i prinude.
Za ubeđivanje masa potrebni su vladari koji znaju lepo da zbore i imaju harizmu, ali biti vladar sa ovim darom je vremenom postala i čista lutrija. Zato su pojedini vladari došli na ideju da one koji lepo zbore i imaju uticaj na ljudsku psihu angažuju da im obavljaju taj posao. Hiljadama godina ovaj posao ubeđivanja i zastrašivanja su radili sveštenici. Dovijali su se na razne načine kako bi narod preko religije držali pod stalnim strahom i poniznoću.
Vremenom su neki sveštenici i sami počeli da kuju paklene planove u nameri da doskoče svojim vladarima i svojom veštinom baratanja ljudskim dušama preko intriga i zavera preotmu vlastelinima dobar deo bogatstva i uticaja.
Borba crkve i vlastele tako se odvijala vekovima i istorija je beleži kroz krstaške ratove , međudržavne sukobe, ali i građanske revolucije i ratove.
Kada bi narod shvatio da i jedni i drugi zapravo rade isključivo na punjenju sopstvenih džepova, postajao bi nepoverljiv prema mnogim “božijim izaslanicima”, tražeći neke druge u koje bi imao više povrenja. Tako se i crkva vremenom cepala i reformisala. Ali tvrdo jezgro je nastojalo da ima globalnu vlast i uticaj.
Trebalo je zato smisliti novu caku - dati narodu da naizgled sam vlada sobom i bira svoje vođe. Tako je nastala demokratija. Umesto svesti da su robovi i kmetovi, uvedena je postepeno u podanike svest da su sami krojači svoje, uglavnom, zlehude sudbine. Jer i dva svetska rata u dvadestom veku vođena su pod rukovodstvom “demokratski izabranih vođa”. Epilog – milioni mrtvih i osakaćenih , te ekonomsko razaranje ogromnog broja država. Zlato je otišlo, zna se, u pravcu Vatikana. I sve to je, naizgled, bila “narodna volja”.
Ono što većina ljudi i danas slabo primećuje je da su “narodne vođe” zapravo perfektno instruirane i odnegovane da narodu plasiraju ono što je formalno u njegovom interesu, a suštinski u interesu crkve i podobne vlastele. Na primer, malo je poznato da je Adolf Hitler, pre nego što je ubačen na političku scenu Nemačke, bio na “maloj obuci” u Londonu gde je, verovatno, podučen kako nemačkom narodu lepo da zbori, a tajnu rasnu teoriju spakovanu u knjigu “Majn Kamf” mu je najverovatnije napisao jezuitski sveštenik Otac Stemfl koji je, zvanično, “samo” složio tekstove u knjizi.
Ti moderni, obučeni, “lideri” od kojih neki i sami postanu ubeđeni u svoju mesijansku ulogu i danas se zovu “demokratski izabrani političari”, državni lideri i društveni aktivisti.
Dakle, treba im samo dati zadatak u vidu smernica, naučiti ih otmenom liderskom ponašanju, i pustiti ih kao gumce u reality shaw... Efekat njihovog delovanja je katastrofalno "potapanje" država i naroda.

Moderna komunikacija i nametanje stavova narodnim masama danas najviše ide preko medija, pa su vrata preko 95 posto najuticajnijih globalnih medija, kojima upravlja isti vladarski klan, njima uvek otvorena za unapred režirane nastupe.

Tako se ovi profesionalni ubeđivači masa uz potporu ogromne finansijske sile, žestoko angažuju za “opštu stvar” predstavljajući sebe kao političke mudrace ili vrhunske humaniste i dušebrižnike, dok se iza čitave igre zapravo nalazi interes veoma male grupe kapitalista u službi vrhovnih vladara.

