Image and video hosting by TinyPic

Autor Tema: Info o lovu+Lorist-lovački magazin  (Pročitano 5241 puta)

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.


  • Angel Van mreže
    • Administrator
    • *


    • Muškarac cs
    • Poruke: 3354

    • Fortis est, qui se vincit.

Info o lovu+Lorist-lovački magazin
« poslato: Mart 06, 2008, 13:58:45 »
Da li ste simpatizeri lova ili ne ?


  • Mandy Van mreže
    • Supermoderator
    • *


    • Muškarac cs
    • Poruke: 3025

    • Never Give Up

Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #1 poslato: Maj 24, 2008, 11:21:48 »
pa i ne bash!!!


  • mali genije Van mreže
    • Prijatelj foruma
    • *


    • Muškarac
    • Poruke: 3138

    • Od malena uz A.C. Milan

Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #2 poslato: Maj 25, 2008, 03:14:49 »
nisam

Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #3 poslato: Maj 27, 2008, 23:34:41 »
ja jesam ali nisam nijednom bio u lov,isho moj brat i kaze da je super osecaj kad zateknesh divlju svinju i kad je svi jure da je ubiju a niko ne govori i svi paze da ih neprimeti,kad se cuje pucanj pushke i kad ona pochne da bezi kazu da ti adrenalin bash bash skochi.moram da probam i ja :D


  • ime Van mreže
    • Kapetan

    • *


    • Muškarac
    • Poruke: 3031

Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #4 poslato: Maj 28, 2008, 03:35:05 »
to je jedna uhodana druzina koja voli da tumara po brdima, pije  :vopi: i zabavlja se, a sad ako nekad nesto slucajno ulove, ok, ako ne... ionako ce lovackim pricama nadomestiti promasaje :D

Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #5 poslato: Jun 14, 2008, 09:50:39 »
super rekreacija

Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #6 poslato: Jun 17, 2008, 13:16:30 »
Ja smatram da nije pravi domacin onaj ko nikada nije isao u lov na divljac.
Meso je posno ali zilavo.
« Poslednja izmena: Oktobar 09, 2008, 16:55:07 LongDildo »


  • CyBeR Van mreže
    • Redov

    • *


    • Muškarac
    • Poruke: 211

    • PATRIZAN!!!

Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #7 poslato: Jun 29, 2008, 11:31:54 »


  • Milos Van mreže
    • Prijatelj foruma
    • *


    • Muškarac
    • Poruke: 854

    • Ma ko jos ovo cita...
      • www.piksla.com

Info o lovu+Lorist-lovački magazin
« Odgovor #8 poslato: Jul 03, 2008, 14:52:49 »
LORIST lovacki magazin je pokrenuo i prvi srpski lovacki portal , tu je i lovacki forum sa dosta zanimljivih diskusija!
Na ovom portalu mozete saznati sve sto vas interesuje o lovu!
« Poslednja izmena: Februar 04, 2010, 21:07:58 Wolf бре »

Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #9 poslato: Jul 08, 2008, 08:28:33 »
ovo suprave lovokradice {zasto bi inace krili lice } ako nisu he he he.

Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #10 poslato: Jul 12, 2008, 01:33:49 »
 _mrgreen_
« Poslednja izmena: Oktobar 09, 2008, 16:54:12 LongDildo »

  • Gost
Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #11 poslato: Avgust 09, 2008, 05:21:26 »
Isao sam do pre neku godinu sa komsijom redovno, svercovao sam se, sto kaze ovaj iznad.
Sad imam dozvolu i pusku, ali retko idem, nemam vremena, zbog fakulteta. Sada samo riboliv, ponekad...

Odg: Sta vi mislite o lovu ?
« Odgovor #12 poslato: Septembar 26, 2008, 22:56:31 »
ne ljublju lov

Info o lovu
« Odgovor #13 poslato: Oktobar 28, 2008, 11:00:45 »
Informacije o lovistima u Srbiji

Srbija raspolaže sa 311 lovišta na površini od oko 7.000.000 hektara. U lovnim područjima Srbije zastupljene su mnogobrojne vrste lovne divljači.

Lovna područja.

Deli Jovan - nalazi se između Donjeg Milanovca i Negotina u blizini toka Dunava. Lovi se jelen, srneća divljač, divlja svinja, zec, fazan i jerebica. Lovište ima površinu od 650 hektara.

Južni Kučaj (Brezovica) - lovište je smešteno na masivu planine Malinik između Boljevca, Bora i Paraćina. Lovi se jelen, srneća divljač, divlja svinja, zec i fazan. Površina lovišta je 25.000 hektara.