Jedan takav od malih nogu odnegovani i školovani aktivista je bivši potpredsednik SAD Al Gor i neuspeli kandidat za predsednika. Danas voli da kaže da je jednom bio "budući predsednik SAD". On je bio i stipendista Rokfeler fondacije i potpredsednik Rokfelerovog predsednika SAD, Bila Klintona (takođe pripremljenog odavno za tu funkciju). Postoje i tvrdnje da je Bil Klinton vanbračni sin Vintropa Rokfelera, koji je u vreme Bilovog rođenja bio guverner zabite države Arkanzas. Kako bi se jedan provincijski advokat uspeo do samog vrha Bele kuće, može biti zasluga samo postojanja tajnog “mehanizma” koji je na isti način danas tu postavio jednog potomka kenijskih robova (koji lepo zbori, kao pravi sveštenik, i otmeno se drži).
Ali, ko veruje u narodnu volju, neka mu bude po volji.
 Al Gor je poslednjih 10 godina vodeći aktivista za “zaštitu čovečanstva” od predstojećih, navodno, katastrofalnih klimatskih promena koje će obuhvatiti čitavu planetu Zemlju.
On je ovih dana u Kopenhagenu ponovo bio u centru medijske pažnje nastojeći da čelnike država potpisnica Kjoto sporazuma ponovo ubedi u opasnosti koje čovečanstvu i planeti Zemlji prete od globalnog zagrevanja, koje je već u toku, i posledica je upravo ljudskih aktivnosti zbog emitovanja štetnih gasova u atmosferu.

Koliko pažnje najuticajniji globalni mediji poklanjaju ovom problemu , već i vrapci znaju, pa se sve više pojavljuju i sumnje u dobre namere ovog iskusnog političara i klimatskog lobiste koji zapravo nastoji da izdejstvuje gvozdene međudržavne sporazume koji će tačno definistai globalni industrijski razvoj na svim kontinentima, ali i punjenje posebne globalne kase nazvane "klimatski fond" kojim će se , navodno, omogućiti smanjenje emitovanja štetnih gasova. Količina novca koja bi se iz državnih budžeta ubacila u ovaj fond i onda kanalisala po volji njegovih kontrolora , proteže se samo za početak na oko 100 milijardi dolara. Ukupno je predviđeno da se sakupi nekoliko triliona dolara.
 Šta je veća laž: "globalno zagrevanje" ili "oružje za masovno uništavanje" Sadama Huseina?

Ali, meta njegovog ubeđivanja su uglavnom političari i laici za klimu. Mnogi stručnjaci, koji o ovoj oblasti ipak nešto znaju, Al Gora jednostavno nazivaju - lažovom. Naučne podatke sa kojima on barata nazivaju običnim mitovima tj. izmišljotinama zasnovanim na nepouzdanim procenama koje se vešto plasiraju preko medija i podobnih korumpiranih naučnika. Svi oni su deo logističke mreže napravljene da zastrašuje narode širom sveta ne birajući sredstva da ostvare svoj cilj.

Al Gor je snimio i dokumentarni film “Neugodna istina” koji ima isključivo za cilj da slikovito zastrašuje gledoce širom sveta.

 Zanimljivo je da se zaštitom životne sredine, kao aktivista, bavi i mladi Dejvid de Rotšild, jedan od članova najbogatije dinastije sveta koji je čak izdao i knjigu o predstojećem globalnom otopljavanju, ali otkrivajući i da će za to biti zaslužna i Majka Priroda, odnosno konstelacija planeta u Sunčevom sistemu. Na slici pozira na gomili plastičnih flaša.

POLITIČKO TELO PREDVIĐA KLIMATSKE PROMENE
Glavno telo za zastrašivanje je ipak Međudržavna komisija za klimatslke promene pri UN (Intergovernmental Panel on Climate Change -IPCC), koja kordinira sa 187 država potpisnica Kjoto sporazuma, saglasnih da se smanji emitovanje štetnih gasova u atmosferu.
Nakon Kjota održana je i konferencija o klimatskim promenama na Baliju (decembra 2007) gde je doneto više ključnih odluka u skladu sa “Kjoto protokolom” i utvrđen je detaljan plan o transferu tehnologija u budućnosti i formiranju pomenutog “klimatskog fonda”.
Ono što mnogi previđaju da je IPCC samo političko, a ne naučno telo.
Ruska Akademija nauka tvrdi da za iniciranje Kjoto sporazuma ne postoji naučna osnova.
Andre Ilarionov savetnik predsednika Putina nazvao je čitavu ovu igru “kjotoizam” i definisao je kao “jednu od najagresivnijih, i najdestruktivnijih ideologija koja je nametnuta nakon kolapsa komunizma i fašizma”.

Dr Hendrik Tenekes, penzionisani direktor istraživanja pri holandskom Kraljevskom meteorološkom institutu kaže da je “proces razmatranja IPCC prepun velikih pukotina i da ovo političko telo UN namerno ignoriše model promena klime koji je stvorio najistaknutiji meteorolog 20 veka, Edvard Lorenc.

PREDVIĐANJE KLIME JE ne moguĆE!
Lorenc je još 1963. objavio svoj rad o tome da je tačno predviđanje klimatskih promena - ne moguće. Kasnije je ovo dopunio tvrdnjom da neki tako sitni parametri u pravljenju kompjuterskog vremenskog modela mogu izazvatiu potpuno drugačije ponašenje, pa čak dovesti do stvaranja haosa u takvom modelu. Lorens se često naziva i autorom “teorije haosa”.
Tako je 1972. Lorens izašao sa svojom teorijom “leptirov efekt” koja tvrdi da mali poremećaj sa energijom koju oslobađa lepršanje leptirovih krila u određenim okolnostima može podstaći ogromne posledice. On je svoju teoriju formirao postavljajući neobično pitanje: “Da li u predviđanju tačne vremenske prognoze mahanje krila leptira u Brazilu može prizvesti tornado u Teksasu?”. Radi se o tome da postoje mnogbrojni parametri koji bi u takav model predviđanja morali svi da budu uključeni, pod uslovom da su precizno izmereni, a ako bi se samo u jednom potkrala greška, čak manja od 0,1 procenat merne jedinice, efekat bi mogao biti i potpuno haotičan.
Tako je on i zaključio da su klimatske promene zapravo uvek jedan haotičan proces , a neki delovi tog procesa su i danas teško ili uopšte nisu shvatljivi. Da podsetimo da su po teoriji o električnom svemiru sve klimatske promene na Zemlji uslovljene kretanjem naelektrisanja u kosmičkoj plazmi, te da oluje i munje zapravo dolaze iz svemira.
Dakle, po Lorensu, niti jedan kompjuterski model klimatskih promena nikada neće moći da predoči precizno šta će biti u narednih 100 godina.
Zato nije iznenađenje što se gotovo svi eksperti za kompjutersko modeliranje klime slažu da ne postoji za sada mogućnost da se napravi model sa tačnim klimatskim predviđanjima ni kada je u pitanju regionalna klima.

MITOVI I ČINJENICE O KLIMI

Profesor Robert E. Karter je pomoćni istraživač u Pomorskoj geofizičkoj Laboratoriji univerziteta “Džejms Kuk” u Kvinslendu i “Univerziteta Adelaida”. On je geolog specijalizovan za paleoklimatologju, podmorsku geologiju i nauku o prirodnoj sredini.
Karter je jedan od žestokih kritičara onoga što poslednjih godina po ovom pitanju radi Al Gor.
Karter tako primećuje da zagovornici ove teze o globalnom otopljavanju uopšte i ne barataju naučno dokazanim činjenicama već frazama i izmišljotinama koje su u oblikovane kao nekakve naučne činjenice, ali one to nisu. On je zato čitavu aktivnost Al Gora vidi kao jedno spercifično uobličavanje nove globalne religije.
Pored ovoga Karter je napravio i svoju analizu o metodologiji vođenja čitave kampanje Al Gora iz čega se vidi da je ona veoma studiozno osmišljena kako bi se izvrtanjem pojedinih naučnih činjenica preko medija izveli upravo oni zaključci koji potvrđuju ispravnost čitave teorije o nastupajućim klimatskim promenama koje su navodno posledica ljudskih aktivnosti.
Profesor Karter ove mitove Al Gora zato pobija u svom tekstu “Deset mitova i deset činjenica o klimatskim promenama”.
Tako, po profesoru Karteru, podatak da je prosečna globalna temperatura (PGT) porasla u proteklih nekoliko godina, kao i da je krajem 20 veka dostigla magnitudu porasta bez presedana – predstavlja običan mit. Istina je da PGT nije porasla od 1995. i čak je opala 2002 .godine, uprkos povećanju količine CO2 u atmosferi od oko 8 posto na osnovu merenja koja su počela od 1995. Krajem 20 veka PGT je rastao po stopi od 1 do 2 stepena Celzijusova po veku, što je potpuno u okviru brzine klimatskih promena u poslednjih 10 000 godina. “PGT je je mnogo puta u geološkoj prošlosti Zemlje bio viši nego danas”, tvrdi Karter.
Takođe je potpuno nepouzdana tvrdnja da je PGT bio reletivno nepromenjiv u dugom periodu postojanja ljudske civilizacije, a da je onda 1900 godine, sa početkom industrijalizacije, naglo došlo do njegovog porasta. Nepouzdano je i da će, po grafičkom prikazu Mann, Bradley & Hughes tokom sledećih 100 godina kriva koja predstavlja PGT stalno biti u usponu, što znači da će temperatura u tom periodu stalno rasti.