Crni vrh (Zlotske šume) - lovište na 20 km od Bora na masivu kučajskih planina. Prostire se na površini od preko 15 000 hektara. Love se: običan jelen, jelen lopatar, srneća divljač, muflon i divlja svinja. Lovci se mogu smestiti u hotelima u Boru i Žagubici.

Zapadnomoravsko lovište - nalazi se između Čačka (5 km) i Kraljeva (15 km), na površini od preko 9.000 hektara. Lovi se poretežno niska divljač: zec, fazan, poljska jarebica, prepelica, divlja patka i guska. Lovcima su na raspolaganju za smeštaj hoteli u Čacku i Kraljevu.

Suvaja - lovište na 20 km od Paraćina (autoput Beograd-Niš), prostire se na površini od 4.680 hektara. Lovi se srneća divljač, divlja svinja, zec i fazan. Lovci se mogu smestiti u hotelu u Paraćinu.

Suvobor - lovište se nalazi na planini Suvobor (38 km od Gornjeg Milanovca). Prostire se na površini od 7.740 hektara, a love se srneća divljač, zec i jarebica. Lovci se mogu smestiti na Rajcu ili u hotelima u Gornjem Milanovcu i Ljigu.

Hrastovača - lovište na ostrvu koje formiraju Dunav, Mlava i Dunavac (15 km od Požarevca). Prostire se na površini od 3.000 hektara. Lovi se srneća divljač, zec, fazan, poljska jarebica i divlja patka. Lovicima je na raspolaganju hotel u Požarevcu.

Vratna - lovište u blizini Negotina, prostire se na površini od 250 hektara. Lovi se muflon, jelen lopatar, srneća divljač, divlja svinja, zec i fazan. Smeštaj za lovce je u hotelu Inex u Negotinu.

Alija - lovište udaljeno 7 km od Negotina. Prostire se na površini od 320 hektara uz tok Dunava. Love se jelen lopatar, divlja svinja, muflon i srneća divljač.

Karakuša - lovište u blizini Šapca. Prostire se na levoj obali Save na površini od 2.500 hektara. Lovi se običan jelen, srneća divljač, divlja svinja, zec, fazan i divlja patka. Lovci imaju obezbeđen smeštaj u Lovačkom domu u samom lovištu. Cenovnik

    * Srndać - evropski lovi se od 01. 05. do 30. 09. Cena trofeja u zavisnosti od broja poena kreće se od 1.500 do 30.000 dinara (za inostrane lovce od 125 do 2500 eur).
    * Divlja svinja se lovi od 01. 05. do 31.01. Cena trofeja, u zavisnosti od broja poena kreće se u rasponu od 1.860,00 do 37.350 dinara (za inostrane lovce od 160 do 3600eur).
    * Divlja mačka se lovi tokom cele godine, osim u Vojvodini gde je zabranjeno da se lovi, po ceni od 1.200,00 dinara (za inostrane lovce 100 eur)
    * Vuk se lovi tokom cele godine, osim u Vojvodini gde je zabranjeno da se lovi, po ceni od 4.800,00 dinara (za inostrane lovce 400 eur)
    * Evropski jelen se lovi od 01. 08. (od 1.800,00 do 128.100,00 dinara, a za strane lovce od 150 do 16000 eur) i divojarac (od 3.000,00 do 18.000,00 dinara, a za strane lovce od 500 do 3.000 DEM)
    * Prepelica se lovi od 01. 08. do 31. 12. po ceni od 30,00 dinara (za inostrane lovce 3 eur)
    * Divlje patke, jastreb kokošar (osim u Vojvodini), golubovi, gugutke i neke barske ptice love se od 01. 08.

Odg: Info o lovu
« Odgovor #14 poslato: Oktobar 28, 2008, 11:01:28 »


Divlja svinja je masivna i teška životinja (u našim krajevima dostiže težinu i do 200 kg), koju karakteriše kratak vrat, snažna muskulatura, velika klinasta glava koja završava izduženom njuškom koničnog oblika što završava rilom kojim rije teren u potrazi za hranom. Rilo je koštana formacija, tipična za svinje. Rilo je završeno nozdrvama i pokriveno vlažnom sluznicom, koja je pokretna i bez dlaka je. Oči su joj male a uši velike i uspravne prekrivene gustom čekinjom. Čekinjama je prekriveno i cijelo tijelo koje mogu biti različite boje, ovisno od vrste i životnog doba jedinke. Udovi su relativno kratki i mršavi, prednji razvijeniji od zadnjih. Svinja je papkar, čiji se papci završavaju sa četiri prsta, pri čemu je prvi potpuno atrofirao. Treći i četvrti prst završavaju se dugim noktima, dok drugi i peti također imaju nokte koji su dosta manji i samo se djelomično oslanjaju na zemlju, ostavljajući trag karakterističan za ovu vrstu i koji se razlikuje od traga srne ili jelena. Rep je karatak, prav i gracilan i završava snopom čekinja. Svinja je jedina vrsta među papkarima koja nema burag, tj. svežder je.