Karter tvrdi da je ovaj grafički prikaz sa krivom u obliku hokejskog štapa izveden na osnovu statističke veštine i doterivnja. On zapravo tvrdi da nema ni jednog ubedljivog dokaza da je klima na Zemlji u prošlosti bila nepromenjiva, niti dokaza da su klimatske promene u 20. veku neuobičajene.
Klima se oduvek menjala i menjaće se i to nema nikakve veze sa aktivnostima ljudi na planeti, tvrdi profesor Karter. Prema tome, nikakva reorganizacija rada globalne ljudske društvene zajednice to ne može sprečiti.
Nije adekvatno ni povezivanje porasta PGT krajem 20. veka sa pojavom brojnih jakih orkanskih oluja i tormada, s obzirom da se mnogi naučnici i meteorološki eksperti slažu da ne postoji porast intenziteta oluja koji prevazilazi okvire onog što je odavno udruženo sa prirodnim varijacijama klimatskog sistema.
AKTIVNOSTI LJUDSKE ZAJEDNICE NE MOGU ZAGREJATI PLANETU

Tačna temperaturna merenje načinjena pomoću meteoroloških balona i satelita krajem 1950. pokazuju da od 1958. nema atmosferskog zagrevanja. Naprotiv, prosečna merenja temperature na površini zemlje beleže otopljavanje za oko 0, 40 stepeni preko proseka za isti period od 1958. Mnogi naučnici čak misle da je i ova termometarska beleška samo posledica efekta nazvanog “ostrovo urbane vreline”, ali i drugih veštačkih činilaca.
Naime, “ostrvo urbane vreline” obuhvata samo velegradski prostor koji je značajno topliji nego okolni ruralni delovi. Fenomen je prvi put uočen još 1810. Otkriveno je i da je u pojedinim urbanim regionima razlika u temperaturi obično veća noću i najočiglednija je kada je slab vetar. Sezonski gledano, “ostrvo urbane vreline” se uočava i leti i zimi. Glavni uzrok ovoga efekta je modifikacija temperature na površini tla gde se u gradovima koriste materijali koji zadražavaju toplotu (asfalt, beton, mermer).
Ispuštena energija od zagrevanja stanova je tek na drugom mestu kao uzročnik zagrevanja na ovom “urbanom ostrvu”.
Što su veći ovakvi populacioni centri veći je i prostor na kome se ovakav efekat javlja.
Karter dalje tvrdi da bi bilo kakvo dodatno zagrevanje Zemlje koje bi moglo eventualno biti posledica ljudskih aktivnosti iznosilo manje od 1 stepena C.
“Uprkos utrošku više od 50 milijardi dolara na traženje uzročnika veštačkog zagrevanja od 1990. godine , do danas niti jedan nedvosmislen antropogenični signal nije identifikovan u formiranju globalnog temperaturnog obrasca”, tvrdi profesor Karter.

BEZ GLOBALNOG EFEKTA STAKLENE BAŠTE NEMA NI ŽIVOTA KAKVOG DANAS POZNAJEMO
Stalno pominjanje “efekta staklene bašte” je takođe neutemeljeno kada su u pitanju strahovanja od globalnog zagrevanja. Naime, bez ovog efekta kao prirodnog fenomena, prosečna temperatura na površini Zemlje bi verovatnije bila -18 stepeni C umesto ujednačenih +15, a što je zapravo idalan preduslov za opstanak formi života kakve danas poznajemo.
Što se tiče “povećanja koncetracije CO2 u atmosferi” i njegove “pogubne uloge” treba imati u vidu i to da je ugljen-dioksid sporedan gas u “globalnoj staklenoj bašti” (približno 26 posto), odgovoran za zagrevanje samo 8 stepeni C u stvaranju efekta staklene bašte od ukupno 33 stepena C. Inače, od ovih 33 stepena samo 25 posto se može pripisati ljudskim aktivnostima (i to je zagrevanje od oko 2 stepena C). Najviše ovom efektu doprinose isparavanja vode i do 70 posto, pa je tako vodena para najvažnoji gas koji utiče na stvaranje efekta staklne bašte, a ne ugljen dioksid.
Atmosferski ugljen-dioksid je zapravo korisno veštačko đubrivo za biljke, posebno žitarice i pomaže im u efikasnoj evapotranspiraciji.
Profesor Karter dalje navodi i da na obe vremenske geološke skale, od jedne godine i do 100.000 godina, atmosferske promene zapravo prethode promenama koncentracije CO2. Ugljen dioksid zato ne može biti primarni agent koji će podstaći rast temperature (mada porast CO2 prouzrokuje jednu blago opadajuću pozitivnu temperaturnu povratnu spregu)
Tvrdnja Al Gora da će dalje dodavanje CO2 u atmosferu od industrijskog zagađenja prouzrokovati opasno zagrevanje planete i otopljavanje leda je čista izmišljotina.
Takođe je netačna tvrdnja da se samo promenama u aktivnosti Sunca ne mogu objasniti nedavne promene u prosečnoj globalnoj temperaturi (PGT) . Naprotiv, emitovanje energije sa Sunca menja se na nekoliko načina na više vremenskih skala (uključujući cikluse od 11, 22 i 80 godina) i ima odlučujuće efekte na Zemljinu klimu.
Dok su promene u vidljivoj radijaciji male, promene u fluksu čestica i magnetnog polja, poznato je, imaju jak klimatski efekat.
Više od 50 posto u porastu PGT-a koji iznosi 0,8 stepeni C tokom 20.veka može biti posledica promena na Suncu.

I za tvrdnju takozvanih kjotoista da će zagrevanje od 2 stepena C imati katastrofalne posledice na ekosisteme pa samim tim ugroziti opstanak ljudske vrste, profesor Karter navodi kao čistu laž.
Po njemu, jedna promena od oko 2 stepena C bi bila sasvim u okviru prethodnih prirodnih temeperaturnih skokova. Ekosistemi su se već mnogo puta adaprirali na takve promene od kada je sveta i života. Rezultat toga je proces nazvan evolucija. Ljudi su se vremenom adaptirali na sve klimatske ekstreme – pa žive od Afrike do Grenlanda.
Ne treba verovati ne raznim kompjuterskim modelima koje kjotoisti pokazuju demonstrirajući da će prosečna globalna temperatura u predviđanjima u narednih 100 godina porasti čak za 6 stepeni. Karter tvrdi da su tu radi o determinističkim kompjuterskim modelima (programiranim da pokažu baš to ) pošto drugi, isto validni (empirijski) komjuterski modeli predviđaju, verovali ili ne - zahlađenje.
Što se tiče tvrdnje kjotoista da je današanje topljenje leda na severnom i južnom polu događaj bez presedana, Karter predočava činjenice da su zapravo oba ledena pokrivača, i grenlandski i antarktički, danas debljini i koncentraciji na svom vrhuncu.
Led na moru oko Antarktika dostigao je rekord u prostoru 2007. godine, a temperature u arktičkom regionu upravo sada dostižu nivoe prirodnog zagrevanja koje se dogodilo i početkom 1940 i region je tada bio topliji nego u prethodnom periodu.
Karter pobija i tvrdnju kjotoista da se zbog topljenja leda na polovima podiže nivo mora, i otkriva da se nivoi mora menjaju s vremena na vreme i od mesta do mesta. Između 1955 i 1996 nivo mora, na primer, oko ostrva Tuvalu u Polineziji pao do 105 mm ( 2.5 mm godišnje je opadao). U globalu prosečni nivo mora je statistička mera koja nema vrednost za bilo kakva dugoročna planiranja u vezi životne sredine. Prosečan globalni rast nivoa mora od 1 do 2 mm godišnje događa se prirodno preko 150 godina i ne pokazuje znake da na njegov porast utiče ljudska aktivnost i industrijalizacija.