Divlja svinja je jedini predstavnik svoje porodice koja živi u našim šumama i predak je domaće svinje. Za određivanje starosne dobi najpodesniji je metod pregleda zubala i upoređivanje sa tablicama. Mužjak ima tupastiju njušku sa razvijenim očnjacima (kljovama) koji izlaze izvan trupa labrnje. Kljove su veoma efikasno i opasno odbrambeno oružje. Od ženke se razlikuje i po pramenu dlake kojim završava navlaka penisa ispred zadnjih nogu a ispod trbuha.

Divlja svinja je pretežno noćna životinja sa jakim nomadskim nagonom koji joj omogućava da ima na raspoalganju veliki teren, te nema probleme koji proističu iz prekobrojnosti, kao što su pomanjkanje hrane i sl. Posjećuje šume sa visokim deblom (smrče, jelove, hrastove, bukove i dr.) koje su bogate podšumskim rastinjem, obrađene površine i livade koje rije ali u pravilu uvijek ispod 1000 m n/m. U svojim staništima obavezno mora imati mjesta sa vodom, tzv. kaljužišta gdje se valjanjem u blatu hladi tokom ljeta i riješava nametnika te odakle pije vodu. Danju ostaje sakrivena i odmara se u gustišu kupinjaka i niskog grmlja. Svežderi su i hrane se korijenjem, žirom, kestenom, nasadima kukuruza, pšenice, ali i crvima, insektima, jajima, žabama, miševima. Ima odlično razvijeno čulo njuha, zbog čega se koristi u pronalasku podzemnih gljiva tartufa pa čak i u policijske svrhe. Čulo vida nije naročito razvijeno ali dobro reaguje na pokret.

Odrasle krmače žive u grupama, koje sačinjavaju mladi raznih uzrasta, dok mužjaci provode samački život i približavaju se grupama samo u vrijeme parenja. Pri tome iz grupe istiskuju mlade mužjake koji formiraju svoje grupe. Divlje svinje se pare između novembra i januara, u pravilu samo jednom godišnje. Ženke postaju spolno zrele u dobi između osam i dvadeset mjeseci, dok mužjaci iako spolno zreli, ne pare se prije navršenih 18 mjeseci starosti. Krmače nose oko 4 mjeseca te u proljeće koti 3-10 mladih. Prvih deset dana mladi ostaju u brlogu jer su osjetljivi na hladnoću. U tom dobu imaju karakteristične uzdužne pruge na krznu ("pidžame") koje zadržavaju mjesec i pol. Divlja svinja u našim krajevima gotovo da i nema prirodnog nepriajtelja izuzev vuka i medvjeda. Divlja svinja je podložna parazitskim bolestima koje se konzumiranjem njenog mesa mogu prenijeti na čovjeka. Mladi primjerci često stradaju u saobraćaju. Veoma su plodne i zbog tog ih i u našim krajevima ima značajan broj. Kad je populacija divljih svinja prekobrojna, prave velike štete na poljoprivrednim usjevima te se organizuju dodatni lovovi ovih životinja kao i sijanje šumskih proplanaka različitim kulturama. U narodu se sreću imena krmača ili divlja svinja za ženku i vepar za mužjaka.

Divlje svinje se najviše love dočekom s visokih zasjeda ili prigonom odnosno brakadom, koji su lovovi iznimno dozvoljeni za tu divljač. Obučenost pasa samo za lov divljih svinja nužna je kako oni ne bi uznemiravali druge vrste divljači. Lov na divlje svinje prigonom je zasigurno jedan od najuzbudljivijih doživljaja lova i zbog same činjenice da je divlja svinja snažna i otporna životinja koja može ugroziti sigurnost čovjeka. Prema Zakonu o lovstvu za odstrjel divlje svinje koriste se puške sa izolučenim cijevima i sačmarice ali prema podzakonskim aktima za odstrjel divlje svinje najmanja dopuštena kinetička energija zrna na 100 m je 2500 J (džula) a najmanja težina zrna iznosi 8,2 grama. Najveća dopuštena daljina gađanja iznosi 150 m.