IPAK JE NAJVAŽNIJI -NOVAC

Kjoto protokol , koji će koštati nekoliko triliona dolara i biti ogroman namet zemljama potpisnicima, zapravo neće doprineti nikakvom značajnom hlađenju planete. Globalna temperatura će po ovoj ceni i na način kako je Protokolom predviđeno do 2050 biti smanjena jedva 0,2 stepena C, pod uslovom da svi budu prvrženi njegovom sprovođenju.
I to je očito i suština čitave igre. Formiranje velikog klimatskog fonda kojim će raspolagati i kojim će upravljati globalna finansijska oligarhija, uz potpunu kontrolu industrijskog razvoja većine zemalja. Za ispuštanja ugljen dioksida u atmosferu svi će morati da plate taksu. Ne zaboravite da ko god diše na Zemlji ispušta ugljen-dioskid.
Glavni administrator "klimatskog fonda" bi bio lično Džordž Soros, nadaleko poznati berzanski špekulant i stručnjak za kanalisnje novca raznih fondova. Rasturanje SFRJ i finansiranje balkanskih "nacionalističkih lidera", "paravojski" i lokalnih agenata uticaja ("političke opozicije" i "civilnog sektora") i ratnih zločinaca obavljeno je preko mreže računa koje je nadgledao i Soroš. Tako je građanski rat u SFRJ verovatno finansiran zahvaljujući "filantropima" i njihovim raznim "humanitarnim fondacijama".
Ovi međunarodni fondovi su jako važni jer se papirnim novcem praktično može kupiti svaki politički liderčić, poslanik, novinar, obaveštajac, general u bilo kojoj državi sveta koja ima "demokratiju". Kada u jednoj takvoj državi imate vladu koja je sačinjena od koalicije dve politički i programski potpuno različite stranke (npr. u Srbiji danas su to kolalicija DS-a i koalicija SPS-a) onda možete logično zaključiti šta je njihov politički sukob preko noći prekinulo. Takvih koalicija ima u čitavom svetu.
Tako, srpski parlament februara 2010. treba da donese nekakvu "Rezoluciju o Srebrenici" kojom će država Srbija zvanično sama sebe osuditi zbog državnog zločina u (koji još nije ni dokazan) i koji je "počinila politika Slobodana Miloševića". Sa funkcije predsednika parlamenta sa time će se prva saglasiti izvesna Slavica Djukić Dejanović, provincijski psihijatar po struci iz Rače kod Kragujevca, koja je bila upravo vatreni pristalica takve Miloševićeve nacionalističke politike i visoki funkcioner SPS-a.
Kako je moguće od čoveka sa političkim satvom napraviti majmuna bez ikakvog stava (samo sa željom da ima što više banana)? Šta mislite?
"Ne mislim, dakle, ne postojim kao čovek", zaključio bi filozofski Dekart.
KLIMATOLOŠKA CRKVA ZA PRIKUPLJANJE TRILIONA DOLARA
Psihološki, svi ljudi na planeti će ovakvom “brigom” kjotoista praktično biti ujedinjeni u velikom strahu i nadi da im je neophodna pomoć i NEKO ko će ih spasiti odvelike klimatske pošasti.
A globalna vera u moć SPASITELJA zapravo je koren nove religije kojom će Novi Svetski Poredak sa Svetskom vladom pokušati da objedini čitavo čovečanstvo. Jedna vlada, jedna banka, jedna religija.
Ipak, ova klimatološka crkva čini se da je samo za ad hoc upotrebu. Za skupljanje para.
 GRAĐANI AMERIKE, MORATE PLATITI TAKSU ZA KLIMATOLOŠKU CRKVU AKO VAM JE ŽIVOT MIO! POTREBNO NAM JE 1,2 TRILIONA DOLARA U KEŠU! ODMAH!
JEDAN TRILION DOLARA U KEŠU? DA LI MOŽETE DA ZAMISLITE KOLIKO JE TO NOVCA ?

JEDAN TRILION DOLARA SLOŽEN U DVA NIVOA TOVARNIH PAKETA PO 100 MILIONA DOLARA
KOLIKO DRŽAVNIKA I PARLAMENTARACA SVETA , NVO AKTIVISTA, TERORISTA I NJIHOVIH BOMBI, KAO I PLAĆENIH VOJNIKA MOŽETE PLATITI SA OVIM NOVCEM? UKOLIKO ŽELITE DA "POTOPITE" KINU, MORATE SPREMITI PUUUNO KEŠA!

I ne zaboravite! Najveće bogastvo jednog naroda su ljudi organizovani u efikasnu društvenu zajednicu. Samo ljudi mogu da stvaraju materijalna dobra i grade. Novac to ne može, ali zato može da razori svaku zajednicu.

Odg: Tajna drustva i sekte
« Odgovor #29 poslato: Oktobar 27, 2017, 16:50:24 »
День рождения на в детском саду. Приглашаем клоунов. <a href=http://karuselim-kids.ru>Аниматоры на праздник</a>
 
Если родители решают устроить для своего сыночка или лапочки-дочки пышный праздник в честь дня рождения, то приглашают для этого в дом клоунов и аниматоров. В последние годы объявления, в которых агентство по проведению праздников или сами актеры предлагают помочь в организации дня детского рождения, становится все больше и больше. Одним из них является <a href=http://karuselim-kids.ru>karuselim-kids.ru</a>, в котором работают <a href=http://karuselim-kids.ru>аниматоры Москва</a>. Как говорится, спрос рождает предложение, причем только от родителей зависит, примут они предложение опытного профессионала, выступления которого радуют всех детишек без исключения, или попадутся на крючок к дилетанту. Последнее очень опасно, так как такой клоун может не только не найти с ребенком контакт и испортить праздничный день, но и серьезно испугать малыша, вселив в него страх вообще перед всеми клоунами.
 
Перед тем, как пригласить клоуна или аниматора в свой дом, лучше всего обратиться в пару агентств, которые специализируются на проведении детских праздничных поздравлений. Следует сразу отметить, что услуги подобных агентств могут стоить на порядок дороже, чем услуги одиночек, однако лучше всего в этом непростом деле не экономить.
 
В выбранном агентстве можно обсудить с актерами все детали – рассказать о виновнике торжества, о том, что он любит и какой у него характер. Можно отметить количество приглашенных гостей, обязательно – возраст детей, чтобы подготовленные аниматором конкурсы и загадки соответствовали их развитию. Если есть такая возможность, то стоит просмотреть записи проведенных ранее праздников с участием выбранного клоуна или аниматора. Именно это поможет родителям оценить его профессионализм: все ли дети участвуют в мероприятии, умеет ли он вовлечь в конкурс стеснительных малышей и тому подобные детали.
 
За пару дней до проведения дня рождения родители должны встретиться с актерами-аниматорами и клоунами, окончательно все обговорить, а также передать сувениры для деток, разгадывающих загадки и побеждающих в конкурсах, и подарок для самого именинника.